Ukucajte na Google-u pojam zdrava ishrana i sigurna sam da će izbaciti da jedna te ista namirnica na jednom mestu bude super zdrava, a na drugom nezdrava. „Alkohol je zdrav za srce“, “ Alkohol ubija nervne ćelije“, „Ovo voće pomaže mršavljenju“, „Voće vas deblja“…. i tako u krug.
Zašto je to tako?
Nutricionizam je pun istraživačkih problema. Ali svakako, nije sve tako mračno, i neka opšta mesta se jesu iskristalisala. Ako vas mrzi da čitate ceo članak evo i grubog konsenzusa oko zdrave ishrane:
Zdrava ishrana je na prvom mestu bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, slabo masnim mlečnim proizvodima, morskom ribom i plodovima mora, mahunarkama i orašastim plodovima. Umerena u korišćenju alkohola, redukovana u korišćenju crvenog neprerađenog mesa, i dozvoljava retko korišćenje prerađenih šećera, žitarica i zašećerenih pića.
To je to, a zašto nema definitivnih odgovora na konkretna pitanja i zašto neke studije treba uzimati uz zrno sumnje, postoji više uglova, ali do sad najbolji odgovor našla sam u ovom članku koji je odgovore tražio u razgovoru sa samim istraživačima.
#1 Različiti problemi = različite preporuke
Za razliku od početaka nutricionizma, koji je prve probleme video u nedostatku nutrijenata i lečio iste suplementacijom (Skorbut + vitamin C), modernog čoveka u najvećem delu sveta muči problem gojaznosti. Ono što je muka svakodnevnice, uvek se prenese i u nauku.
Tako da su teme koje nas zanimaju a koje istraživači prate već decenijama one oko masti, holesterola, proteinskih dijeta, uticaja alkohola i kafe na dugovečnost.
#2 Nema savršenog eksperimenta – imamo posmatranje
Kada istražujete skorbut, jednostavno je – uzmete mornare koji ispoljavaju simtopme, hranite ih isto, jednima dodate vitamin c, drugima ne i vidite rezultat. Sa istraživanjem gojaznosti stvari nikada nisu tako jednostavne.
Ne možemo da izolujemo samo jedan faktor i da ga pratimo kroz period vremena. Da izolujemo 1000 beba, jedne hranimo voćem, druge mesom 10 godina i vidimo šta će da se desi.
Studije koje su pokušavale slične stvari, imale su drugačiji pristup – ispitanici su dobijali upute šta da jedu i to se pratilo godinama, rezultati su međutim, uvek govorili da se većina ne pridržava sasvim svoje dijete, a sa druge strane, nemamo kontrolu nad njihovim drugim navikama (da li vežbaju, koliko se kreću i da li je to podjednako rasporedjeno među grupama).
Da li to znači da nemamo nikakvu sliku? Naravno da ne.
Kratkoročne studije se uspešno izvode ali one nam daju uvek samo deo slagalice.
Observacione studije prate grupe ispitanika godinama i na osnovu podataka koje oni vraćaju (šta su jeli i kakve su im navike u kretanju) pokušavaju da izvuku opšte trendove.
Primer ovakvih studija je ispitivanje vrednosti dijeta ali one nose i mane: npr. ustanovljeno je da u Americi, ljudi koji se izjašnjavaju kao vegani imaju najduži životni vek. Ono što studija ne može da utvrdi sa sigurnošću je zašto. Jer moguće je da vegani generalno usvajaju i druge zdrave navike: ne puše, ne konzumiraju alkohol, kreću se više, imaju manje stresa i tako dalje.
Dalje, ako neko prijavljuje da jede više jedne grupe namirnica, on zapravo jede manje nečeg drugog. Šta je tu dobitni faktor? Jesi više povrća, ili unositi manje mesa?
#3 Ljudi pojma nemaju šta unose u sebe
Ako se oslanjamo samo na upitnike, očekujemo od običnog čoveka da nam da definitivan prikaz sastojaka koje unosi u sebe. Ako kaže salata, a propusti da naglasi da je salata bila sa parmezanom, to je već velika greška jer se sastojci drastično menjaju.
Najsigurniji način bi bile sonde u sistemu za varenje. Ali to je naprosto nepraktično. Tako se istraživači i kao posmatrači ograničavaju na delimično tačne podatke. Gde se dodatno gubi vrednost.
#4 Ne reagujemo isto na identičnu hranu
Kao da sve gore navedeno nije dovoljno komplikovano, evo i još jedne otežavajuće činjenice: hrani 10 ljudi 10 dana istom hranom i meri im krvnu sliku. Neće reagovati na isti način. Nekome će šećer u krvi da ostane stabilan od jedne namirnice, nekima će biti povišen. Nije ni svaki hamburger isti na kraju krajeva. Što je namirnica složenija, to su njeni sastavni delovi skloniji odstupanjima.
#5 Konflikt interesa
Ovo je tačka koja lično, najviše zabrinjava. Ako vam istraživanje finansira industrija piva ili mleka – da li ćete zaista imati integritet da izjavite da jedno ili drugo nije dobro po ljudsko zdravlje? Svako ko se iole dotakao statističkih nauka dobro zna, da od načina na koji postavite hipotezu često zavisi i rezultat. Nezavisne studije postoje, ali sve ih je manje, i u manjem su obimu. Možda uskoro zaista nećemo moći da verujemo ničemu što pročitamo. Od 104 studija finanisranih od strane industrije, čak 95 je bilo u njihovu korist.
#6 Zone preklapanja
Uzevši sve ovo u razmatranje, koliko možemo da verujemo istraživanjima u oblasti ishrane?
- Do određene mere. Za početak, pogledajte da li je istraživanje ponovljeno i potvrđeno od strane drugih laboratorija, ili instituta (peer reviewed). To je obično dobar znak.
- Za svrhu opštih zaključaka najbolje su meta ili sistemske analize već odrađenih studija. Po snazi zaključaka, one su najvrednije, jer statistički kombinuju zaključke svih studija iz određene oblasti.
- Razmotrite ko je finansirao istraživanje. Dodajte dozu rezerve ako se interesi preklapaju.
Na kraju: šta je zaista zdravo, a šta ne?
Ne postoji zdrava hrana. Ne možete živeti ni na jednoj namirnici i jesti je neograničeno. Postoji zdrava ishrana. Ona podrazumeva procente zastupljenosti jedne hrane, i minimalno korišćenje neke druge.
Kada stručnjaci kažu ključ je u umerenosti ne znači da treba umereno da unosite salatu, već da ako umereno unosite nutelu, verovatno ćete biti okej. Jer ljudsko telo je neverovatno inteligentna mašina, naći će način da ublaži i premosti većinu naših nezdravih navika 🙂 ali to ne znači da treba da mu otežavate! Dakle evo oko čega se studije slažu:
Zdrava ishrana je na prvom mestu bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, slabo masnim mlečnim proizvodima, morskom ribom i plodovima mora, mahunarkama i orašastim plodovima. Umerena u korišćenju alkohola, redukovana u korišćenju crvenog neprerađenog mesa, i dozvoljava retko korišćenje prerađenih šećera, žitarica i zašećerenih pića.
Dodatno, nije neophodno izbaciti jednu grupu namirnica na uštrb druge, već birati one koje vam se uklapaju u životni stil i životne stavove.
Zato konkretnije dokaze štetnosti ili korisnosti pojedinih namirnica (karfiol dobar, ili jagode vas ubijaju) naprosto znajući sve gore navedeno teško da možemo da nađemo i ne treba da reagujemo sa: a-ha! na svaki naslov iz novina koji potvrđuje ili ruši naše ideje o zdravoj ishrani 🙂
5 komentara. Leave new
zdrava hrana isključuje namirnice životinjskog porekla, tu nema kompromisa. od posne hrane niko nije umro, od mrsne jeste. pljeskavica nikome nije donela dobro, brokoli jeste. itd itd
nejasno je i nijedna zvanična zdravstvena organizacija nije izašla sa saopštenjem da je svaka namirnica životinjskog porekla nezdrava. za ribu važi obrnuto. lično ne jedem meso, ali ne znam koliko je nezdravo, a koliko neodrživo. japanci važe za najzdraviju naciju, a ishrana im se bazira na ribi i povrću, što prevodimo u „posno“. pljeskavica je prerađevina i naravno da je nezdrava 🙂
znaš šta, zvanično zdravstvo kaže da je kancer neizlečiv iako imamo hiljade primera izlečivosti i to baš hranom. da ne idem tako daleko, to isto zdravstvo nije u stanju da izleči kijavicu tj najobičniju prehladu a ja sam lično dve godine svaki božji dan pio čaj od pravog, branog pa sušenog šipka i za te dve godine nisam ni kinuo a kamoli imao prehladu. stvari u prirodi su veoma proste i čovek treba da živi u skladu sa tim i problema neće biti. svako mora umreti, pre ili kasnije, ali koliko kvalitetno ćemo provoditi svoj život zavisi samo od nas samih.
Forever F.I.T. je inovativni sistem upotrebe hranjljivih materija za čišćenje organizma i regulaciju telesne težine, kreiran da Vam pomogne da izgledate i osećate se bolje u tri jednostavna koraka: Clean 9, F.I.T.1 i F.I.T.2. Clean 9će Vam pomoći da započnete uklanjanje nagomilanih toksina iz Vašeg tela kako biste se osećali lakše i imali više energije. F.I.T.1 će promeniti način na koji razmišljate o ishrani i fizičkoj aktivnosti, učeći Vas kako da željeni izgled i zadržite. F.I.T.2 će Vam pomoći da izgradite čistu mišićnu masu, zategnete Vaše telo i završite transformaciju. Zajedno, ova tri pakovanja će Vam pomoći da budete F.I.T., da izgledate bolje i da se osećate odlično.
[…] su principi dobre ishrane, a pravila se menjaju uporedo sa novim naučnim otkrićima. Međutim, ne treba da se zaboravi da je, verovatno, najprilagođeniji princip ishrane umereno […]