Gotova je još jedna Skyrunng liga. Ove godine najbolja dama bila je Nevena Rajković, a najbolji u muškoj konkurenciji Nikola Ilić. (svi rezultati ovde)
Najbolji trkači:
- Nikola Ilić (Serbian Running Project)
- Dušan Bazić (Skyrunning Serbia)
- Đorđe Dukić (PK Železničar Inđija).
Najbolje trkačice:
- Nevena Rajković (Skyrunning Serbia)
- Ana Milosavljević
- Agneš Giric Cvetković (ARK Fruška gora / Omega 3 Norway).
Ovoga puta pričamo sa Nevenom o njenim utiscima i iskustvu trčanja po oblacima. Intervjuu sa Nikolom pogledajte ovde.
Draga Nevena, pre svega, čestitamo na prvom mestu u Skyrunning ligi 2016. Možeš li da se predstaviš našim čitaocima, koliko dugo trčiš i kako si dospela u Skyrunning, i priču a i tim?
Hvala. Zovem se Nevena Rajković, imam 25 godina. Rođena sam u Kruševcu gde inače i živim. Završavam Master akademske studije na fakultetu za sport i fizičko vaspitanje.
Trčim vec šesnaest godina, ali je skyrunning nesto sasvim novo za mene i u skyrunningu sam nepunih osam meseci. Za skyrunning trke saznajem od prijatelja koji od samog početka posećuje ove trke. Od njega takodje saznajem da ce se održati Kopaonik sky trail. Kada mi je opisao kakva je to trka i da ce se trčati po ski stazama, bez razmišljanja sam odlucila da odem na ovu trku. Znala sam da je staza zahtevna i teška, ali ja volim izazove i zato sam se odlucčla da krenem u ovu avanturu.
Kopaonik sky trail- Gvozdac i dalje nećeš moći!
Trka je zakazana za mart mesec. Kopaonik je bio pod snegom. Start u 5h ujutru iz Brzeća. Ja pomalo zbunjena, neiskusna i bez adekvatne opreme upuštam se u ovu avanturu. Sve je bilo idealno u prvim kilometrima uspona gde nije bilo snega, a onda nailazim na taj čuveni Gvozdac-crna staza, okovana snegom i ledom, a ja u patikama za asfalt.
Pogodite koliko mi je vremena trebalo da predjem crnu stazu koja je dugacka 915 metara?
Verovali ili ne čitavih sat vremena! Osećala sam se kao pisaća mašina, dodjem do pola brda pa skliznem na početak, i tako mnogo puta.
Svašta sam pokušavala… od kopanja prstima, do hvatanja za busenje trave koji su virili iz snega do bočnog penjanja. Bilo je raznih tehnika. Bilo je trenutaka kada sam se smejala sama sebi. Ali rekla sam sebi da cu izaći do mraka. I nakon sat vremena muke i bezbroj bezuspešnih pokušaja ipak sam uspela.
I tako su me moja upornost i tvrdoglavost doveli do cilja. Na ovoj mojoj prvoj tci sam zapravo upoznala sebe, i naravno zavolela skyrunning.
Jer ovde su pravila jasna: nema pogrešnog koraka samo odgovarajućeg pravca, nema lošeg vremena samo loše opreme, i čitaj info mejlove pre trke.
I pored mog neiskustva i moglo bi se reći neozbiljnosti ja sam završila trku kao treća žena. Verovatno je to bila nagrada za upornost!
Što se tiče mog ulaska u tim mislim da su moji rezultati i plasmani bili od presudnog značaja.
Šta je po tebi bilo presudno za tvoju pobedu?
upornost, borbenost, želja
Kako izgleda tvoj trenažni proces – pred važne trke i između trka?
Bila je ovo test godina za mene. Jedini jači treninzi su bili trke. Želela sam da ove godine saznam Šta je to skyrunning, da probam da istrčim sve formate, da vidim kako će se moje telo ponašati na istim, kako bih znala sta me čeka sledeće godine i kako bih mogla da napravim sebi plan i prilagodim ga svojim mogućnostima.
Kroz trke sam naučila šta mi prija a šta ne, gde sam slaba i na čemu treba da radim. Samo sam radila dužine i trudila se da svaki trening provedem na nekoj trail stazi ili odem na planinu. Bez obzira što ove godine nisam radila specifične treninge imalo je dosta uticaja to što sam ranijih godina trenirala atletiku.
Kako izgleda trkačka scena u tvom kraju? Sa kim treniraš?
U mom kraju nije toliko popularno trail trčanje. Mislim da je to velika šteta jer se nadomak Kruševca nalazi planina Jastrebac, koja je udaljena od grada 20 km. Popularniji su polumaraton i maraton. Mada verujem da će kako u svetu tako i kod nas skyrunning groznica brzo zavladati, a možda postati i popularnija od maratona. Uglavnom treniram sama.
Šta je po tebi najvažniji deo trkačke opreme za trail trčanje?
Trail patike tj. patike za neuređene površine, namenjene za trčanje van betona, imaju svoje krampone i ojačane su kako bi odolele svim planinskim uslovima, i sačuvale trkača od povreda. Naravno ranac i meh za vodu. Dereze ako su staze pod snegom i ledom, štapovi za jake trail uspone. Zimi naravno kapa, rukavice, šuskavac… Pištaljka i astofolija su sastavni deo obavezne opreme na svakoj skyrunning trci.
Koliko ima žena u trail trčanju, da li je razlika veća nego na polumaratonima po regionu?
U proseku oko pedest žena se pojavljuje na našim trkama. Dok je taj broj u reginu i svetu znatno veći, ali sam gotovo sigurna da će se kod nas taj broj iz godine u godinu povećavati. Za sada ima razlike kod nas u trailu i u polumaratonima u regionu, ali to je isključivo zato što je ovo mlada grana sporta. Mislim da budućnost ovom sportu tek predstoji.
Nikola nam je rekao da su izolacija i tama nekada neizbežni delovi trail trčanja, kako se ti, kao žena nosiš sa tim izazovima? Da li misliš da je trail fizički zahtevniji za dame?
Za sada odlično. To je jedna od stvari koja me je privukla da dolazim na ove trke. Volim tu izolaciju, jer onda vas uspeh zavisi isključivo od vas.
Naravno dešava se mnogo puta tokom trke da vas neko stigne i prestigne, ili da vi nekog prestignete, ili da naidjete na nekog čiji vam tempo odgovara pa neko vreme trčite zajedno. Ima i to svojih prednosti pogotovu kada imate krizu tokom trke, iz nekog razloga.
Ali uglavnom ja volim da sam sama na trci zato što tada jačam svoju mentalnu snagu.
Mislim da je trail podjednako zahtevan i za muškarce i za žene. Jedino zavisi kakav ste tip trkača, da li volite da se upuštate u trkačke avanture ovakvog tipa, i da li uopšte volite izazove i prirodu.
Koja trka ti je bila najteža a koja najlakša?
Najteža definitivno Šarplaninski skyrace. Zato što mi je to bila druga trka na 33km u životu, još uvek neiskusna, plus staza tehnički pre zahtevna sa puno uspona i prelaska velikih nadmorskih visina.
Najlaksa Prokletije vetikal kilometar. Kratka trka svega 3,5 km. Jeste da je izuzetno jak uspon, ali uz tu prirodnu lepotu umor se brzo zaboravi, i zaista uživas u svakom trenutku trke.
Kako bi „trail devicama“ objasnila ovaj tip trčanja i na koju trku bi ih pozvala?
Skyruning – Najbolji vikend beg od realnosti i urbane svakodnevnice. Aktivni odmor u prirodi. Spoj trčanja, hodanja, prirode, planinarenja, penjanja, pomešan sa druženjem i pozitivnom energijom.
Za početak da izaberu što kraću distancu. Slažem se sa Nikolom da to možda bude neki vertikalni kilometar. Ali da se obavezno posavetuju sa iskusnijim trkaćima i planinarima oko opreme. Da proučavaju konfiguraciju staze pre nego što se prijave za trku. I da čitaju informacione mejlove sa uputstvima neposredno pre takmičenja.
Opiši nam najlepši utisak sa planine – kao motivaciju da ti se pridružimo sledeće sezone!
Inspirisana Prokletijama – Vidimo se na vrhu!
Nedostižan, težak i neprohodan – da, ali samo iz podnožja. Ako ne znate kuda da se uputite, uputite se ka vrhu. Korak po korak, ruka pored sveže ofarbane markacije, pa zatim noga i sve tako redom. Pažljivo pratim markacije, ali tek po neki nestvaran buket cveća koji raste iz pukotina ogromnih stena odvuče mi pažnju i nastavim dalje.
Nakon nekog vremena odlučim da se okrenem iza sebe, a iza mene pogled puca na sve strane. Prostranstvo zelenih pašnjaka, ispresecano oštrim i nazubljenim vrhovima planina, krečnjačko dolomitskim sastavom stena.
Zastajem i sa divljenjem i poštovanjem posmatram ove prirodne lepote. Očima beležim fotografije za ceo život, ali ipak za trenutak moram da prekinem ovu idilu i nastavim put ka cilju.
Nastavljam dalje, korak po korak i ubrzo stižem na cilj, a tamo veliki broj skyrunnera, sada već i mojih prijatelja šalje ovacije podrške. I ne samo to, već i pogled na sneg par stotina metara pred sam cilj, a jul je mesec. Ja obuzeta nesvakidašnjom srećom prolazim kros sneg i ulazim u cilj.
Ima li lepšeg načina da se završi vertiklani kilometar, jer usuditi se krenuti ka vrhu već je pola puta do pobede! Pobediti sebe to je uspeh, završiti započeto to je pobeda, i postati jači nego što si bio juče!
