Prebiram po glavi već danima šta bih mogla da kažem i sve vreme mi se javlja jedna reč – JEDNOSTAVNO. Jednostavno a lepo, jednostavno a nezaboravno, prosto jednostavno.
I nema ničeg loše u toj jednostavnosti, naprotiv odlično je. Tu jednostavnost sam najviše osećala u sebi. Nisam jurila vreme, nisam žurila, pustila sam da me telo vodi, kako ono želi. Jednostavno bez presije.
Ekskurzija
Moja mala a odabrana grupa je pristigla u Banja Luku dva dana pred polumaraton, razlog – da bismo imali vremena da se odmorimo za polumaraton nakon dobre zabave (što svima koji vole da osete noćni život nekog grada toplo preporučujem). Kad je dobar deo grada spavao ili se tek budio mi smo išli na banjalučki ćevap, jednostavni ćevap, prilog- samo luk.
U subotu su se smenjivali oblaci i pljuskovi, ali niko nije brinuo da li će biti vruće na trci ili sparno, sedeli smo, pili kaficu i pravili planove kad ćemo da jedemo pastu iako nam carb loading nije bio neophodan. Jednostavno smo hteli da ispoštujemo formu, već uveliko naviknuti na razne pasta party zabave uoči trka. Nismo slikali hranu ali sam zato dobro zapamtila svaki miris i ukus Banja Luke, koji pleni svojom jednostavnošću i nepretencioznošću.
Dan trke. Nedelja. 8:30 krećemo na start.
Prošle godine trka je počinjala malo kasnije a zbog vrućina mnogima nije prijala. Ove godine trka je počela u 9:15, vremenski uslovi sjajni. Niti sparno, niti vruće.
Koliko god tražila ne vidim nijedno namršteno lice, svi se smeju, vazduhom mili trkačka euforija, kojoj ne možeš odoleti. Čak ni ja- polupesimista! Svima govorim kako sam fokusirana, dok unutra vrištim od sreće, a noge jedva čekaju da potrče ulicama Banja Luke.
Trče se dva ista kruga i uvek pomislim kad su krugovi u pitanju kako će biti dosadno, ali ne beše tako. Sve što propustiš da vidiš u prvom krugu, imaš prilike da vidiš u drugom.
Prvi kilometar i poslednji su mi uvek najteži. Prvi dok se naviknem a poslednji da skupim snage da završim jako, sve između vidim kao trkački turizam.
Na cilju mekani crveni tepih, gomila navijača sa obe strane ulice i najoriginalnija medalja koju sam videla, simbolično u obliku patike! Ponosno sam je obesila oko vrata pa navalila na ćevape i pivo, zasluženo! Hvala na svemu i vidimo se sledeće godine.
Pohvalila bih:
Organizacija fantastična.
Prilikom preuzimanja učesničkih paketa devojke su mogle da biraju između tri modela majica (top, kratki rukavi i bez rukava), muškarci isto (samo bez topa 🙂 ).
Medalju sam već pomenula ali zaslužuje još jedan aplauz. Okrepa na svakih 3 km plus okrepa u vidu voća i izotonika. Sjajan muzički program nakon trke i veče pred trku u startnoj zoni. Bonovi za pastu, ćevap, pivo i sveže voće, koji su mogli da se iskoriste veče pred trku (pasta) i posle trke (svi ostali).
Podrška mala ali odlična, što od samih trkača što od navijača. Staza nije naporna kad rešite da trčite sporo uostalom to sam iskoristila da popričam sa ostalim trkačima na stazi i saznam sve o gradu koji me je moram priznati- osvojio svojom jednostavnošću.
Word of caution
Ne znam da li je zbog toga što je bila nedelja, što se tog vikenda otvarala džamija ili zbog polumaratona, na granici je bila epska gužva zbog koje smo izgubili 3 sata. Mada, kad sve sumiraš ni tih 3 sata nisu uspeli da pokvare naše dobro raspoloženje.
(savet igrajte se pogađanja zamišljene ličnosti 🙂 )
