Evo me u Sijetlu, 10.000 kilometara i 22 sata putovanja daleko od kuće u Beogradu. Nalazim se, zajedno sa još 26 hiljada ljudi, na startu trke, koja se zove Rokenrol Sijetl maraton, uličnog spektakla tokom kojeg na svaku milju (1,6 km) svira poneki bend.
Sedam je ujutro, hladan vazduh s Pacifika mi bistri um a koncentracija mi je podešena na maksimum. Sada znam da više ne sanjam, da sam zaista u gradu u koji čitav život želim da dođem.
S velikog razglasa čuje se Paradise City od Guns-a i sirena označava početak trke. Krećem lagano u ogromnoj masi i džogiram 20 minuta pre nego što ću proći kroz startnu liniju u koloni trkača kojoj nije bilo kraja, a podsetila me je na one studentske iz ‘96, od Terazija do Mostara. Poučen iskustvom s Beogradskog maratona, očekujem gaženje na startu, međutim, toga nema, jer je organizator pitao sve učesnike za očekivano vreme i stavio nas u grupu sa sličnima. Prva grupa je najbrža, 35. najsporija. Tako se na startu ne dešava da brži gaze sporije. Ja sam u odeljku broj 15.
Na patikama svi trkači imaju uređaj koji meri vreme od startne linije do finiša, kao i prolazna vremena. Rezultati su na netu popodne istog dana. Voleo bih da i u Beogradu imamo tih nekoliko pomagala, koje dosta olakšavaju trku. Oduševljen sam time koliko su Amerikanci praktični i profesionalni. Sve je jasno i sve je negde napisano, ako nije napisano, onda će ti neko već ljubazno reći šta te zanima. Okrepa, koja mnogo znači trkačima, i pre trke, i za vreme nje i posle konstantno je dostupna u vidu voća, keksa, izotonika, energetskih gelova i vode.
Setio sam se da sam tačno pre godinu dana počeo da brzo hodam i trčim, prvi put u životu nakon 34 godine, a sada me evo u Sijetlu, prestonici grandža gde se spremam za svoju naj trku do sada… Što bi rekli Ameri: ”AWESOME!” Kolona trkača bila je na startu i energija ljudi samo što nije eksplodirala, kada je trka počela.
Posle pet kilometara nisam više mislio ni o čemu, koncentrisao sam se samo na trku i vreme. Kako su kilometri prolazili, tako su se smenjivali bendovi, sve bolji od boljih. Baš me je dizalo u trenucima kad se mlečna kiselina toliko nagomila u nogama da krene da boli. Onda čuješ kako praši rokenrol, pa prestane da boli, pa opet počne, a onda čirlidersice iz lokalnih škola krenu da navijaju: ”Come on man, you can do it, come on, you are doing great, go, go, go!!!”
http://www.youtube.com/watch?v=NqTuN-35580
Sve vreme te lože da istraješ, da ne kloneš duhom i to zaista radi. Gledaoci pružaju ruke, javljaju se, navijaju i to traje celom dužinom trke. Tu su i žene veterana, tu su iz američkog Udruženja za borbu protiv kancera, tu su hiljade i hiljade ljudi koji su izašli da gledaju trku i da navijaju za sve trkače, nebitno da li nekog znaju ili ne. To mnogo znači učesnicima, svaki trkač zna koliko je bitna podrška, posebno u momentima krize.
Ja sam pratio pejsera – profi atletičarku koja nosi u ruci tablu na kojoj piše vreme 2.00. To znači da, ako trčim sa njom, sigurno stižem na kraju za tačno dva sata. Ima ih i koji nose 1.30, ili 1.45, ili 2.30, ali ja sam pratio ovu caricu, crnu trkačicu koja nosi 2.00, a siguran sam da može da ide i 1.20. Sve vreme je pričala i davala nam savete – sad brže, sad sporije, sad istresi ruke, evo je uzbrdica, smanji korak i slično.
Oko osamnaestog kilometra baš sam se umorio i tada je krenula mentalna borba da ne popustim. Dok sam trčao preko nekog nadvožnjaka, sve vreme sam zamišljao kako prestajem da trčim, sedam na trotoar, izuvam patiku i krećem da masiram stopalo: ”Ah, kako to prija, ma sad ću da stanem i da to sprovedem u delo, šta mogu da izgubim, tri minuta… Pa, da, evo sad ću… Ma, ne, nemoj sada da staješ, izdrži još samo malo…”
I tako ping-pong borba celih 10 minuta. Pošto, ipak, nisam odustao, opet sam ubrzao pred start i razmišljao da li ću jednom da trčkaram na trci onako lagano da mi nije bitno vreme? Izgleda da neću, uvek te na kraju ponesu i cilj, i masa, i sve, i kao Forest Gamp samo trčiš dok ne dođeš do kraja.
Hvala prijateljima na podršci i navijanju, hvala Bogu što sam bezbedno došao do trke u Sijetlu, jer svi trkači znaju koliko je bitno ne povrediti se i sačuvati zdravlje pred trku. Ulazim u cilj i vreme je sat i 57 minuta. Prosto sam oduševljen, jer je to moj rekord, prvi put ispod dva sata, strava! Prošao sam kao 3228. od 17.101 trkača koji je završio polumaraton.
Onda dolazi onaj trenutak kad ti okače medalju oko vrata i ta nagrada kao dokaz da si uspešno završio trku je nešto za šta vredi trčati sve te kilometre… Izgubio sam oko 2.000 kalorija, dobio medalju, odslušao rok koncert i odoh kući. Savršen dan!
Kompletan tekst možete pročitati u magazinu Playboy, izdanje septembar 2011.
9 komentara. Leave new
Interesantmo iskustvo i veoma interesantna destinacija za trčanje (polu)maratona koja je samo za maštanje za veliki broj naših trkača.
Ali već posle laganog prelaza preko teksta i slika se primećuje da naslov teksta ne odgovara samoj trci. U naslovu se govori o maratonu, ali iz teksta i sa slike sa medalama se vidi da je to u stvari polumaraton. Postoji MALA razlika između polumaratona i maratona koju ću Vam sada objasnititi … naravno da neću da ne bih gubio ni moje ni vaše vreme jer to dobro znate.
I posle pročitane ove skraćene verzije teksta napisanog za PLAYBOY dolazim do zaključka da je ovo tekst jednog novog člana sveta trčanja i namenjenog za neupućene čitaoca magazina kao i za direktora beogradskog maratona i ostale iz organizacije beogradskog maratona ( da postoje uređaji koji se stave na patike i koji mere vreme takmičara sa prolaznim vremenima i da se odmah posle toga mogu videti rezultati na netu ilo odštampani i prikačeni na tablu ili najbliže drvo, kao i da pored vode trkačima mogu da se daju i još neke stvari … –
Možda da se tekst pošalje i gradonačelniku, pa da on to malo pogura kako je to uradio sa premeštanjem trke sa subote na nedelju …
I još jedna zamerka autoru – gde je on video gaženja na Beogradskom maratonu. Možda u Trci zadovoljstva, jer sa onih nekoliko stotina trkača koji učestvuju na maratonu i polumaratonu to nije moguće :))
Zašto je našim ljudima uvek bitniji detalj (koji je često nevažan) od suštine priče? Ode naš čovek preko sveta da trči, podeli to sa nama na simpatičan način, a mi komentarišemo da li je to maraton ili polumaraton. Događaj se zasigurno zove Sijetl rokenrol MARATON, a on se sastoji od dve trke: maratona i polumaratona, što je najčešći slučaj na svim trkama. Pa i naš Beogradski MARATON se sastoji od tri trke: maraton, polumaraton i trka zadovoljstva-5k.
Uostalom, lepo piše da mu je vreme na cilju bilo sat i 57 min, zar misliš Srecko da je to bilo na maratonu..pa to bi bio svetski rekord 🙂 Da skratim, poenta je ono što je bitno, a mi svi malo pozitivnije da gledamo na stvari i sa više dobre volje. To naročito važi za ljude koji organizuju naše trke.
Druze Srecko,
nakon laganog prelaza preko integralne verzije Vaseg komentara dolazim do zakljucka da ne pripadate grupi novih trkaca i da ste vrlo upucen citalac gore pomenutog magazina. Cak iz velikih slova kojim ste napisali ime gore pomenutog magazina proizilazi da ste veliki postovalac istog.
Otuda bih vas zamolio, kao neiskusan trkac i neupucen citalac, da ipak objasnite razliku izmedju maratona i polumaratona jer i meni iz ovako konfuznog teksta nista nije jasno kao ni vama.
Zapravo meni su jedino jasne one ostale stranice gore pomenutog magazina, na kojima predlazem da se i vi zadrzite. Uzitak je slican kao na Trci zadovoljstva. Dosta pomaze i ako tokom prelistavanja pustite Seku ili Stoju, ni slucajno nemojte kvariti satisfakciju sa nekim odvratnim rokenrolom.
Smells like senile spirit!
Poštovani Damnjancoa,
lagani prelaz Vas je doveo do pogrešnog zakljička. Ja nisam
dobro upućen čitalac i štovalac pomenutog magazina. Čuo sam za njega kada je
počeo da izlazi (srpsko izdanje) i čudi me da još uvel izlazi. Američku verziju
sam video, ali me nije impresionirala. Možda nešto malo znam o trčanju na
osnovu broja trka na kojim sam učestvovao.
Razlika između maratona i polumaratona se
sastoji od četiri slova: polu i ko razume značenje ova četiri slova razumeće razliku između maratona i
polumaratona.
A što se tiče ostalih stranica pomenutog
magazina ne znam o čemu se radi pa ne mogu ništa da kažem, ali sam došao do zaključka
da Vi tokom prelistavanja istog, a valjda i tokom trčanja slušate pesme
pomenutih, meni malo poznatih pevačica. Žao mi je, ali ja tokom trčanja tj,
skoro nikako ne koristim uređaje koji reprodukuju muziku pa neću moći da
proverim kakav je ugođaj slušati pomenute pevačice i tokom trčanja.
Bravo Srećko, ne slušaj ove što te vrijeđaju, mogu samo da ti pljunu pod prozor.
@60d53dd6c1fb86a671f971ec131c6123:disqus, ja te apsolutno nista nisam razumeo. Bilo bi lepo da svako ko ucestvuje u bilo kakvoj diskusiji se predstavi imenom i prezimenom a ne da se krije iza nekih nadimaka.
Odlican tekst, citao sam ga slusajuci Ganse i ugodjaj je bio potpun. Samo naprijed care!
Muzika bas za ovu veliki konstantni napor kakav je polumaraton. Pejseri za 1.30 1.45 itd prosto neverovatno i nemoguće na ovim prostorima kakav je Beogradski maraton.Ogromne pare se okreću oko ove manifestacije dovede se par neuhranjenih crnaca svake godine da uzmu pare i vrate se kući a domaće takmičare ma ko ih …. Svake godine konstantno manji broj zainteresovanih domaćih takmičara. Pogledajte koliko ih je bilo recimo 1997 kada smo finansijski bili i u goroj situaciji… Ukoliko možete finansijski da uzgurate umesto Beogradskog potrošite novac i svoj znoj i vreme na neku od trka po zapadnoj evropi napr Bečki maraton ili neki drugi. Bar da vidite kako maraton odnosno polumaraton treba da izgleda. O broju takmičara organizaciji itd to treba videti i doživeti!.Naravno ko nije u takvoj situaciji ( nažalost većina onih koji vole trčanje ) i BGD nije loš ipak je u Srbiji najveći a nema se kud.
A jos nam kazi kako si stigao u Sijetl, kakva je veza, cijene, participacija i ostalo. Izvanjavam Ti se ako to vec pise u Plejboju, jednostavno nemam hrabrosti da ga kupim, mogla bih tamo da vidim, recimo, Stoju, i da se zgranem… :D:D:D