Vozdra, raja! Ima li vrućine?
Leto je došlo, pijte dovoljno tekućine!
Piva je ‘ladna, cure su vruće,
ko je još lud da se kuva kod kuće?!
Šalu na stranu, moram nešto da vam priznam. Meni ponekad tokom trčanja na um padaju razne ideje i misli. Od normalnih pa do krajnje blesavih. Naročito kad sam okružen super ekipom, u dobroj atmosferi.
Ne znam da li se radi o nekom mehanizmu odbrane putem kojeg mozak pokušava da pobegne od trenutne boli, ali dok sam se za vikend peo ka Midžoru na 6. izdanju Ultrakleke, osuđen da trpim vonj rutavog mužjaka koji je brektao ispred mene dok mu se oko glave kovitlao roj besnih muva, u glavi mi se javila sledeća misao: šta bi Branko Ćopić napisao da se bavio trejlom?
Leto je došlo, život je kratak, trejlovi su krenuli, meni dajte batak?
Za Branka nisam siguran, ali prilikom spusta sa pomenutog vrha meni je došlo da šekspirovski zaurlam: Dajem kraljevstvo za bolju okrepu i trku bez diskriminacije!
Sad ćete se vi, u zavisnosti od toga iz kog kraja potičete, možda zapitati:
Juu, bože / lele boške. Zašto?
Imamo live uključenja sa staze, snimanje iz vazduha, praćenje takmičara u realnom vremenu, nove sponzore…
Sve izgleda baš onako svetski i ovo je najuspelije izdanje neke Skyrunning trke do sada, zar ne?
Pa…zavisi koga pitate. Utisci su nakon trke varirali od loših do sjajnih, već u zavisnosti od distance koju su takmičari izabrali. Da biste me bolje razumeli, krenimo redom.
ŠTA ČINI JEDNU DOBRO ORGANIZOVANU TRKU?
Za ovu trku sam se prijavio brže nego što trčim, a zbog vrlo pozitivnog iskustva sa Sokolovog puta prošle i sa Goča ove godine, pretpostavio sam da ćemo i ovoga puta imati ono što, po mom mišljenju, čini dobro organizovanu trku, a to su:
- dobro markirana staza
- drop bag na cilju
- raznovrsna okrepa u dovoljnim količinama i dopuna vode na stazi
Ovo su osnovne stvari. Sve ostalo (masažu, ručak posle trke, live tracking, bogat startni paket, itd) smatram bonusom.
Hajda da sada pređemo svaki od ovih elemenata ponaosob.
STAZA
Ono što se može porediti sa prethodnim trkama, jeste kvalitet staze. Već u startu vidim da je ona markirana bolje nego ikada – vrlo vidljivim crvenim zastavicama sveže pristiglim iz Amerike.
Oh là là ! Très chic! U ovom trenutku sam se osetio baš onako nobles.
Staza je iznenađujuće trčljiva i vodi kroz prelepe predele Stare, od Jabučkog ravništa do Babinog zuba, a zatim do Vučjih jama i Midžora, pa nazad.
Najteži – ali i najlepši – deo staze mi je bio prolazak kroz nepregledno more kleke, a zatim i uspon na KT3, Midžor. Prizor magle koja lebdi iznad zelenih obronaka uživo deluje nestvarno lepo, kao na filmu.
Za sada je sve super. Sigurno su i ostali elementi dobre trke tu?
DROP BAGS / PRESVLAKA
Što se presvlake tiče, imali su je samo takmičari na dužim stazama, i to na Beleđi. Niko nije imao drop bag na cilju. To je bilo najavljeno 3 dana pred trku, ali ipak, razočaranje.
Već posle 10 k ja sam mokar do gaća, a tek posle 24 k…ali šta je tu je, trčaću sa presvlakom.
OKREPA
Nailazim na Plažu, ne vidim okrepu, produžavam dalje. Druga okrepa, Midžor, 13 k. Možeš da piješ, ali nema dopune vode, kažu. Molim? To je bilo najavljeno u vodiču koji nisam pročitao do kraja? Merde.
Sam si kriv, Rabrene. Pošto nisi čitao do kraja, sad se suši sledećih 8 km!
Dobro. Ne mogu da ponesem vode, ali hajde da bar uzmem pola jabuke. Isisaću vlagu iz nje kao vampir.
Ne može ni to, kažu volonteri, voće je samo za žene.
Wait, whaaat?!
Kvragu. Nisam se obrijao, kasno je da zatrepćem okicama i da se pretvaram da sam riba.
Teram dalje.
Dolazim do Plaže. Dajte da naspem vodu!
Ne može, kaže volonterka. U stvari, čekaj da proverim.
Dok ona proverava, ja rezignirano dopunjavam svoju flašicu od četvrt llitra i dobacujem: Evo, umesto da sam popio, sipao sam!
Ono što volonterka ne zna je da meni ne odgovara sistem “napij se pa trči”. Navikao sam da pijuckam po malo, dok trčim.
Nastavljam dalje, u neverici, poražen polnom diskriminacijom i cimanjem oko vode.
RUČAK POSLE TRKE
Nema ga. Dobijamo po flašicu vode od 0,5 l u cilju. Ali i masažu, ko želi. Svaka čast na tome, makar.
OBAVEZNA OPREMA
Astrofolija i pištaljka su navedene kao obavezne ali to niko nije proveravao.
STARTNI PAKET
Paket je bio skroman; sastojao se od startnog broja, 2 čipa, aktivne majice za trkače na 57 i 108 k, i pamučne majice za trkače na 24 k.
Iskreno, više bih voleo da smo umesto ovog poslednjeg dobili po četvrt litra vode na Miždoru ili neku traku za glavu / baf.
Po ceni koju organizator odredi. Lično bih platio više za bolji tretman / paket / okrepu.
TRKAČKA KULTURA
Moram da pomenem i da sam bio oduševljen trkačkom kulturom na Staroj.
Trkači su se sklanjali u stranu kad bi čuli da iza njih nailazi neko brži, pritom čak čestitajući i bodreći one koji ih pretiču. Prelepo i sportski!
VODIČ TRKE / RACE GUIDE
Još jedna stavka za pohvalu je besprekorno sastavljen vodič. Štampan je i deljen u više navrata, a mogao se skinuti i u elektronskoj formi.
U njemu se nalaze sve bitne informacije: profili trka, satnica, info o obaveznoj i preporučenoj trkačkoj opremi, okrepama, smeštaju u okolini, čak i meteo izveštaj sa linkom za vremensku prognozu i uputstvima kako stići do Stare planine.
I sve to na engleskom i srpskom. Savršeno i za svaku pohvalu. Šteta samo što mi je promakao deo o okrepama; da nije, moje razočaranje bi možda bilo manje.
Ali lekcija je naučena: ako je jedna trka istog organizatora dobro organizovana, to ne znači i da će svaka druga njegova trka biti jednako (dobro) organizovana.
Pretpostavka je majka svih grešaka. Uvek treba čitati sitna slova i vodiče! 🙂
ZAKLJUČAK
Šesto izdanje UT Stara planina je spolja izgledalo lepo, po svetskim standardima.
U tehničko-tehnološkom smislu je načinjen napredak sa snimanjem iz vazduha i praćenjem trkača u realnom vremenu, a imali smo i rekordan broj takmičara (preko 400) iz najvećeg broja zemalja do sada.
Kad se sve sabere i oduzme, utisak je da je ova trka bila podređena trkačima na 57 i 108 k, dok su trkači na 24 k naišli na drugačiji tretman.
Ljudi sa dužih distanci hvale organizaciju i bogatu okrepu, naročito na Beleđi, gde su ih, kako kažu, “sačekali prava gozba i masaža”, dok je za trkače na 24 km i najosnovnija okrepa bila problematična.
Po mom mišljenju ovo ne bi trebalo da se dešava, jer smatram da je u trčanju, kao i u životu, sve relativno.
Za iskusnije trkače, 24 km možda jeste smešna distanca, ali za ljude koji su po prvi put došli na trejl, svakako da nije.
A oni su valjda sveža krv, ljudi koji treba da čine jezgro budućih trkača na dužim stazama.
Čemu onda diskriminacija na osnovu pola i distance?
Ne kažem da na najkraćoj distanci treba služiti gozbu na stazi, ali dajte makar dovoljno vode za sve i neki citrus / voće.
Nisam mislio da ću se ikad osetiti nepoželjno na nekoj trci, ali eto, desilo se.
A pošto sebi ne želim više da priređujem ovako nešto i da se osećam kao trkač drugog reda, napraviću pauzu sa Skyrunning trkama do naredne godine.
Vratiću se tek ako vidim da se situacija popravila.
Do tada, rado ću posećivati trke u regionu, jer me zanima da vidim kako ih drugi organizuju.
Rezultate trke kao i sav (jako dobar) video materijal možete videti na zvaničnoj FB stranici organizatora.
Ako imate bilo kakav komentar ili sugestiju, ili pak želite da podelite svoju priču sa Stare, pišite u komentarima!
Trenirajte vredno, vidimo se na Jahorini! N. R.
 – recenzija iz ugla trkača){kind=link}