Connect with us

Hi, what are you looking for?

Vesti

Prvi maraton sa 17 godina!

Oduvek sam voleo da trčim. Još kao mali sam stalno išao za loptom, ali nikada nisam ni pomišljao da ću se okušati u dugoprugaškim stazama. Sve je počelo aprila ove godine kada sam istrčao svoj prvi polumaraton. Od tada sam još vise zavoleo trčanje, i skoro svakog dana sam išao do keja i trčkarao pored reke.

Ubrzo se u meni pojavila želja da probam da istrčim i ceo maraton. U glavi mi je bio datum 10.10.2010. Znao sam da nisam bio dovoljno spreman ali imao sam ceo letnji raspust da nadoknadim nedostatke i neiskustvo, pošto sam tek uplivao u trkačke vode. Nedeljno sam trčao 40-50 kilometara i svakog dana sam bio sve spremniji.

Sticajem okolnosti desila mi se povreda noge zbog koje sam bio neaktivan mesec dana, a ubrzo zatim sam i navukao gadnu boleštinu. Kada sam ozdravio, ostalo je samo 10 dana do početka maratona. Znao sam da poslednjih par dana ne smem da treniram tako da sam preostalih 3-4 dana iskoristio što bolje u nadi da ću spremiti  mišiće za golgotu koja me čeka.

Na dan trke

Došao je i taj dan, rano sam se probudio i imao sam jaku tremu i razmišljao sam da ne ustajem iz kreveta. Stric me je povezao kolima do Novog  Sada i dok trepneš okom, našao sam se sa stazi sa startnim brojem 74, okružen iskusnim maratoncima koji su me sa čudjenjem gledali i verovatno se pitali u sebi :,,Šta će ovaj klinac ovde”?

Pucanj iz pistolja je oznacio početak, publika je gromoglasno zavrištala i kolona maratonaca (uključujući i mene) je započela trku. Još od početka sam znao da ću morati rezervisano da trčim jer sam mlad i nisam bio dovoljno spreman da jurim bilo kakvo vreme. Cilj mi je bio samo da uspešno završim trku. Zauzeo sam začelje kolone i društvo su mi pravili stariji imenjak Jovan  i kolega Ivan.

Kriza: ,,Odustani, odustani, odustani!”

Prvih 14 kilometara, tj. trećina trke su prošli lagano, nisam osećao nikakve bolove i čak sam bio opušten nadajući se da će ovako biti do kraja trke. Kilometri su se nizali i kada sam  stigao do polovine , mislio sam da neću imati velikih poteškoća da još toliko istrčim. No, od 25. kilometra sam imao poteškoće da održim korak sa Jovanom i ubrzo zatim, samo par kilometara kasnije,umorio sam se, usporio i ostao sam.

Da li je moguce da me je kriza uhvatila tako rano vec na 28-29 kilometru? Telo je odjednom postalo iscrpljeno i nije htelo ni pomak dalje. Stao sam… u glavi su mi se motale razne misli i bio sam strasno gladan,ali znao sam da je okrepna stanica blizu, tako da sam naterao sebe da barem dohodam do okrepne stanice.

Kada sam konačno stigao do okrepe, zgrabio sam punu saku šećera i stavio je u usta, popio dosta soka i naterao sebe da trčim znajući da me čeka jos malo vise od 10 kilometara. Malo posle stanice, priključio mi se stric sa rolerima sto me je dosta motivisalo i znao sam da ce mi njegovo prisustvo uliti novu snagu.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Pružio mi je energetski gel, koji sam sa zadovoljstvom smazao i nastavio da trčim. Ali lep osećaj je kratko trajao i opet sam počeo da se mučim oko svakog koraka koji sam pravio i nervirao sam se sto je cilj bio tako blizu a opet tako daleko… Stric me je konstanto polivao vodom i govorio mi: ,,Još samo par kilometara i ćevapi tečcekaju”. Celo telo se mučilo, a u glavi mi je  konstano odzvanjala rečenica ,,Odustani, odustani, odustani!” Samo moja tvrdoglavost  i snaga volje su me odrzavale u pokretu.

Istrčao sam ceo maraton!

Na otprilike 3 km pred cilj sam doživeo razočarenje jer mi sudije nisu dale da odem do predposlednje okretnice jer su morale uskoro da puste saobraćaj na tom mestu, samim tim skinuvši mi oko kilometar i po od preostalog puta. Sa blagim nezadovoljstvom i ljutnjom sam skrenuo ka centru  gde se nalazio kraj trke. Na 500 metara pred cilj, adrenalin me je ispunio i neka nova snaga se probudila u meni za poslednji sprint! Ulazak kroz cilj je bio tako  veličanstven.

Poznata lica su mi aplaudirala i ispunio me je osećaj olakšanja. Nisam znao da li da se smejem ili da plačem. Bio sam toliko umoran da sam se samo naslonio na ogradu i okrenuo se da pogledam koje sam vreme imao (4:42:05 , na koje su posle dodali 11 minuta za onaj kilometar i kusur što su mi skratili).

Poslednja misao koja mi je proletela glavom te večeri pred san je bila da sam uspeo u jednom od najvećih testova ljudske izdržljivosti, snage volje, istrčao sam ceo maraton!

27 Comments

27 Comments

  1. Milan

    19.10.2010 at 08:59

    Bravo majstore!!!! Sa 17 godina, nema sta, za uzor i vrsnjacima i starijima.

  2. Nenad

    19.10.2010 at 09:07

    Sve pohvale za trud, upornost i hrabrost. Bravo. Pokazao si da mozes, nisi odustao i poslao jednu jaku poruku svim mladim ljudima naseg drustvu, koje je svakako u krizi identiteta. Cestitam, samo nastavi tako. Istrcati maraton, nije mala stvar, pogotovo sa tako malim trkackim stazom. Jos jednom, bravo.

  3. Ksenija

    19.10.2010 at 09:07

    facoooooooooo!!!!!!!!!!!!
    svaka čast, care!!!
    inače, sem ovih kilometar i nešto pred kraj, prepisao si moj prvi maraton :)
    ili su svi prvi maratoni isti…?
    u svakom slučaju, sve pohvale. nadam se da se sad zasluženo odmaraš i da već razmišljaš kojim ćeš drugim aktivnostima da se baviš dok ti se ne odmore nožice :)

  4. Zoran R.

    19.10.2010 at 09:20

    Svaka cast Jovane,nije mala stvar istrcati maraton u tvojim godinama!
    Trebas da se ponosis time,a vreme baci u drugi plan,za sledeci maraton za koji ces sigurno biti spremniji!

  5. Draganita

    19.10.2010 at 09:25

    Ovo je fantasticno! Cestitam ti, uradio si veliku stvar, nadam se da ces biti inspiracija za svoje drugare, kao sto si za nas!!!

  6. Igor Vujičić

    19.10.2010 at 09:34

    Mladi gospodine Koviću, svaka čast! Sad si definitivno jedan od nas… Kada sam pogledao tvoje ime u listi nisam mogao da verujem da si se za ovo prijavio, a još i istrčao…
    ko zna kakve te još veličanstvene stvari čekaju?
    Nadam se da shvataš koliko je bitna priprema i koliko je drugačiji osećaj trčati maraton od polumaratona.
    Veliki pozdrav.

  7. Nenad

    19.10.2010 at 11:10

    Svaka cast majstore!

  8. Petar Poznic

    19.10.2010 at 11:55

    Svaka cast! Dok ne istrcis prvi maraton, ne znaci ti mnogo kada ti govore o krizi oko 30. km. :) Zadivljen sam pre svega sto nisi odustao, nego si izdrzao do kraja. I jos sa 17 godina…za svaku pohvalu. Nadam se da je ovo samo prvi od mnogih maratona koje ces da istrcis.

  9. MakKa

    19.10.2010 at 12:17

    I saLute YoU!!

  10. sonja

    19.10.2010 at 13:02

    pridruzujem se cestitanju :))) svaka cast, majstore! :)

  11. Ognjen

    19.10.2010 at 13:37

    Sve cestitke, iskreno!
    Sam znam o cemu se radi jer sam samo posle par meseci treniranja triatlona (pre toga nikada trcao, plivao 10 godina) istrcao polumaraton sa tek napunjenih 16 godina.
    Tako da si samo dokazao da godine ne znace nista (fizicki), i da je sve u glavi!

  12. Tinna

    19.10.2010 at 13:58

    Woow!!!
    Sta reci osim sve cestitke,samo napred :)

  13. Pavle

    19.10.2010 at 14:03

    Bravo Jovane!
    Deco sledite njegov primer.

  14. Jovan Ković

    19.10.2010 at 14:25

    Ovaj datum ce mi se svakako urezati u pamcenje do kraja zivota :)

  15. renato

    19.10.2010 at 14:46

    Kapa dolje to se zove imati čelićnu volju i živjeti svoje snove,samo naprijed

  16. cvele74

    19.10.2010 at 19:39

    Svaka cast za upornost,i samo nastavi dalje.

  17. Goran Zecevic

    19.10.2010 at 19:44

    Svaka cast! Ali bez pripreme sve je rizicno, zato za sledeci maraton probaj da se pripremis sto bolje fizicki. Samo napred.

  18. Damir Marković

    19.10.2010 at 20:33

    AVE!!!!!

  19. mig

    19.10.2010 at 21:33

    @Jovane video si da možeš,glavu si spremio,samo nastavi da budeš u atletici.Godina imaš malo,vreme je pred tobom,bolje idi u neki atletski klub i nađi sebe na kraćim stvarima.Polu maraton i maraton možeš trčati i posle 30-te godine.

  20. Petar

    19.10.2010 at 22:00

    Alal vera. Sjajno, cestitam ti od srca!

  21. Srx

    19.10.2010 at 22:50

    Bravo, a sad poslusaj cika Micu i preorjentisi se na krace staze. Za maratone i polumaratone si premlad, pogotovu sto se jos uvek nalazis u periodu razvoja

  22. ivan

    19.10.2010 at 23:54

    svaka cast samo napred , slazem se sa , jos si mlad treba treba da se oprobas na kracim stazama … ima vreme za tebe .

  23. Душан

    20.10.2010 at 23:18

    Честитке за овај подвиг и поздрав од чика Дулета из Крушевца.

  24. Djordje

    24.10.2010 at 12:43

    Svaka cast, sledeci put ce biti bolje i lakse!!!

  25. Jocke

    28.05.2011 at 21:23

    Bravo, bravo. 

Uključi se u diskusiju

Povezani članci