PROLOG

14. jun 2019.

Čujem meškoljenje. Sanjivo otvaram oči i gledam u pravcu kreveca. Par smeđih okica mi uzvraća pogled, a zatim sledi i najlepši osmeh na svetu i vrpoljenje koje znači „tata, dosadilo mi je da ležim, uzmi me!“

Gledam na sat. Šest je ujutru.

Dodajem bepca ženi i sedam za komp. Kuvam kafu i otvaram fejs. Dok skrolujem kroz news feed, razmišljam o Jahorina Ultra Trejlu, mojoj glavnoj trci za ovu sezonu.

Malo me plaši pomisao da sam u prethodnih godinu dana trčao pretežno maratone i polumaratone na asfaltu, a sada me čeka 70 km planine sa oko 2800 m uspona. Ali bože moj, trčao sam trejlove ranije, istrčaću i….opa. Šta je ovo?

Photo credit: BUT 2019.

Na ekranu vidim da je par mojih prijatelja zainteresovano za BJELASICA ULTRA TREJL. Da li je moguće da je neko organizovao trejl na Bjelasici, nadomak Mojkovca, blizu moje kuće?!

Moguće je. Brzom pretragom saznajem da je tim u sastavu Slavko Lukovac, Nebojša Cetković, Slađana Kršikapa i Balša Cvetković uradio upravo to. Živi bili i dugo godina ga organizovali!

DAN PRED TRKU

16. avgust 2019.

Ćaskam sa Bobanom i Nevenom u suncem obasjanim kolima, dok se zavojitim putem polako uspinjemo ka kapiji nacionalnog parka Biogradska gora.

Fotografija iz lične arhive

Pričamo o predstojećoj trci, svo troje uzbuđeni, ali i o planovima za budućnost. Nevena sprema dosta toga lepog za narednu godinu! YESS!

Boki se, kao i ja, prijavio za srednju trku na Bjelasici, Mali međed, od 39 km sa oko 1900 m uspona, dok je Nensi ipak rešila da ovog puta odradi kraći recovery na Family stazi od 9 km sa oko 400 m uspona.

Stiže poruka od Dekija, koji mi javlja da se paketi mogu podići danas do 18h u suvenirnici Holy na Trgu boraca u centru Kolašina. Super, to znači da ćemo taman imati vremena da obiđemo jedan krug oko Biogradskog jezera pre nego što podignemo pakete!

Fotografija iz lične arhive

Dejan se inače, posle osvojenog 4. mesta na Jahorini, opredelio da ovde trči najdužu stazu od 60 km sa oko 3500 m uspona – baš kao i Emilija, koju sam upravo upoznao. Hrabro, ljudi, nema šta. Nek je sa srećom!

Stižemo u Kolašin i malo se zadržimo na suncem okupanom glavnom trgu. Uživamo u vetriću i duboko udišemo svež , mirisan vazduh. Slažemo se da je Kolašin lep i čist planinski gradić, odiše nekom pozitivnom energijom.

Lako nalazimo prijavni centar. Slađa Kršikapa nas dočekuje i ljubazno odgovara na sva naša pitanja, daje nam startne pakete u kojima se nalazi: prelepo dizajnirana zelena majica sa logoom trke, bidon za vodu, gel, energetska čokoladica i startni broj.

Lep sadržaj paketa. Posebno majica. Svi primećujemo da je brending BUT-a odrađen vrhunski. Nadamo se da će i trka biti takva.

Photo credit: BUT 2019

DAN TRKE

17. avgust 2019. 5:45

Kucam drugarima na vrata, očekujući da su spremni za pokret. Ali to nije slučaj. Opio ih svež planinski vazduh pa su se uspavali.

Boki posrće po sobi dok užurbano navlači šorts, a devojaka nigde na vidiku. Srećom, do Kolašina nam treba oko pola sata. Ako krenemo uskoro, stići ćemo na vreme.

17. avgust 2019. 6:30

Stigli smo na vreme! Tačnije, pola sata pre starta. Srećom, cure su podjednako brze van staze kao i na njoj, a i Boki vozi kao što Kipčoge trči.

Dotežem opremu, ostavljam presvlaku u šator i gledam po Trgu boraca po kojem se razlivaju prvi zraci jutarnjeg sunca. Trkači stoje unaokolo u manjim grupama, nameštaju opremu, zagrevaju se, ćaskaju…

Ugledam Dekija i odlazim da se pozdravim. Prilikom ulaska u strartnu zonu mi pregledaju obaveznu opremu. Opaaa. Ovi organizatori su ozbiljni, sviđa mi se to.

Utom stiže i Boki sa Majom i Emilijom, slikamo se i….POLEĆEMO! Doduše, kako ko. Ovi brži poleću, ja kaskam svojim krmećim kasom kao i obično. Samo lagano. Ko je žurio, vrat slomio, hehe.

Photo credit: Emilija Josipović

17. avgust 2019. 7:03

Već posle nekih 500 m staza napušta grad i kreće da se penje u planinu. To znači da ćemo imati minimalnu količinu asfalta i maksimalnu količinu offroad terena! TOO! IDEMO!

Profil staze je takav da me u prvih 13 km čeka jak uspon, u narednih 13 km valovit teren, dok poslednjih 13 km ide samo nizbrdo. Samo da izdržim taj početak, posle ću lako. Slutim da će mi se svideti ova staza.

Photo credit: Emilija Josipović

17. avgust 2019. 8:32

Staza mi se jako sviđa! Ovo bi trebalo da bude najteža deonica i očekivao sam da ću celu da je prehodam ali zapravo uspevam dosta i da trčim!

Ne znam da li me je ponela lepota staze koja je SAVRŠENO markirana i vodi kroz najraznovrsnije oblike terena, od mora paprati do nestvarnih prašuma  ispresecanih potocima i obaljenim brvnima, ili sam malo unapredio formu, ali primio sam se još više i uspevam da trčim i uzbrdo!

Photo credit: Nevena Stojaković

17. avgust 2019. 9:00

Koji me je đavo terao da trčim uzbrdo? Otkud sad ovaj uspon? Nije ga bilo na mapi.

Mašem beračima borovnica i jednim okom upijam lepotu krajolika, dok drugim motrim na usku, klekom obraslu kozju stazicu ispred sebe, trudeći se da ne slomim vrat.

Put se konačno širi ali onako izmoren od neprestanog koncentrisanja na stazu, moram da usporim. Čim sam to uradio, pretiču me tri trkača.

E, pa nećemo tako…sad će čiča da vas stigne!

Photo credit: Emilija Josipović

17. avgust 2019. 9:46

I dalje jurim onu trojicu. To jest, pretekao sam ih kad su stali da jedu borovnice, ali su oni mene opet pretekli kad sam stao da vežem pertle i tako još par puta, kao u crtanom filmu.

Njima se pertle, naravno, ne odvezuju. I imaju štapove. Sjajno. Ko je meni kriv pa sam moje zaboravio u vozu. Pošto si izlapeo, Rabrene, sad se zlopati!

17. avgust 2019. 10:37

Sklopio sam primirje sa onom trojicom. Jednom prilikom sam se zamislio i krenuo da skrećem sa staze, što su oni uočili i doviknuli me na vreme. Fini neki momci, hvala im.

Posle mi je bilo bezveze da ih preteknem kad su stali da se slikaju s konjima, pa sam ponudio da ih ja uslikam, i od tada smo nastavili zajedno, pričajući o trkama.

Photo credit: Emilija Josipović

17. avgust 2019. 12:00

Stižem i do poslednje okrepe. Razmišljam kako su one celim putem bile odlične: voda, izotonik, koka kola, lubenica, banana, čokoladice, gelovi…

Imam još samo 4 km do kraja. Dosadašnjih 35 km nisam ni osetio ali sad već celo telo kreće da me boli, naročito stomak i prsti na nogama, od stalnog tabananja po kamenitom putu.

Umesto da letim ka cilju, ja žalosno usporavam. Momci su nestali iza krivine. Danas će biti brži od mene koji minut, svaka čast.

Zaričem se da ću više trenirati za Kozaru i ostale trejlove i da ću kupiti nove štapove.

Takođe, prelepa priroda Bjelasice me podseća na to koliko su trejlovi lepši od uličnih trka, te pomišljam da se na asfalt verovatno neću vraćati u skorije vreme.

Photo credit: Emilija Josipović

17. avgust 2019. 12:23

Ulećem u cilj i neumorni Slavko Lukovac mi kači medalju oko vrata! Odlazim do Nidže Minića koji mi saopštava da sam stigao 17. u ukupnom plasmanu. Prešao sam 39 km sa 1900 m za 5:23. (pejs 8.17).

Dakle, neka zlatna sredina. Ili što bi drug Dijatlov rekao…nije baš sjajno, ali nije ni loše.

OPŠTI UTISCI I OCENA TRKE

17. avgust 2019. popodne

Sedim sa ekipom na kafi u centru Kolašina dok čekamo konačne rezultate i sabiramo utiske. Bojan je stigao drugi na našoj stazi,  a Maja treća kod žena. Kasnije saznajemo da su Dejan i Emili uzeli druga mesta na dužoj stazi (60 km sa 3500 m) ! Bravo, društvo!

Photo credit: BUT 2019

Opšti utisak je da je ovo je bila SJAJNA TRKA u svakom pogledu! Obično trkačima zasmeta nešto, ali ovog puta sam čuo samo reči hvale na račun organizatora, sa jednim izuzetkom – a ta jedina pritužba se odnosila na nepostojanje novčanih nagrada.

Pošto sam trkač iz “zlatne sredine” ovo me ne dotiče ali razumem da su neki od najboljih trkača možda ostali malo razočarani. Ipak, s obzirom da je ovo tek prvo izdanje BUT-a verujem da će ubuduće i fond nagrada biti bolji.

Moram da pomenem još dve stvari koje su me oduševile.

Prvo, trka u Kolašinu se odigrala baš na pazarni dan, što znači da su učesnici mogli da probaju obilje domaćih proizvoda – fantastične priganice, cicvaru i sir, te razne vrste meda i jela od heljde. Pod uslovom da su mogli da zinu nakon okrepe u vidu sendviča i voća koje je organizator obezbedio u cilju.

Photo credit: BUT 2019

Druga stvar koja je na mene ostavila jak utisak jeste bezbednost trkača tokom trke. Naime, tim BUT-a se potrudio da obezbedi ekipu Crvenog krsta koja je u terenskim vozilima obilazila deo staze i proveravala da li sve teče kako treba! Kapa dole i za ovaj detalj.

Photo credit: BUT 2019

Ako bih ukratko sumirao sve, to bi onda izgledalo ovako:

LEPOTA STAZE: 9 /10.

Onaj ko je birao ovu stazu znao je šta radi jer se potrudio da ona bude jako raznovrsna i zanimljiva! Bilo je tu svih tipova terena i prirodnih prepreka, ali malo previše planinskih puteva za moj ukus, pred kraj. Ipak, cenim da bi duža staza odnela ocenu 10/10 u ovoj kategoriji. Proveriću lično sledeće godine, nadam se.

MARKACIJE NA STAZI: 10/10.

Na Malom medvedu ste mogli promašiti stazu jedino ako ste se zamislili, kao što se meni zamalo desilo, ali ona je zaista bila savršeno markirana. Svaka čast.

STARTNI PAKET: 9/10

Plastična bočica za vodu, gel, čokoladica, odlična aktivna majica i startni broj sa čipom. Samo jednom sam dobio malo bolji paket od ovog, ali i ovo je iznad proseka! S obzirom na to da smo gelove dobili i na stazi, ovde bi se sledeći put umesto toga mogao naći neki melem protiv upala?

OKREPA: 10/10

Meni lično je dovoljno da okrepne stanice na trci budu dobro raspoređene, da volonteri budu ljubazni, da znaju šta rade i da mi daju da natočim vode. Sve ostalo smatram bonusom. A pošto je na ovoj trci bilo i koka kole, izotonika, voća, gelova, čokoladica, okrepa je bila za desetku!

BEZBEDNOST UČESNIKA 10/10

Kao što rekoh, o ovome se i te kako vodilo račina. Iz tehničkih razloga nije na svakoj planini moguće obezbediti bolničare u terenskim vozilima, ali ovo jedna od (veoma važnih) stavki koje BUT izdvajaju od drugih trka!

Photo credit: BUT 2019

REČ ORGANIZATORA

19. avgust 2019. popodne

Predusretljivi tim BUT-a mi je izašao u susret i kada sam ih zamolio za kratak intervju! Uživajte.

Recite mi nešto o vašem timu. Da li potičete iz trčanja ili ste u njega došli iz nekog drugog sporta?

Bjelasica Ultra Trail tim je tim ljudi koji dolaze iz različitih sfera ali ispred sebe imaju jedan cilj: da naprave i održe jedan veliki događaj kao što je BUT.

Željeli smo i da pokažemo koliko je bitno udruživanje oko značajnih stvari, a to je u ovom slučaju promocija zdravih stilova života, uključivanje mladih ljudi u sport kao i promocija sportskog turizma u Kolašinu.

Nebojša i Slavko se bave trčanjem već nekoliko godina, Slađa dolazi iz karatea, a Balša se bavi projektnim menadžmentom.

Ideja da napravimo ovaj događaj bila je hrabra i pomalo luda, ali su je podržali ljudi koji su vjerovali u ovu priču i na kraju smo dobili jedan sjajan događaj.

Tehnički sastanak. Photo credit: Balša Cvetković

Kako ste došli na ideju da pokrenete Bjelasica Ultra Trail, šta su vam bili najveći izazovi?

Ideja o BUT-u potiče od Nebojše. Sve nam je bio izazov. Od prvog dana bilo je važno održati tim i predstaviti našu priču na pravi način institucijama i pojedincima koji mogu da pomognu kao i u ključnim momentima raditi po 20h dnevno da bi sve ispalo kako treba.

Kako ste zadovoljni ovih prvim izdanjem trke i imate li neke planove za budućnost koje biste želeli da podelite sa čitaocima našeg sajta?

Obzirom da smo novi u organizovanju ovakvih događaja zadovoljni smo povratnim reakcijama trkača – a to je i najvažnija stvar.

Valja napomenuti da je na prvom Bjelasica Ultra Trailu startovalo 135 takmičara na tri trke (60, 39 i 9 km) i preko 100 djece na “Kids trail-u”.

Trenutno sabiramo utiske i dozvolićemo sebi da letimo nekoliko dana na krilima pohvala, a zatim ćemo i za sledeću godinu napraviti plan, da sve odradimo na još većem nivou.

Ukoliko ste sumnjali da li se vidimo sledeće godine – nemojte, obećavamo i već se pripremamo!

N.R.