Pored organizacije fantastičnog iskustva za trkače, organizatori danas imaju još jedan način da se istaknu u odnosu na druge – to je dizajn i brend njihovih trka.
Danas ovo više nije nešto što je dodatak na kvalitetan proizvod – trku, nego je postalo sastvni i obavezni deo iskustva. Brend, dizajn i vizuelni identiet su nešto po čemu percipiramo trke, a trkači su pored staze (i ličnih ciljeva da završe trku) zainteresovani i za ceo dojam – iskustvo koje uključujuje i lepo dizjaniranu majicu, medalju i brending na trci.
(Razmišljajte o ovome kao npr kada kupujete mleko. Čak i Kravica na koju smo svi navikli redovno na par godina uradi mali update logotipa kojim se postojeći dizjan osveži i modernizuje)
Lepo je videti da se to sve više shvata i u konzervativnijem delu organizatora trka u Srbiji.
Ovde moram da istaknem posebno dizajn medalje za Subotički polumaraton 2019, kao nešto što je drugačije i autentičnije.
Ne skrivam da crpim inspiraciju iz grupe ljudi oko Subotičkog polumaratona jer su za kratko vreme (3 godine) postali jedan od vodećih događaja van Beograda i samim tim dokazali da kvalitetnim radom može da se uradi mnogo više, osim kukanja kako ništa ne može da se uradi jer je sve u Beogradu.
Drago mi je da vidim i konkurs za novi dizajn za Trku prijateljstva u Kuli, što je pokazatelj da je osvešćen značaj vizualnog u iskustvu trkača.
BRC i BBR (i ceo Serbia Business Run) su naravno oduvek polagali mnogo pažnje na dizajn, a dok sam vodio Serbia marathon, angažovali smo jednog od pionira brendiranja u Srbiji, Cobu da nam uradi vizualni identitet maratona.
Da ne bude da samo govorim o Srbiji, slična stvar se dešava u svetu. Pored jako moćnog dizajna npr Tokia ili Njujorškog maratona (i velikih trka koje imaju novac), ima pregršt malih i lokalnih trka koje se nisu utemeljile i promislile vizualnu komununikaciju. Npr Toronto Corporate Run, ima sajt lošiji od pola naših trka, a u pitanje je Toronto i biznis.
Ovo pokazuje da je mnogo na direktorima trka koji u zavisnosti od toga koliko su senzibilisani za ovaj aspket i ulažu novac u njega.
Sam AIMS, takođe, ima jedan zabavni i revijani deo nagrađivanja najlepših medalja i majica. Naravno nema tu nekog kriterijuma osim subjektivnog članova AIMS-a (prosek godina učesnika odokativno +60), ali je lepo videti i tu inicijativu. Bilo bi lepo da Trčanje.rs organizuje takav jedan konkurs u Srbiji, pa eto ideje uredništvu.
Pitanje: Na koje trke se vi ugledate u svetu? Šta je jako dobro u Srbiji i svetu kada je u pitanju brend i logo? Podelite fotografije i linkove!
