blank
Connect with us

Hi, what are you looking for?

Vesti

Trčanje i zagađen vazduh: da li je bolje ostati u kući?

Vazduh u Srbiji i delu regiona hronično je zagađen. Mislim da sada i najveći skeptici mogu da se slože, da, nezavisno od aplikacije koju gledaju, u poslednjih par meseci nismo videli previše dana koji ne ulaze u crvenu i gore zone.

Nećemo vas daviti metodologijom i objašnjavanjem šta su zagađivači, ako ste došli do ovog teksta, verovatno ste i sami sve istražili.

Napomenućemo samo da domaća mreža – SEPA, ne prikazuje sve zagađivače za sve stanice, a za većinu ni ne meri PM 2.5, koji je po svim alternativnim sajtovima glavni i najopasniji zagađivač. Tako da nismo sigurni čije podatke svetski sajtovi zapravo povlače. Količina 2.5 čestica se često aproksimira formulom PM 10 x 0.65, i treba biti oprezan oko izračunavanja dozvoljenih mera čestica u danu, u odnosu na prosečne vrednosti. Na dnu teksta je link ka grupi Eko straža, koja to jako lepo objašnjava.

Poenta je – posmatrajte podatke za PM 2.5

Kako su naša pluća evolutivno starija od motora na unutrašnje sagorevanje i toplana, ona nisu u stanju da ovu česticu filtriraju. Tada naprosto nisu postojale. Pretraživši ceo internet uzduž i popreko nismo naišli ni na jedan članak o tome da je moguće očistiti pluća i telo od ovih čestica. Jednom kad uđu – tu i ostaju.

Imajući sve ovo u vidu – pitanje koje nam sada već svakodnevno postavljate mora biti adresirano – trčati ili ne?

Sa aspekta SZO, ali i domaćih agencija poput BATUT-a, čim alarm pređe u crveno, čak i zdrava i aktivna populacija ne bi trebalo da obavlja produžene fizičke aktivnosti na otvorenom. Jednostavan odgovor je NE.

Kada je u pitanju zdrava populacija, preporučuje se da se u danima sa povećanim stepenom zagađenja fizička aktivnost ne obavlja na otvorenom prostoru, navodi Batut.

Ali ne želim da čujem NE, daj mi slamku

Super, pošto njih imamo za izvoz :) Slamka koju najčešće čujemo, je da je vazduh sve vreme ovako isto zagađen samo se tek sada priča o tome.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Ovo je argument na nivou: “ali tako se i moja baba hranila”, ili “pa pušim ceo život i živ sam“.

Možda jeste, možda nije, dokaza nema i suštinski su nebitni ako znamo da u Srbiji ljudi veoma uspešno umiru upravo od ovih komplikacija godinama unazad. Znamo da je zagađenje sada realno.

Slamka 2 nije slamka, već mogućnost da nabavite nano masku i ako vam nije mrsko, trčite sa njom. Kvaka 22 je u tome da ih baš i nema u Srbiji, sajtovi koji isporučuju nisu do skoro u Srbiju, ali eto jednom sam pisala, dodali su nas na listu sa shippingom od 24 €. Onaj bosanski je povoljniji ali maske su rasprodate. Ne brigam ipak mnogo, biće ovo lukrativan posao, neko se sigurno već utalio i čim se prođe carina – imaćete da birate i dezen i cenu. (jasno je da nećemo linkovati sajtove, google daje brze rezultate)

Ako koristite masku, znajte da je efikasna samo kada apsolutno prianja uz lice, a da mnogima to neće biti previše udobno za trčanje.

Slamka 3 je jedno neodrživo rešenje: idite na najbližu planinu. Beograđani znaju da je Avala na oko 30 min vožnje, testirala sam, vazduh je neuporediv. Ali da li zaista 3x nedeljeno možete da trčite na Avali?

Slamka 4 je trčanje na trakama, u kombinaciji sa planinom ili bez nje. Jeste mrsko, ali ako ste u sred treninga za trku koja se bliži, možda ćete morati da napravite izuzetak.

Slamka 5 je poricanje. Obilno je mešavina, “uvek je bilo ovako” i “eto trčao sam juče i okej mi je”. Potpuno vas razumem i ja sam dugo bila u ovoj grupi. Teška skepsa za sve panike po mrežama je jedina odbrana od istih.

Šta se stvarno dešava u našem telu kada trčimo po lošem vazduhu?

Isto što i kada hodamo – samo brže i više. Znate da vam se pluća trčanjem šire da prihvate više vazduha. Famozni VO2 max vam ovde ne pomaže već vam samo povećava količinu zagađivača koji ulaze u vaše alveole, krv, organe.

Sitne čestice sa sobom unose teške metale u naše telo, što u prvi mah izaziva alergijske reakcije: očiju, nosa, kašalj. Dok PM 10 možemo da izbacimo kašljem, 2.5 ide dublje u pluća i dalje u krvotok. Pravi oksidativni stres, koji u određenom broju slučaja vodi u kancerogene procene. Dobra studija je na ovom linku.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Sajt Runners world, u pokušaju da motiviše svoje čitaoce dodaje: ali vam trčanje daje i pozitivne efekte tako da se ovo možda anulira.

Kako je efekat ovog procesa kumulativan, jedan, dva ili 10 treninga vam verovatno neće naškoditi. Ali kontinuirano izlaganje hoće. Podaci pokazuju da od ovih posledica u Srbiji umre oko 3.500 ljudi godišnje. Dugoročno, to je procenat od 7 do skoro 19% u Valjevu. Ako je ova analiza tačna, svaka deseta osoba će imati skraćeni životni vek zbog posledica zagađenja.

Na kraju dana, izbor je uvek na vama.

Beogradski trkački klub izdao je zvanično saopštenje kojim od sada treninge modifikuje prateći smernice SZO. Ovo je primer odgovornog ponašanja i reakcija na objektivno stanje, za razliku od guranja glave u pesak.

Očigledno je da ulazimo u doba u kom je čist vazduh privilegija, za koju moramo da se borimo. Da sutra morate da se odreknete svojih kola zbog zdravlja vas, vaše dece i sugrađana, da li biste? Srećom, to je samo flaster rešenje, po svim parametrima, pravo zagađenje dolazi iz indusrije i individualnih ložišta. A to je već tema za drugi dan.

Trčanje.rs i Beogradski trkački klub održaće javni trening pod maskama u sredu 22. januara od 19h, polazeći iz naših prostorija u Tadeuša Košćuška 78, na Dorćolu. Pozivamo vas da nam se priključite. Ako ne, trčite tog dana u svom mestu sa maskama i tagujte nas uz hashtag #bitkazakretanje #bitkazavazduh

Izvori:

2 Comments

2 Comments

  1. Peđa

    15.01.2020 at 20:48

    Vazduh je apsulutno zagađen i tu nema spora. Svi pokazatelji to pokazuju. Što zbog emisije, što zbog trenutnih vremenskih uslova koji to potpomažu. I moramo se boriti protiv toga, za početak kroz svoju svest. Tako što ćemo razmisliti kako lično možemo da smanjimo zagađenje, a naravno i ukazivati na ostale zagađivače i pametno glasati na izborima. :) Kod dileme da li trenirati ili ne, ja ću uvek izabrati trening. Ovaj članak o Danskoj 13-to godišnjoj studiji o trčanju i zagađenju to i dokazuje: “Clearly it’s better to breathe clean air than dirty air (and that may mean planning your route to avoid busy roads, exercising early in the morning, and so on)—but whatever air you’re breathing, it appears to be better to exercise than not exercise.”
    https://www.runnersworld.com/health-injuries/a20783419/exercising-in-air-pollution/?fbclid=IwAR3fQcgWUtwIYpI6_NqZ1hOnWYdzZCrDArceqgnD5A4AGvptP1pfrTctuzE

  2. Igor

    25.01.2020 at 19:27

    @Pedja

    Da, ali da li Danci i mi pricamo o istoj vrsti zagadjenja? U Kopenhagenu je trenutno AQI 40, a u Beogradu 183. I ja sam citao tako neke debate, a na kraju se svodi na to da oni zapravo diskutuju o tome da li bi trebalo trcati kada je zagadjenje izmedju 50 i 100, a kod nas je 200.

Uključi se u diskusiju

Advertisement

Advertisement
Advertisement

Trčite li vi po kiši?

Pogledaj rezultate

Loading ... Loading ...

Povezani članci

Vesti

Oko 200 trkača sa maskama protrčalo je sinoć 22. januara ulicama srpske prestonice sa ciljem da skrene pažnju na neprihvatljivo loš kvalitet vazduha u...

Trkači reporteri

RCN – Running Club Niš, neformalna trkačka družina iliti klub rekreativaca,  počeo je sa radom početkom novembra 2019. Bolje rečeno, počeo je vikend trčanjima...