Aleksandar Cornelius Manić: Trčanje u Parizu

Pozdravljamo Aleksandra Manića, poznatijeg kao Cornelius sa foruma trcanje.info i sada trcanje.rs/forum, gostujućeg autora na Trčanje.rs. Cornelius je probudio interesovanja mnogima na forumu jer se iza ovog nika krio čovek sa fantastičnim trkačkim iskustvom ali i odličnim opštim obrazovanjem.

Trčanje.rs: Aleksandre, pre svega otkud nadimak Cornelius?

Cornelius je internet pseudonim nadahnut likom specijanog agenta po imenu Jerry Cornelius, nastalog, pre pola veka, iz pera engleskog pisca Michaela Moorcocka. Potom je Moorcock dopustio drugim autorima da u svoje priče unesu Corneliusov lik, te je tako, krajem 70-ih, nastao i strip „Hermetična garaža Jerryja Corneliusa“ iz četkice i pera francuskog majstora Jean Giraud – Moebiusa. Kako je taj strip, inače prvi strip radjen automatskim crtanjem iz podsvesnog, za mene jedan od najvažnijih stripova u istoriji, tako sam se opredelio za ime glavnog junaka.

Jedino što o tebi znamo je da živiš u Franckuskoj. Možeš li nam nešto više reći o sebi: ko je Aleksandar Manić?

Ja sam se pre 53 godine rodio u Beogradu, odrastao na Bulbuderu, a potom sam se preselio za Pariz, gde sam se godinama bavio antikvarstvom. Potom sam se preselio za Njujork, na pet godina, gde sam se bavio antikvarstvom i trgovinom, a onda sam se vratio za Pariz, gde i danas živim i bavim se trgovinom. Inače, godinama se bavim novinarstvom kao drugim zanimanjem, a moji tekstovi su objavljeni u mnoštvu srpskih dnevnih novina i magazina, kao i u odredjenoj francuskoj stručnoj štampi.

Imaš veoma dobro znanje iz trčanja. Kako je teklo tvoj trkačko obrazovanje?

Trčanjem sam počeo da se bavim posle jednog išijasa i dve nedelje u krevetu pod inekcijama. Tokom rehabilitacije, pitao sam kineziterapeuta da li mogu da se bavim nekim sportom koji će mi pomoći da ostanem u dobrom zdravlju i kondiciji, uprkos lumbalnim problemima. On mi je predložio plivanje, ali kako nemam bazen u blizini, ja sam ga pitao za neki drugi sport. Na moje veliko iznenadjenje, on mi je rekao – trčanje. Posavetovao me je da kupim odgovarajuću obuću i da krenem lagano.

Tako je i bilo. Kupio sam Nike Pegasus i istrčao prvih 3 km u etapama od po 500 m i pošteno se izmorio. Nastavio sam da trčim, povećavajući kilometražu i izdržljivost, a posle pola godine već sam se toliko navukao na trčanje, da mi nije padalo na um da prekinem. Danas, 8 godina kasnije, moj život bi bio samo poluživot kada ne bih mogao da trčim.

U medjuvremenu, zainteresovan ovim sportom, čitao sam razne revije i knjige, razgovarao sa iskusnijim trkačima, konsultovao lekare, ortopede i nutricioniste, te sam od njih učio šta je važno za trkače. Istovremeno, trenirajući redovno i učestvujući na raznim trkama od 10 km do maratona, posmatrao sam sopstvene reakcije i senzacije, te tako učio o sâmom sebi i o trčanju na duge staze.

Šta je tvoj trenutni trkački cilj?

Da postanem Fauja Singh i da trčim do stote godine!

To je dugoročni plan, a što se tiče kratkoročnih planova, cilj mi je zadovoljstvo koje osećam kada uskladim pokrete ruku i nogu, kada osetim tenziju u mišićima, kada osetim udar stopala o tvrdu podlogu, kada disanje postane ritmično, kada znoj krene da se sliva niz lice, grudi i ledja, a osećaj sklada, ravnoteže i lakoće da obuzima psihu. Pored toga, volim da izadjem na startnu crtu i u grupi sebi sličnih da se odmerim sa drugima, ali pre svega sa samim sobom.

Šta za tebe znači trčanje?

Trčanje na duge staze, pored zadovoljstva, daje mi i neophodnu fizičku kondiciju, kao i psiho-emotivnu ravnotežu koja mi omogućava bolje upoznavanje samog sebe na više planova: prepoznavanje sopstvenih kapaciteta, prevazilaženje stresa i bola, uvećanje samopouzdanja, relativiziranje prepreka, prilazak problemima na dinamičan način i traženje rešenja kroz psiho-emotivnu i fizičku fleksibilnost.

Istovremeno, trčanje se uklapa i u odredjenu higijenu života. Ja sam vegetarijanac (bivši mesožder) i vegetalijanac (tokom 5 meseci pravoslavnih postova), nepušač (bivši pušač cigareta bez filtera), minimalnog unosa alkohola (jedna čaša bordoa ili trapist piva uz večeru) i kafe (jedna kafa dnevno), ali veliki ljubitelj zelenog, belog i ulong čaja (litar dnevno). Obično se lečim homeopatskim lekovima i trudim se da se ne nerviram previše, nego da se ponašam, kako rekoše zen učitelji, kao list koji je pao u potok. Tako, u mom sistemu, pored svih navedenih principa, trčanje predstavlja jedan od važnijih temelja zdravog i uravnoteženog života.

Kako ti se trčanje uklapa u svakodnevni život?

Sasvim prirodno. Kada se pripremam za trke (5 trka godišnje), izlazim na četiri treninga nedeljno, što zajedno predstavlja nekih 5 meseci u godini. Pravim dve pauze godišnje od tri nedelje, u aprilu nakon maratona i u decembru, od Svetog Nikole do Božića. Ostatak godine izlazim na tri treninga nedeljno. Uvek trčim jutrom ili tokom pre podneva. Ako je trening raniji i kraći (10/12 km), onda izlazim bez doručka, a ako je malo kasniji, duži ili intenzivniji, onda jedem. Vodu nosim sa sobom samo u posebnim zimskim uslovima, jer onuda kuda trčim, postoji mnoštvo javnih česmi.

Inače, posle treninga, dnevni život se nastavlja sasvim normalno i retko kada mi se desi da prilegnem posle ručka i odmorim pola sata.

Koje su tvoje omiljene staze za trčanje?

Imam sreću da živim na ivici Vensenske šume, najvećeg pariskog parka. Sredinom 19. veka, šuma u predgradju je, po volji Napoleona III, pretvorena u park engleskog tipa. Vensenska šuma, površine od hiljadu hektara, danas ima oko sto kilometara asfaltnih puteva, biciklističkih staza i staza za jahače, a verovatno isto toliko kilometara običnih šumskih staza od utabane zemlje. Svi moji treninzi se odvijaju u Vensenskoj šumi. Staze biram u odnosu na tip, volumen i intenzitet treninga: aerobno trčanje na zemljanim stazama, deonice na biciklističkim i asfaltnim stazama, povremeno peščane staze, po koja uzbrdica za fartlek…

Kada pomisliš na trčanje u Fransukoj, koje 3 stvari ti padnu na pamet?

Pre svega, Vensenska šuma, mesto dnevnih treninga, potom Pariski maraton, mesto vrhunskog napora i Alan Mimun, veliki francuski šampion dugih pruga i nadahnuće svakoga ko voli sport.

U čemu trčiš? (oprema, trenutne patike…)

Trenutno trčim u patikama New Balance 1063, koje će ići u penziju krajem decembra. Ranije sam trčao u Nike Pegasus, Nike Vomero, Adidas Supernova, Mizuno Wave Creation… Vomero mi je odgovarao po amortizaciji, ali je kvalitet materijala slab, te se prebrzo kida i troši, pa sam prešao na Adidas, ali mi one nisu bile udobne. Mizuno Wave Creation su odlične patike, izuzetno kvalitetne, ali ja kao velteraš nisam mogao u potpunosti da iskoristim njene mogućnosti. New Balance 1063 su stabilne i odlične za one koji imaju užu nogu, a moje buduće, Mizuno Wave Ultima 3 imaju odličnu amortizaciju i stabilnost. Od trail patika imam Asics Trabuco, amortizujuće, stabilne sa kvalitetnom neklizajućom potplatom. Moje patike su neutralne i u njih stavljam korektivne uloške koje mi je napravio jedan specijalista.

Nosim čarape X-Socks, a šorcevi i helanke (kraće i duže) su Craft, Odlo, Asics, Nike. Od majica, u zavisnosti od sezona, nosim tanje ili deblje, sa rukavima ili bez rukava, kao i tanke jakne: Asics, New Balance, Adidas, Kalenji, Nike… Na trke ekskluzivno izlazim u srpskom crvenom fudbalskom dresu sa velikim belim krstom.

Leti, na zglavcima nosim teniske znojnice, jer su one šire od trkačkih, a kada je jako sunce, onda nosim i kapicu od tehničkog tekstila koji upija znoj i ispušta ga spolja. Za zimu imam kape i štitnike za uši i čelo, kao i rukavice, a sve od tehničkog tekstila.

Mada su naši stari kazali da „boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka“, vrlo je prijatno kada se trči u adaptiranoj i kvalitetnoj opremi. Činjenica je da ona košta skuplje, ali zato traje bitno duže od lošije opreme. Medjutim, patike bez razmišljanja treba menjati na 1000 do 1400 km, u zavisnosti od telesne težine, načina gaženja, podloge i sâmog kvaliteta obuće.

Da li si upoznat sa stanjem trčanja u Srbiji? Šta bi promenio da si neko uticajan?

Upoznat sam sa prilikama i smatram da su krajnje nezadovoljavajuće. Atletika i rekreativno trčanje bi mogli da se popularizuju na različite načine, ali imam utisak da oni koji bi to mogli da urade, nemaju mnogo želje da ulože novac u tako nešto. Da bi trčanje dobilo značaj, neophodno je dobro osmisliti godišnji kalendar, bolje organizovati trke i na Beogradski maraton nagradama privući elitne trkače.

Istovremeno, neophodno je pisati o trčanju, govoriti na radiju i televiziji, organizovati predavanja, treninge i vršiti senzibilizaciju kroz ostale domene (nutricionizam, zdrav život). Sajt Trčanje.rs je za mene najsvetlija zvezda na nebu rekreativnog trčanja u Srbiji, jer uspešno objedinjuje sve informacije koji bi mogle da zainteresuju ne samo početnike, nego i trkače sa stažem, a trudi se i u organizovanju različitih aktivnosti.

Uzevši u obzir da Srbija, kao jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, sve teže trpi krizu, narod bi, umesto alkohola i lekova za smirenje, kojima se bori protiv opšte depresije, trebao da nazuje patike i da trči, pa tako sebi da popravi i zdravlje i raspoloženje.

Kada te možemo videti na našem treningu?

Ove godine sam bio u Beogradu u proleće, posle Pariskog maratona. Verujem da ću tako uraditi i naredne godine. Znači, tada odmaram i vodim neuredan bećarski život, bez treninga. Narednog puta mogu da vam dodjem na jedan od treninga, pa da vas, uz kaficu, bodrim