Druga sezona skyrunning lige Srbije počela je prvog vikenda marta na Kopaoniku, jedinstvenom trkom uz najteže, crne, staze za skijanje.

Kopaonik Sky Trail okupio je preko 100 takmičara iz Srbije i regiona, na snežnoj stazi gde se trčalo 15,2 km uz 1.800 m uspona. Koliko je 1800m uspona? Kao da se devet puta popnete od podnožja do vrha Avale, ali sve to spakovano u 12km snežne i na trenutke zaleđen staze. U prevodu: pelo se i štapovima i rukama i lavljim srcem.

12829273_481697298697853_4970698802469866619_o

Prezahtevan zadatak ili ne, startujemo u mrklom mraku u 5:00 časova ujutru iz Brzeća na -7C. Sve što se vidi je tiha i moćna svetlucava zmija, napravljena od svetla čeonih lampi. Ostaješ zadivljen u toj tišini i lepoti, a sve što se čuje jeste tvoje srce koje lupa na najjače jer u prvih 4km penjemo ukupno 4 Avale. Sve ostalo je tišina i korak trkača.

Za razliku od velikih trka gde postoji oficijalni spiker, muzika, bubnjevi i gde je atmosfera marša, svi smo na strartu tihi, moglo bi se reći sa strahopoštovanjem prema planini i onome što sledi.

kop-sky-trail

Čudan miks uzbuđenja i straha – ne čudi kada se uzme u obzir mejl koji smo prethodnog dana dobili od Marka i koji sada, kada je trkla prošla i kada su se svi vratili bezbedno kućama može da ide javno,  i ne čudi. Kapiram da nisam bio jedini koji mejl nije hteo da prosledi dragim ljudima kako ih ne bi dodatno opterećivao:

Dragi skajraneri i skajranerke,
Danas smo prosli celu stazu i izmarkirali dobar deo, sutra nam ostaje jos jedna deonica i sve je spremno. Par vrlo bitnih stavki posle prolaza cele trase.
Ocekujte extremnu stazu, cujete cesto ovaj izraz kad i nije primeren samo da bi ljudi napravili jaci marketing za svoju trku.
Sad nije ta situacija uopste, zato necu pisati javno. Prva 4km gde vas ceka jak uspon nema snega i ako padne u medjuvremenu to ce biti samo toliko da par cm prekrije suvu travu i kleke. Staza je jasna, jedna jedina sa trakicama. Kad izadjete na vrh Bele reke staza vas vodi desno na dole ka Gvozdcu.
Vec tu krece zeznuta deonica, nigde nema blata, sve je zaledjena zemlja a sneg je vrlo podmukao. Sta to znaci, naici cete na deo gde je “kacamak” koji je skroz ok i nije bljuzgav, polu mekan ali cete odjedanput naici na super zaledjen sneg ili led tvrd kao kamen.
Jako opasna situacija, na tom spustu stalno je mix, malo zaledjena zemlja, malo mix ta dva snega. Te tranzicije izmedju podloge moraju jako pametno da se rade i maximalan fokus je bitan. Jedna greska i razleteli ste se po ledu..ajde spage, pad na kolena ali mozete jako udariti potiljkom i to su vrlo teske i ne tako retke situacije na tvrdom snegu. Vrlo polako ako nemate dereze ili metalne siljke na sprintericama ili patikama za orjentiring. Salomon speed cross nista ne znace na deonicama gde je takav led, mozete se olupati propisno.
Kad se spustite dole na stazu, odmah idete na levo uz Gvozdac i tu je solidan, dobar sneg.Ni tvrd ni mekan, svakako da svi sa derezama i siljcima imaju veliku prednost. Stapovi ce raditi ogroman posao na nekoj deonici. Ume da bude vrlo hladno sa vetrom na grebenu tako da nemojte pomisljati na sorc a preporucujemo rukavice, suskavac i neku kapu ili buff/traku za usi.
Sa vrha Gvozdca idete na levo dole, stalno imate trakice, taj deo je dosta dobar sa podlogom i mix je snega i zemlje a leda nema.
Led opet krece kad dodjete na dno Knezevih bara i skrecete desno ka Dubokoj, u prvih 100m imate ledenu plocu koja je bas zeznuta, trudite se da je zaobidjete sa desne strane gde je zemlja. To pogotovo vazi za one koji nemaju dereze ili metalne siljke.
Na dalje ce vam biti slicne situacije i cesto ce se smenjivati zemljani teren, sneg i ledene ploce dok je cela Suncana dolina bez snega. Glavne markacije su trakice. Ova trka ce vam biti veliko iskustvo za tu specificnu vrstu zimske opreme za trcanje. Ne mogu vam dati savet dal je bolje da uopste ne skidate dereze ili da pravite tranzicije (brzinsko skidanje, pa vracanje, generalno ta oprema se lako navlaci i svlaci).
Sve u svemu, veliki oprez i bez zaletanja, najgore ce nam biti ako padne par cm novog snega kako se najavljuje u toku noci.On ce samo zamaskirati led, onda necete ni videti led a delovace kao da je super mekan a leti se na ledja za mili sekund.
Proci cemo usmeno jos jednom sve pred start u 4:45 jer cu proci sutra vece jos jednom celu stazu pa cemo znati tacno na cemu smo. Kako kazu Norvezani – “ne postoji lose vreme, vec losa oprema” a nasi stari “ko se cuva i Bog ga cuva”.
Pozdrav svima i srecan put sutra Marko Nikolic
ps. Prognoza je dobra za subotu ujutru, vedro i slab vetar

Izlazak sunca na snežnim vrhovima Kopaonika, sedam stepeni ispod nule, izazovni usponi i klizavi silazak niz staze, obogatio je iskustvo mnogim trkačima koji su po prvi put učestvovali na ovakvom sportskom dogadjaju u Srbiji.

12823474_481865148681068_2768596657624708550_o

Trčanje na ovakvim trail trkama se svodi na pešačenje uzbrdo i trčanje nizbrdo. Da bi se popeli uz crne staze Kopa bilo je potrebno pored snage volje i dobra oprema – pomagali su štapovi i dreze, nazuvci sa šiljcima koji se kače na trkačke patike kako ne bi dolazilo do proklizavanja.

Na trci od opreme bila je obavezna i pištaljka, čeona lampa i astrofolija, koja je prva pomoć od smrzavanja ukoliko se desi da zbog nekog razloga ostaneš duže na stazi.

Vremenski limit od četiri sata i početak rada skijališta u 9:00 označili su kraj trke, koju je do tada uspelo da završi ukupno 80 ljudi sa overenih sedam punktova na stazi. Svaka čast svim ljudima koji su i pokušali ovaj ekstremni napor.

Kao neko ko je i sam organizovao priličan broj akcija u trčanju, mogu samo da kažem BRAVO i OGROMNO HVALA svim volonterima koji su na hladnom Kopaniku došli i po noći da pomognu kod starta trke, fotografisanja, okrepne stanice (sa toplim napicima, vodom, Coca-Colom, kikirikijem, čokoladom, štanglicama od žitaricama…), čekiranjem učesnikma na prolaznim tačkama…

12376308_481697095364540_4405903689942959505_n

Najbrži Kristijan Stošić, na cilj je stigao nakon jednog sata i 56 minuta, dok je prvoj dami na cilju, Sofiji Arapović, bilo potrebno 2 sata i 50 minuta. Drugo mesto u muškoj konkurenciji zauzeo je domaći takmičar Dušan Bazić (1h i 57 min), a treće mesto Marjan Bonev iz Makedonije (2h i 8 min). Marina Nikolić, zauzela je drugo mesto sa vremenom od 2 sata i 54 minuta, dok je treće mesto zauzela Nevena Rajković sa rezultatom 2 h i 59 minuta.

Posebno značajan rezultat ostvario je najmladji takmičar na trci, Aleksa Dragojlović iz Valjeva, koji je sa 13 godina uspeo da završi trku i na cilj stigne u okviru predvidjenog limita.

12764692_481697185364531_1390180386729298964_o

Nakon završene trke organizovan je doručak u u cafe restoranu Garden, MK Resorta, koji je više nego prijao posle prosečnih 3 sata provedenih na planini, vetru, hladnoći i topovima za veštački snge. Klopa posle ovakvih napora, hladnoće i uzbrdica izuzetno prija, tako da je pasta sa sirom, pite i kroasani sigurno ostaje kao važan utisak i govori o visokom standardu ove trke.

Kada se uzme obzir da je Marko Nikolić, direktor trke i sam planinar i čovek sa sjajnom energijom, organizovao i besplatni smeštaj i prevoz za prvih 50 ljudi koji su se prijavili za trku (mislim da je startnina bila 1200 ili 1500 RSD), doručak, i da u cenu startninu ide i super dizajnirana majica i simbolična medalja, onda je ovo stvarno više nego povoljan način da se provede kvalitetno vreme i uradi nešto jako dobro za sebe. Preporučio bih svakome da podrži ove akcije, a svim trkačima da se isprobaju u trail-u.

12802877_481697145364535_7435843911369173252_n

Na kraju ostaje super osećaj porodične atmosfere koje ove male trke zaljubljenika imaju, za razliku od masovnih manifstacija kao što su svetski maratoni. Ja volim i jedno i drugo, 31.000 ljudi na startu u Berlinu, ne bih smeo da tvrdim da je jedno lepše od drugog, no prekjuče mi se na Kopu vratio onaj osećaj drugarstva koji smo imali pre 7 godina kada smo na polumaratonu Mačak odlučili da pokrenemo klub Trčanje.rs. Hvala svima, posebno Nikoli Peraću na gostoprimstvu i Dejanu Radovanoviću i ekipi iz kola u povratku :)

Organizator trke, Skyrunning asocijacija Srbije, se zahvaljuje pokroviteljima i su-organizatorima trke, MK Resortu, Skijalištima Srbije, Vili Runolist, hotelu Junior i Polarisu Srbija. Nova sportska disciplina i atraktivan dogadjaj prezentovao je potencijale Kopaonika koji se mogu iskoristiti na ekološki prihvatljiv način i obezbediti takodje vrhunske trenutke takmičarima o kojima #kopaonikpriča.

Foto: Sky Running Srbija i Miroslav Chella Lazarevic