Brioni 2016, sa burom u lice

Još jedna kratka turističko-trkačka razglednica stiže vam od mene, ovog puta sa Briona (ili Brijuna, kako je kome milo –  kažu oboje je pravilno).

Sasvim spontano i ničim izazvani, moj drug Goran i ja smo pronašli na internetu da se 13.03. na Brionima održava trka i došli na ideju da bi bilo baš zgodno da odemo.

Nije malo 500 kilometara, nije ni jeftino, ali ćejf je ćejf. Moram pohvaliti ljubazne i susretljive organizatore koji su zaista učinili sve da nas privole da dođemo. Mislim da su zapravo bili zatečeni što se neko iz BiH uopšte prijavio, tako da su udovoljili svim našim molbama.

Sve je išlo po planu i programu, nakon 5 sati vožnje smo stigli i uspjeli da malo vidimo i  upoznamo Pulu, koliko je moguće za jedno veče. Dočekala nas je jaka bura oko koje se tamo niko posebno ne uzbuđuje, valjda su navikli. Ujutro je uslijedilo podizanje brojeva  i ukrcavaje na brod u Fažani, sve tačno i uredno kako i treba, evropski.

Za nekih 15-ak minuta udobnim turističkim brodom smo doplovili na Veliki Brion, najveće od 14 ostrva iz brionskog arhipelaga.

Stari hedonista je znao uživati

Šta novo se kaže za destinaciju koju je  drug Tito izabrao za svoju rezidenciju? I to u onoj i onakvoj zemlji. Stari hedonista je baš znao uživati, tu nema zbora. More, priroda, egzotične biljke i životinje, safari park, arheologija, golf tereni samo su dio onoga što nude ova rajska ostrva. Mjesto koje se mora vidjeti bar jednom u životu.

Mudra odluka organizatora kod izbora dužine, 14 km je taman po mjeri  za ovaj period godine i nivo forme većine prosječnih rekreativaca. Pored toga trčao se  maraton i štafeta 3×14, ali je gro učesnika ipak bio na 14 km. Ukupan broj učesnika nešto ispod 400 što Brione svrstava u red manjih događaja.

Neka mi oproste domaćini, ali utisak je kao da ste na otvorenom prvenstvu Slovenije gdje su Hrvati  i svi mi ostali tek samo gosti. Slovenski „tekači“ su jednostavno sila, vrhunski  su opremljeni i organizovani. Zanimljivo je da smo nas dvojica  bili jedini predstavnici BiH. Ono što je mene impresioniralo je šarolikost učesnika po svim osnovima: različite generacije, kilaže, stilovi pokazuju još jednom da je trčanje sport za sve i svakoga.

Pogled u startni paket

Organizacija je bila solidna, imajući u vidu da je ovo druga godina, da je ovo po brojnosti ipak skroman događaj  i činjenicu da je ovo ipak ostrvo. Startnina je 35 eura i kad čovjek pogleda samo u vrećicu, nekako to tanko izgleda za taj novac. S druge strane, sama ulaznica za NP + ručak su skoro u visini startnine. Plus što i pratnja dobija ulaz po simboličnoj cijeni. Zato nije baš pametno praviti poređenje sa gradskim trkama koje ti u principu ne daju ulaznicu nizašta. Majica bi mogla biti bolja, a medalja je odlična. Okrepne stanice su bile zadovoljavajuće, to je pitanje više za maratonce, 14 km se može istrčati i bez okrepe. Po meni ima dosta prostora i potencijala da se nekim povoljnijim aranžmanima privuče više trkača iz BiH, Srbije, pa i iz Hrvatske kako bi se dostigao broj od nekih 1000 učesnika.

Trčiš pored zebri

Trka u nekom sportskom smislu nije spektakularna, nagradni fond je skroman, tako da trkača iz elitne grupe skoro da i nema  U principu je ovo rekreativna trka, ljudi su došli da trče i uživaju, a ne da se utrkuju.  Ali eto imaš privilegiju da trčiš pored zebri i lama ili da ti grupa gazela (ili su možda bile srne?) protrči 5m ispred nosa, što se meni desilo.

Slobodno mogu reći da nikad nisam trčao po vjetrovitijem vremenu, naleti bure su bili i preko 100 km/h, vjerovali ili ne. Staza je kružna, pa u nekom momentu dočekaš i da ti duva u leđa, ali bura u prsa je baš nezgodan protivnik. Za nas koji nismo navikli na takve uslove, to je popriličan problem.  Da je u pitanju običan trening, mislim da bi većina preskočila ovaj dan. Zvanična trka ipak donosi jednu dozu adrenalina i inata koja te vuče ka cilju uprkos svemu. Vrijeme na cilju 1:07 Goran, ja 1:12, dakle oko 5min/km,  mislim da se nismo obrukali.

Sve skupa jedno vrlo lijepo iskustvo i doživljaj, nadamo se reprizi.

Zahvalnost dugujemo jednoj maloj Dujsolini i njenoj mami Tanji na podršci, kao i Brigiti na podršci, izuzetnom gostoprimstvu i društvu.

ps. Za kraj, reći ću samo: BANJA LUKA, 8.5.2016, trka koju ne želite propustiti.

pps. Vrijedi napomenuti da 8.5. uveče imate  odličnu svirku na banjalučkoj Akvani: Elemental, Vlatko Stefanovski i Partibrejkers za savršen kraj savršenog dana.

Vidimo se!