blank
Connect with us

Hi, what are you looking for?

Trčali smo sa

Aleksandar Cornelius Manić: Trčanje u Parizu

Pozdravljamo Aleksandra Manića, poznatijeg kao Cornelius sa foruma trcanje.info i sada trcanje.rs/forum, gostujućeg autora na Trčanje.rs. Cornelius je probudio interesovanja mnogima na forumu jer se iza ovog nika krio čovek sa fantastičnim trkačkim iskustvom ali i odličnim opštim obrazovanjem.

Trčanje.rs: Aleksandre, pre svega otkud nadimak Cornelius?

Cornelius je internet pseudonim nadahnut likom specijanog agenta po imenu Jerry Cornelius, nastalog, pre pola veka, iz pera engleskog pisca Michaela Moorcocka. Potom je Moorcock dopustio drugim autorima da u svoje priče unesu Corneliusov lik, te je tako, krajem 70-ih, nastao i strip “Hermetična garaža Jerryja Corneliusa” iz četkice i pera francuskog majstora Jean Giraud – Moebiusa. Kako je taj strip, inače prvi strip radjen automatskim crtanjem iz podsvesnog, za mene jedan od najvažnijih stripova u istoriji, tako sam se opredelio za ime glavnog junaka.

Jedino što o tebi znamo je da živiš u Franckuskoj. Možeš li nam nešto više reći o sebi: ko je Aleksandar Manić?

Ja sam se pre 53 godine rodio u Beogradu, odrastao na Bulbuderu, a potom sam se preselio za Pariz, gde sam se godinama bavio antikvarstvom. Potom sam se preselio za Njujork, na pet godina, gde sam se bavio antikvarstvom i trgovinom, a onda sam se vratio za Pariz, gde i danas živim i bavim se trgovinom. Inače, godinama se bavim novinarstvom kao drugim zanimanjem, a moji tekstovi su objavljeni u mnoštvu srpskih dnevnih novina i magazina, kao i u odredjenoj francuskoj stručnoj štampi.

Imaš veoma dobro znanje iz trčanja. Kako je teklo tvoj trkačko obrazovanje?

Trčanjem sam počeo da se bavim posle jednog išijasa i dve nedelje u krevetu pod inekcijama. Tokom rehabilitacije, pitao sam kineziterapeuta da li mogu da se bavim nekim sportom koji će mi pomoći da ostanem u dobrom zdravlju i kondiciji, uprkos lumbalnim problemima. On mi je predložio plivanje, ali kako nemam bazen u blizini, ja sam ga pitao za neki drugi sport. Na moje veliko iznenadjenje, on mi je rekao – trčanje. Posavetovao me je da kupim odgovarajuću obuću i da krenem lagano.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Tako je i bilo. Kupio sam Nike Pegasus i istrčao prvih 3 km u etapama od po 500 m i pošteno se izmorio. Nastavio sam da trčim, povećavajući kilometražu i izdržljivost, a posle pola godine već sam se toliko navukao na trčanje, da mi nije padalo na um da prekinem. Danas, 8 godina kasnije, moj život bi bio samo poluživot kada ne bih mogao da trčim.

U medjuvremenu, zainteresovan ovim sportom, čitao sam razne revije i knjige, razgovarao sa iskusnijim trkačima, konsultovao lekare, ortopede i nutricioniste, te sam od njih učio šta je važno za trkače. Istovremeno, trenirajući redovno i učestvujući na raznim trkama od 10 km do maratona, posmatrao sam sopstvene reakcije i senzacije, te tako učio o sâmom sebi i o trčanju na duge staze.

Šta je tvoj trenutni trkački cilj?

Da postanem Fauja Singh i da trčim do stote godine!

To je dugoročni plan, a što se tiče kratkoročnih planova, cilj mi je zadovoljstvo koje osećam kada uskladim pokrete ruku i nogu, kada osetim tenziju u mišićima, kada osetim udar stopala o tvrdu podlogu, kada disanje postane ritmično, kada znoj krene da se sliva niz lice, grudi i ledja, a osećaj sklada, ravnoteže i lakoće da obuzima psihu. Pored toga, volim da izadjem na startnu crtu i u grupi sebi sličnih da se odmerim sa drugima, ali pre svega sa samim sobom.

Šta za tebe znači trčanje?

Trčanje na duge staze, pored zadovoljstva, daje mi i neophodnu fizičku kondiciju, kao i psiho-emotivnu ravnotežu koja mi omogućava bolje upoznavanje samog sebe na više planova: prepoznavanje sopstvenih kapaciteta, prevazilaženje stresa i bola, uvećanje samopouzdanja, relativiziranje prepreka, prilazak problemima na dinamičan način i traženje rešenja kroz psiho-emotivnu i fizičku fleksibilnost.

Istovremeno, trčanje se uklapa i u odredjenu higijenu života. Ja sam vegetarijanac (bivši mesožder) i vegetalijanac (tokom 5 meseci pravoslavnih postova), nepušač (bivši pušač cigareta bez filtera), minimalnog unosa alkohola (jedna čaša bordoa ili trapist piva uz večeru) i kafe (jedna kafa dnevno), ali veliki ljubitelj zelenog, belog i ulong čaja (litar dnevno). Obično se lečim homeopatskim lekovima i trudim se da se ne nerviram previše, nego da se ponašam, kako rekoše zen učitelji, kao list koji je pao u potok. Tako, u mom sistemu, pored svih navedenih principa, trčanje predstavlja jedan od važnijih temelja zdravog i uravnoteženog života.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Kako ti se trčanje uklapa u svakodnevni život?

Sasvim prirodno. Kada se pripremam za trke (5 trka godišnje), izlazim na četiri treninga nedeljno, što zajedno predstavlja nekih 5 meseci u godini. Pravim dve pauze godišnje od tri nedelje, u aprilu nakon maratona i u decembru, od Svetog Nikole do Božića. Ostatak godine izlazim na tri treninga nedeljno. Uvek trčim jutrom ili tokom pre podneva. Ako je trening raniji i kraći (10/12 km), onda izlazim bez doručka, a ako je malo kasniji, duži ili intenzivniji, onda jedem. Vodu nosim sa sobom samo u posebnim zimskim uslovima, jer onuda kuda trčim, postoji mnoštvo javnih česmi.

Inače, posle treninga, dnevni život se nastavlja sasvim normalno i retko kada mi se desi da prilegnem posle ručka i odmorim pola sata.

Koje su tvoje omiljene staze za trčanje?

Imam sreću da živim na ivici Vensenske šume, najvećeg pariskog parka. Sredinom 19. veka, šuma u predgradju je, po volji Napoleona III, pretvorena u park engleskog tipa. Vensenska šuma, površine od hiljadu hektara, danas ima oko sto kilometara asfaltnih puteva, biciklističkih staza i staza za jahače, a verovatno isto toliko kilometara običnih šumskih staza od utabane zemlje. Svi moji treninzi se odvijaju u Vensenskoj šumi. Staze biram u odnosu na tip, volumen i intenzitet treninga: aerobno trčanje na zemljanim stazama, deonice na biciklističkim i asfaltnim stazama, povremeno peščane staze, po koja uzbrdica za fartlek…

Kada pomisliš na trčanje u Fransukoj, koje 3 stvari ti padnu na pamet?

Pre svega, Vensenska šuma, mesto dnevnih treninga, potom Pariski maraton, mesto vrhunskog napora i Alan Mimun, veliki francuski šampion dugih pruga i nadahnuće svakoga ko voli sport.

U čemu trčiš? (oprema, trenutne patike…)

Advertisement. Scroll to continue reading.

Trenutno trčim u patikama New Balance 1063, koje će ići u penziju krajem decembra. Ranije sam trčao u Nike Pegasus, Nike Vomero, Adidas Supernova, Mizuno Wave Creation… Vomero mi je odgovarao po amortizaciji, ali je kvalitet materijala slab, te se prebrzo kida i troši, pa sam prešao na Adidas, ali mi one nisu bile udobne. Mizuno Wave Creation su odlične patike, izuzetno kvalitetne, ali ja kao velteraš nisam mogao u potpunosti da iskoristim njene mogućnosti. New Balance 1063 su stabilne i odlične za one koji imaju užu nogu, a moje buduće, Mizuno Wave Ultima 3 imaju odličnu amortizaciju i stabilnost. Od trail patika imam Asics Trabuco, amortizujuće, stabilne sa kvalitetnom neklizajućom potplatom. Moje patike su neutralne i u njih stavljam korektivne uloške koje mi je napravio jedan specijalista.

Nosim čarape X-Socks, a šorcevi i helanke (kraće i duže) su Craft, Odlo, Asics, Nike. Od majica, u zavisnosti od sezona, nosim tanje ili deblje, sa rukavima ili bez rukava, kao i tanke jakne: Asics, New Balance, Adidas, Kalenji, Nike… Na trke ekskluzivno izlazim u srpskom crvenom fudbalskom dresu sa velikim belim krstom.

Leti, na zglavcima nosim teniske znojnice, jer su one šire od trkačkih, a kada je jako sunce, onda nosim i kapicu od tehničkog tekstila koji upija znoj i ispušta ga spolja. Za zimu imam kape i štitnike za uši i čelo, kao i rukavice, a sve od tehničkog tekstila.

Mada su naši stari kazali da “boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka”, vrlo je prijatno kada se trči u adaptiranoj i kvalitetnoj opremi. Činjenica je da ona košta skuplje, ali zato traje bitno duže od lošije opreme. Medjutim, patike bez razmišljanja treba menjati na 1000 do 1400 km, u zavisnosti od telesne težine, načina gaženja, podloge i sâmog kvaliteta obuće.

Da li si upoznat sa stanjem trčanja u Srbiji? Šta bi promenio da si neko uticajan?

Upoznat sam sa prilikama i smatram da su krajnje nezadovoljavajuće. Atletika i rekreativno trčanje bi mogli da se popularizuju na različite načine, ali imam utisak da oni koji bi to mogli da urade, nemaju mnogo želje da ulože novac u tako nešto. Da bi trčanje dobilo značaj, neophodno je dobro osmisliti godišnji kalendar, bolje organizovati trke i na Beogradski maraton nagradama privući elitne trkače.

Istovremeno, neophodno je pisati o trčanju, govoriti na radiju i televiziji, organizovati predavanja, treninge i vršiti senzibilizaciju kroz ostale domene (nutricionizam, zdrav život). Sajt Trčanje.rs je za mene najsvetlija zvezda na nebu rekreativnog trčanja u Srbiji, jer uspešno objedinjuje sve informacije koji bi mogle da zainteresuju ne samo početnike, nego i trkače sa stažem, a trudi se i u organizovanju različitih aktivnosti.

Uzevši u obzir da Srbija, kao jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, sve teže trpi krizu, narod bi, umesto alkohola i lekova za smirenje, kojima se bori protiv opšte depresije, trebao da nazuje patike i da trči, pa tako sebi da popravi i zdravlje i raspoloženje.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Kada te možemo videti na našem treningu?

Ove godine sam bio u Beogradu u proleće, posle Pariskog maratona. Verujem da ću tako uraditi i naredne godine. Znači, tada odmaram i vodim neuredan bećarski život, bez treninga. Narednog puta mogu da vam dodjem na jedan od treninga, pa da vas, uz kaficu, bodrim

7 Comments

7 Comments

  1. ivana

    08.12.2011 at 09:47

    Ove godine sam 3. put bila u Parizu, ali prvi put na odmoru (bolje receno “umoru” jer ni jedan dan nisam bila odmorna :)). Tako sam imala ceo dan da ga provedem u po meni najlepsem evropskom gradu. Na osnovu svega sto sam videla, mogu reci da je gospodin Manic jedan jako srecan covek jer zivi u takvom gradu. Kad kazem ovo, ne uzimam u obzir razne politicke, ekonomske prilike, jer nisu tema ovog sajta. 

    A sta me je tako fasciniralo? Pa, broj trkaca :).Ujutru, uvece, po najvecoj vrucini i sparini, u parku kod Luvra, duz Sene, u centru grada, u predgradju, svugde trkaci, mladi, stari, muskarci ili zene… Tako su me nervirali, jer zasto oni mogu da trce a mi u Beogradu ne mozemo?! Po cemu smo to mi gori od njih? Evo sta ja mislim o tome: mi u Srbiji energiju “trosimo” u kaficima (neki i svako vece), uz turske/spanske serije, razne rijaliti emisije… Jednostavno nismo nauceni na bilo kakav vid fizicke aktivnosti, a sve to jer nismo “fizicki” vaspitani kada je to bilo potrebno (jos u osnovnoj skoli). Pored toga, nemamo ni desetinu parkova koje ima Pariz u kojima bi mogli da trcimo bez straha od automobila. Meni je najveci problem sto moram da trcim po Zrenjaninskom putu, kojim prolaze kamioni i automobili, obicno ne postujuci saobracajne propise a da ne pricam o raznim psima lutalicama. Krenula sam da uz sebe nosim papiric sa napisanim svojim imenom i imenom i telefonom osobe koju mogu da pozovu ako mi se nesto desi, jer na trcanje nosim samo iPod. Toliko o mom strahu, ali izdrzavam :).

    A sta bi mogli da uradimo? Pa trebalo bi da popularizujemo trcanje, sto trcanje.rs odlicno radi (pohvala za akciju trcanje po gradu, to je ono sto me je obradovalo kada sam se vratila iz Pariza i videla da neko trci i u Srbiji i to u centru grada), ali ne verujem da to moze da se uradi preko polpularnih TV stanica (ako vide da im umesto serije tamo neki momak prica o trcanju, samo ce se naljutiti :)). U skoli bi mogla da se sprovodi trkacka kampanja, da se deca animiraju i takmice, pojedinacno ili u grupi. I konacno mogli bi da sva ona zapustena zemljista pretvore u parkove, samo kad bi jos neko od toga imao koristi, naravno novcane :)

    • Cornelius

      08.12.2011 at 23:23

      Juče sam dobio kalendar svih trka koje će se održati naredne godine u Francuskoj. Ima ih 6500. Rekreativno trčanje je ovde popularno, ali to i nije neko čudo za zemlju u kojoj je biciklizam toliko popularan sport. Znaju Francuzi i Francuskinje da se oznoje. Inače, ove godine je blizu 100 hiljada učesnika prošlo kroz cilj na maratonu.

      Nekada je rekreativno trčanje zanimalo urbanu populaciju, a danas trče i ljudi u ruralnim sredinama. Nekada su trkači pripadali višim socio-profesionalnim slojevima, a danas, rame uz rame, trče svi društveni slojevi. Za promenu su zaslužni, pre svega, veterani, ljudi u zrelijim godinama, zainteresovani da ostanu u dobroj kondiciji i da zdravo stare. Potom, su zaslužni tekstovi i emisije o zdravom životu, klubovi i udruženja gradjana, kao i sve veća zainteresovanost za organizovanjem trka.

      Ovakvi uslovi čine da je rekreativnih trkača sve više, tako da mi se, tokom zabava kod prijatelja, ljudi više ne čude na ovoj aktivnosti, nego redovno upoznajem po nekog od pozvanih koji takodje ima istu strast.

  2. Gosha

    28.10.2014 at 11:49

    Pozdrav za Corneliusa,

    Davno sam citao ovaj clanak, i zbog raznih stvari se vise puta vracao na njega. I evo, upravo sada sam se registrovao za sledeci maraton u Parizu, te sam se ponovo setio “Trcanja u Parizu”…

    Mogu li da vas zamolim (u nadi da jos uvek pratite komentare) za vazne informacije vezane za sam maraton (preuzimanje trkackog broja – gde, kada, tezina staze, uobicajeni vremenski uslovi, uzbrdice…, sve sto vam se ucini interesantno).

    Takodje, posto dolazim sa familijom na 6 dana, interesantni bi mi bili i vasi saveti vezani za smestaj (za sada samo imamo kupljene avionske karte)…

    Unapred hvala!

    • Tijana

      29.10.2014 at 21:01

      Prenećemo mejlom pitanje Cornelijusu – ako ga sam nije video :)

    • Aleksandar Manić

      29.10.2014 at 22:24

      Ćao Gosho!

      To ti je pametna stvar da dodješ na pariski maraton. U pitanju je veliki praznik trčanja na kome imaš i elitu i amatere. Bude nas oko 40 hiljada. Broj se preuzima u četvrtak, petak i subotu u maratonskom “selu” (Running expo) koje se nalazi na pariskom sajmištu Porte de Versailles. Da bi učestvovao na bilo kojoj trci u Francuskoj, moraš da imaš potvrdu od lekara da nemaš nikakvih kontraindikacija i da možeš da izadješ na trku. Kopija te lekarske potvrde mora da se preda prilikom uzimanja broja, inače, nema učestvovanja.

      Pred trku je dobro da stigneš najmanje sat i po do dva, da se presvučeš, ostaviš stvari na čuvanje i da prošetaš do Šanz-Elizea, gde je start. Prilikom upisa trebaš da izabereš ciljano vreme, te ćeš na startu stati u deo gde se nalazi ljudi iz iste vremenske kategorije. Kreće se u talasima. Staza je vrlo fina, široka, ravna i prolazi kroz centar Pariza, kao i kroz dva parka/šume koji se nalaze na ivicama grada. Okrepa je odlično organizovana – voda u flašicama, ali i druge stvari (ako ne nosiš svoje gelove). Čitavim putem ima animacije, muzike i navijača. Takodje, ima puno oficijelnih fotografa koji te uslikavaju tokom puta, pa možeš posle da kupiš slike preko interneta. Posle ulaska u cilj, imaš okrepu svake vrste, dobiješ majicu na kojoj piše finisher, plastičnu kabanicu i medalju. Naravno, gužva je neopisiva u rejonu ciljeva, jer su tu i trkači i porodice koje ih čekaju iza ograde.

      Temperatura je, obično, 12/13° i bez kiše.

      Kompletni rezultati izadju na njihovom sajtu istog dana, ali i u sportskom dnevniku L’Equipe (ponedeljak).

      Sve neophodne informacije o maratonu imaš na njihovom sajtu na francuskom i engleskom (http://www.schneiderelectricparismarathon.com).

      Što se tiče smeštaja, postoje varijante sa hotelima u Parizu, ili u okolini Pariza, gde je jeftinije. To ćeš se odlučiti u odnosu na budžet kojim raspolažeš.

      Ako treba još neka informacija, javi se.

      Aleksandar

      • Gosha

        31.10.2014 at 09:15

        Hvala do neba na brzom i detaljnom odgovoru (sve sto sam zeleo da cujem je tu)… Ima jos dosta vremena, a vec sam poceo da se radujem, i pravim planove za pripremu.

        Puno pozdrava od Goshe!

  3. Darko Gojković

    27.10.2019 at 18:19

    Poštovani g-dine Mariću,
    Dolazim u Pariz početkom novembra i zanima me gde mogu da istrčim duže deonice. Pošto treniram cele godine i “vrtim” 5 nedelja priprema za polumaraton (svaki 5. vikend istrčim polumaraton) u nedelji kad sam u Parizu, imam trase od po 8, 12 i poslednji dan 18 km.
    Takođe, šta preporučujete za smeštaj imajući u vidu trčanje. Inače dolazim u posetu sajmu građevine (BATIMAT)
    Unapred hvala i pozdrav!

Uključi se u diskusiju

Povezani članci

* Naslovna

Gost Trčanje.rs je bio Darko Savić, triatlonac, osnivač kluba 11Tri Beograd ali i čovek koji sa svojim timom organizuje najveće triatlon trke u Srbiji....

* BEOGRADSKI MARATON *

U gostima nam je bio Dejan Nikolić, dugogodišnji direktor Beogradskog maratona. Razgovor koji smo vodili se desio nekoliko dana nakon otkazivanja trke zbog COVID-19...

* Naslovna

Kompanija Vip mobile učestvuje i ove godine na Digital Serbia Business Run. Posebno nas raduje činjenica da je Dejan Turk, Generalni direktor Vip Mobile i A1 Slovenija,...

Trčali smo sa

Ako ti manjka motivacije da počneš da trčiš ili da odradiš trening po planu, ili da ustaneš iz fotelje i prošetaš po gradu, baci...