Ne postoje 2 ista čoveka niti 2 ista puta do željenog rezultata. Kada je želja stabilna, a namera jaka zapravo je svejedno kojim ćemo putem krenuti, rezultat neće izostati. Zato je tema vežbanja na odmoru pomalo nezahvalna. Šta radi jednoj osobi ne radi drugoj.
Jednog leta, na odmor sam otišla sa jednom idejom, realizacija je bila drugačija, a u procesu sam saznala i par stvari o sebi. A vi, da li ste trčali na odmoru? Ili je vaš trening izgledao drugačije?
Kada je odmor odmor?
Uprkos uvreženom mišljenju, da je odmor kada mnogo spavamo i ne radimo ništa, ova godina mi je donela jednu drugačiju realizaciju. Odmor je kada radimo nešto drugačije. U tom smislu, ako nam je posao da sedimo 8 sati za kompijuterom i budemo kreativni, odmor može da bude i okopavanje bašte ili nizanje perli.
Manuelni rad idealan je odmor od mentalnog, i obrnuto.
Ako u Beogradu ustajem kasno i radim do kasno, na moru ranoranim u svakom smislu. Ne palim kompijuter i ne bavim se istim temama. Čitam drugačije knjige. Hranim se lakše. Treniram drugačije.
Kako stoje stvari sa treningom?
Sve zavisi od tipa umora koji je usledio. Ako je u pitanju pretreniranost, trener će vam prepisati potpuni odmor od date aktivnosti – trčanje zamenite plivanjem… Sa laganim vraćanjem u formu.
Pogledajte kako izgleda višenedeljni trenažni proces.
Ali kada je zamor mentalni, kada vam je mrsko da razmišljate o sportu koji trenirate, onda nas proces vodi na drugu stranu.
Moj odgovor – i pitanje vama
Moj odnos sa trčanjem je najidiličniji kada nas svi ostave na miru. Kada me niko ne pita šta planiram da trčim, koje vreme, koje patike. Kada trčim jer volim i koliko mi prija. Ovo je na neki način, vraćanje na sam početak ove ljubavne priče.
Razume se, nije svako na tom mestu, i ne treba da bude. Mnogi trkači imaju jasno zacrtan cilj za ovaj period godine i nemaju luksuz adaptacije treninga ili odbacivanja istog u celosti.
U tom smislu moj trening trčanja na odmoru, a i većim delom leta je uvek i iznova onaj koji mi prija.Nekada je to dužina, nekada tempo, nekada sprintam.
Na moru je to uvek bosonogo trčanje po plažama u vreme kada „normalni“ ljudi na odmoru još uvek spavaju. Oni koji su kojim slučajem budni, imaju zbunjujuć pogled ka trkačici koja trči gola i bosa, samo sa brushalterom (jer avaj, anatomije) po pustoj nudističkoj plaži. Tempo? Pojima nemam. Dužina? Kažu da je do granice 3km pa otrpilike tamo-amo izađe od 6 do 7. Koliko često? Koliko mi prija.
Druga varijanta je trčanje kroz plitku vodu. Jako kratko, intenzivno, ali efikasno menja intervale. Pokušajte!
Trčanje po pesku je jako zdravo, ali i opasno. Važe slične opasnosti kao i sa vibram patikama, ili prelaskom tehnike sa pete na prste. Važno je da se krene lagano, polako povećava dužina, kako bi se tetiva i list adaptirali. Dodatni problem pravi i nagib plaže, koji negde podrazumeva da će jedna noga raditi i do 80% posla.
O trčanju po pesku pogledajte više ovde
A sada pitanje – kako se vi odmarate?
Da li ste jedan trening zamenili drugim ili adaptirali postojeći? Kako znate da ste uspeli?
U mom slučaju to je onaj osećaj koji se javi u stomaku i pre povratka kući. Nostalgija. Nedostaje mi grad, ljudi, nedostaje mi on, nedostaje mi trčanje…
1 komentar. Leave new
Dok familija i turisti spavaju uzivam na obali i pustom gradu.Predivno je udahnuti jutarnji osvezavajuci miris mora i posmatrati izlazak sunca i slusati zvuk talasa.Prelepi pejzazi, beskrajno dugacke plaze nas same pozivaju na nezaboravno trcanje.Skok u osvezavajuci morsku vodu i plivanje nakon trcanja je naj bolja nagrada posle treninga.Tako se uziva duplo vise u trcanju.
Trcanje na odmoru je pravo opustanje i zadovoljtvo,bez svakodnevnog stresa…posao,kuca,familija…perfektni -Workout.Duzina?Nija vazna,vazno je uzivanje u necemu sto nemamo ispred kucnih vrata i svakog dana.