Kada pogledate bilo koje podatke o javnom zdravlju nacije videćete realne podatke koliko košta zdravstvena zaštita jednog prosečnog stavovnika jedne države.

U Srbiji ovaj podatak može značajno da se smanji prostim aktiviranjem većeg broja stanovništa u rekreaciju, jer smo država koja je vodeća kada su u pitanja neki od negtivnih pokazatelja kada su u pitanju bolesti koje se mogu prevenirati (dijabetes, bolesti srca, problem sa kičmom…)

Trčanje kao sport sa masovnim učestvovanjem svih odraslih stanovnika (kada se i javljaju ove bolesti), nevezano za pol i starost (za razliku npr od odbojke, košarke i čak fudbala koji gubi broj učesnika sa godinama) ima pozitivne efekte na zdravlje pojedinaca, ali nisu jasno povučene paralele sa uštedom troškova zdravstvene zaštite i osiguranja sa troškovima bavljenja trčanjem. 

Dva su ovde pitanja i problema: 

(1) Država (na nivou Ministarstva omladine i sporta, pa do opštinskih budžeta za sport) ulaže, verovatno, više u III ligu fudbala nego u trčanje, pošto ne postoji jasna korelacija između efekata bavljenjam trčanjem i doprinosa na zdravlje i smanjenje troškova zdravstvenih usluga. 

Ovi efekti smanjenja zdravstvenih troškova treba da budu jak argument svim malim organizatorima, koji prave gradske trke, koji nisu samo sportski događaji nego i kulturno meso jednog grada kao što su i nove trke u Čačku, Novom pazaru, ali i ostatak trka u Valjevu, Kruševcu, Subotici, Kuli… 

(2) Trčanje se vidi isključivo kroz doprinos onoga što zovemo “Ekonomski uticaj maratona kroz turizam“, koji jedino Beogradski maraton potencira kroz saopštenja, ali bez finalne i zvanične ekonomske studije u kojom bi se pobrojao tačan broj stranih turista gosta Beograda i prosečnog troška koji oni ostvare tokom boravka na vikendu. Takva jedna studija bi nam rekla tačno koliki su efekti (nisu zanemarljivi!!) i ostvareni priliv grada kroz dodatni PDV.

No, to je druga tema, ovde je važno da svi mi koji radimo u oblasti trčanja kao profesionalci proširimo svest o značaju našeg rada i dobrobit šireg društva, koje nažalost u Srbiji je sve starije i bolesnije. 

U skladu sa ovim, istraživanje koje treba sprovesti, treba ići u pravcu da mi kao organizatori trka i profesionalci u oblasti trčanja treba da istaknemo da su kroz trčanje redovno bavi sportom više destina hiljada ljudi (moja procena 100.000) i da su zbog toga mesečni troškovi zdravstvene nege smanjeni xxx hiljada-miliona eura. 

Da ne bude da se skrivam iz one “trebalo bi”, ovo istraživanje treba da sprovede neko od sledećih: 

  • Trčanje.rs (kroz sponzorski i donatorski ugovor sa nekim brendom) ka poklon državi Srbiji i svim trkačima
  • ili da se finansira iz budžeta Ministarstva omladine i sporta kroz jednu od organizacija koja ima trčanje na radaru, kao što su Atletski savez Srbije (deo oko Kancelarije za vanstadionsko trčanje), bilo Savez za Rekreaciju i Fitnes Srbije ili Asocijacija Sport za sve.
  • Ni Beogradski maraton DOO, u svojoj strategiji javnog zagovaranja, ne bi trebalo da beži od ove studije jer je to liderska i najveća trka u Srbiji i može je koristiti kao dobar argument zašto je važno da se u trčanje povuče više novca iz budžeta. 

Da ne bude da nešto kasnimo, ovakvih studija na nacionalnom nivou, mislim da još uvek nema ni u većim i razvijenim zemljama Evrope i sveta.

Sutra nastavljamo sa novim Dnevnim opservacijama za profesionalce u oblasti trčanja, a vi ostavite komentar.