Ove nedelje putujem u Italiju da uradim Ironman triatlon. Iz Srbije putuje oko 20 ljudi, što je od kada postoji Ironman serija najveći broj Srba na jednoj Ironamn trci.

Za sve nas koji radimo trku i za naše porodice ovo je važan momenat. Neki će postati Ironmani, a neki će odustati.

Baš zbog toga što je ulog tako veliki i zbog toga što se dešavaju odustajanja ova trka ima toliku čar. Zašto je tako, pročitaje dole.

Ulog nije mali. U njemu je godinu dana treninga i sigurno par hiljada evra, potrošenih na opremu, putovanje i startninu na trci od 500 EUR.

Mnogo veći ulog jeste ego koji one koji NE ZAVRŠE trku ostavlja ili da trunu na stubu srama (koji nije javan, ali svi znamo ko to nije završio) ili ih čini još većim monstrumima za trening, koji sada dupliraju treninge (i novac i vreme) da bi ispunili tih famoznih 3.8km plivanja, 180km bajsa i 42km trčanja.

Ovaj ulog ega je takav i da oni koji ZAVŠRE trku često istestoviraju Ironman žig, koji je pored logotipa Harly Davidsona drugi najtetoviraniji brend na svetu.

Da se razumemo, to je kao da tetovirati logo Koka Kole, Banke Intese, Mercedesa… sve su to kompanije ali je Ironman nešto drugačija kompanija!

Tu i dolazimo do biznis strane kompanije koja se zove Ironman, a to je monopol nad ovim formatom trke, koja je mnogo više od trke, iskustva, to je nešto što je na granici sa kultom, gde kult ne mora da bude nešto što je a prirori negativno gde gubiš razum i dušu, ali i može da bude.

Dr Anre Rubinštajn, jedan sjajan psiholog koji se bavi adoloscentima i muškarcima, opisuje jedan momenat prelaska iz sveta dečaka u svet momaka i jedan momenat prelaska momaka u svet odraslih muškaraca.

Taj moment se zove “ritual prelaska” ili “rite of passage” i četo je praćen procesom inicijacije. Inicijacija je neki vid fizičkog napora koji često muškarci rade sami bez žena. Tek na kraju tog prelaska, momke, koji više to nisu, čekaju svoje majke da ih zagrle.

Tipičan primer ovoga u našoj istoiji bila je vojska i vojni rok. Onda Rubinštajn pravi teoriju da je i to jedan razlog što ima puno starijih muškaraca koji su i dalje momci i dalje vezani za majku, pa su im i odnosi sa partnerkama često zamena za majku.

Da ne davim, Ironman se u ovo, jako lepo uklapa kao pravi pravcati ritual prelaska, jer su svi elementi tu: naporan rad i trening pre samog takmičenja (u kojem se i dešavaju glavni procesi – biti ili nebiti) i sam dan takmičenja u kojem si sam po 10,12,14,16 sati na stazi i onda momenat ulaska u cilja, kulmninacija u kojoj te čekaju dragi ljudi.

Naravno, prava lepota svega ovoga jeste što je jedna kompanija Ironman (Prodata za 650 miliona dolara 2015. Wanda grupi), stavila monopol na ovo iskustvo i ja bih rekao preuzela ga od maratona kao ultimativnog čina: da se uradi nešto wow u životu.

Da se razumemo, niko nije kreirao sa namerom ovaj proces, Ironamn je nastao na plažama Havaja na kojima su se lokalni plivači, biciklisti i trkači prozivali koji je od ovih sprotova najteži. Onda su momci odlučili da spoje te discipline i tako je nastao format trke koji danas zovem Ironman. Ono što je postao i što je danas je mnogo važnije.

Da se sada vratimo na biznis i postavimo ključno biznis pitanje, pošto su Dnevne opservacije profesionalni blog, jeste koji važan socijalni trend i psihiloški proces proces obuhvata vaš biznis i na koje iskustvo može staviti monopol?

Ironman je ovde pogodio (ja bih rekao i pukom srećom) jednu važnu životnu situaciju modernog čoveka, a onda na tome uradio fanstastičan posao kreiranja brenda i onda na tom sloju brend marketinga nalepio fantastični franšizni biznis. Sve zajedno to je jedan biznis koji stiže do 1.4 milijarde dolara prihoda, i koji i vi možete biti vlasnici jer je Wanda grupa na berzi od jula 2019.

Znači ostaje da razmišljamo na koje to pitanje možemo dati odgovor i koji problem modernom čoveku možemo rešiti? Pravljenje monopla ook odgovora na to pitanje je odgovor od milion dolara.