Leto je period kada treba da umirite “trkača” u sebi. Vreme godišnjih odmora savršena je prilika da se iskorači iz rutine. Pejs, puls, kilometri, intervali. To je sada nebitno. Precrtati. Telu je neophodno da izađe iz okvira trening plana.
Treba naravno ostati aktivan. Ali davati nove impulse. Osetiti nove predele, prizore ali kroz fizičku aktivnost. Snagom svog tela.
Planinarenje je logičan iskorak iz trčanja i triatlona. Tamo negde možemo da vidimo i osetimo planetu kakva jeste i kakva bi ona bila da nema nas ljudi. Drugim rečima: da dodirnemo večnost.
Dok penjemo brda i vrhove opet su noge te koje nas guraju napred.
Kako bi bilo pustiti ruke da rade posao? Dobrodošli u svet kajaka!
Zahvaljujući prijatelju i kolegi triatloncu pružila mi se dragocena šansa da na najbolji način osetim prostor sa vode. Zimus smo veslali po livadama poplavljene Obedske bare. Bila je to uvertira za daleko ozbiljniju morsku avanturu. Još uvek ne mogu da poverujem da smo je uspešno sproveli u delo.
Kajakom kroz Kornate
Kornati su arhipelag impresivne gustine i razuđenosti. 140 ostrva i ostrvaca iz ptičje perspektive izgledaju kao raj na zemlji.
Slika 1 – Kornati. Arhipelag.
Međutim dole među njima, stvari izgledaju potpuno drugačije. Kornati su surovi predeo bez permanentnih naselja, struje i vode, pust dalmatinski kamenjar, gde ne raste i ne uspeva gotovo ništa.
Slika 2 – Kornati. Oštro.
Čar ovog prostora leži u njegovoj nepristupačnosti, izolovanosti i netaknutoj morskoj divljini.
Da bi ga osetili u potpunosti, Kornate obilazimo morskim kajacima. Moj saputnik je Aleksandar Bzdušok, kolega triatlonac, avanturista i iskusni kajakaš. Naš zimski vodeni izlet u Obedsku baru je poslužio kao proba za ovaj ambiciozan poduhvat.
Za tri dana, prešli smo 40 nautičkih milja (x 1,85 = 72 kilometra). Prošli smo pored 30 različitih ostrva.
Iskrcali smo se na samo 5 od njih: Levrnaka, Mana, Panitula, Lavsa i Kornat. Oštro kamenje i nepristupačan teren na većini mesta ne dozvoljavaju siguran pristan morskom kajaku.
Slika 3 – Kornati. Mana.
Za prilaz celom arhipelagu izabrali smo zaliv Telašćica na susednom Dugom otoku.
Telašćica i Kornati su kao pozitiv i negativ: Telašćica je dubok i zatvoren zaliv sa mirišljavom borovom šumom, slanim jezerom i mirnim morem – pitomo okruženje nasuprot morskoj pustinji Kornata na koju se nadovezuje.
Slika 4 – Telašćica.
Okvirni plan delovanja
- Prvi dan: Stići do Dugog Otoka i prenoćiti u Telašćici.
- Drugi dan: Non-stop veslanje do središta arhipelaga – Otok Levrnaka (oko 16km). Pauza na peščanoj uvali Lojena. Potom, „Island-Hopping“: Mana, Veli Rašip, Piškera? Do večeri stići do Otoka Lavsa (ca. 35km).
- Treći dan: Za sada bez jasnog plana – veslanje u smeru nazad ka Telašćici sa noćenjem negde bliže njoj.
- Četvrti dan: Povratak na polaznu tačku, pakovanje opreme, trajekt i povratak kući.
Prvi dan. Dugi Otok. Telašćica.
Wikloc trail fajl – Dan 1.
Od Zadra do Brbinja na Dugom Otoku trajekt ide tri puta dnevno, putovanje traje 1h40m. Od Brbinja do Salija ima oko pola sata vožnje. Pre ulaza u mesto Sali je putokaz za Telašćicu.
Stigli smo u popodnevnim satima i dali se u potragu za zgodnim mestom za kamp, gde bi posle ostavili auto i sutradan ranom zorom napali Kornate.
Uvala Jaz nam se učinila idealnom za tu priliku.
Slika 5 – Telašćica. Noć.
Drugi dan
Noć je kratka. Dižemo se u 4:30. Čekao nas je obiman posao pakovanja opreme u kajake i spremanje za polazak.
Šatori, sidro, rezervno veslo, zalihe vode i hrane, garderoba za kajak, penjanje, spavanje, foto-aparati, objektivi, stativ, torbica za prvu pomoć…Inventar je poduži.
Aca je obezbedio zaista vrhunska plovila za ovu priliku. Morski kajaci tipa Ysaac važe za najbrže i najpouzdanije u klasi.
Krećemo u pola 6 ujutru i izlazimo iz zaliva nakon sat i po veslanja. Sa desne strane prepoznajem Malu i Velu Sestricu sa svetionikom. Veslamo spoljnom stranom otoka Velo Šilo i gađamo kurs ka Levrnaki. U orijentaciji pomaže karta na Garminovom GPSMAP64 uređaju sa Topo-Adria mapom.
Slika 6 – Kornati. Sestrice.
Nakon dva i po sata stižemo do Levrnake. Ali sa unutrašnje strane. Kako je naš cilj peščana plaža na spoljnoj strani, potrebno je zaobići ovu „pravu hobotnicu od ostrva“. To je vrlo čest slučaj na Kornatima, zemljouz je dug svega par desetina metara, vodenim putem u pitanju su kilometri.
Oko 9 časova konačno stižemo na prvo privremeno odredište. Prešli smo 19 kilometara za 3 sata veslanja praveći minimalne pauze. Uvala je rajska i kako će se ispostaviti, predstavlja izuzetak u odnosu na druga daleko manje gostoljubiva ostrva.
Slika 7– Kornati. Levrnaka.
Nakon odmora i kupanja na Levrnaki, naš sledeći cilj je Mana, do koje ima još nekih 40-tak minuta veslanja.
Mana je surova, mistična i potpuno spektakularna. Mana su Kornati u malom. Nudi fantastične poglede, strme klifove i mističnu ruinu na litici uz otvoreno more.
Slika 8 – Mana.
Slika 9 – Erozija.
Zaista nesvakidašnje mesto kome želimo da se posvetimo duže i više. Danas nam je vreme ograničeno, jer hoćemo da dosegnemo dalje. Talasi se polako podižu a vrućina je sve jača.
Nastavljamo dalje pored Malog Rašipa i Rašipića sa idejom da naš sledeći odmor bude na susednom Velom Rašipu. Karta obećava sigurnu uvalu, ali u stvarnosti nije tako.
Kada smo prišli Velom Rašipu primećujemo da je bezbedan pristup kajakom obali prekomplikovan.
Nacrtano sidro na karti očito važi za jedrilice ali ne i za kajak.
Ne preostaje ništa drugo nego da nastavimo da veslamo. Polako nas sustiže umor. Moramo da guramo dalje. Idemo spoljnom stranom Piškere – levo klifovi, desno pučina. More samo što ne zapeni. Na GPS-u nema naznaka, ali po sećanju sa papirne nautičke karte ubeđen sam da moramo kad tad naići na marinu za jedrilice.
Ista se konačno ukazuje na vidiku. Uskoro uplovljavamo u sigurnu luku i plitko more. Laknulo nam je.
Do krajnjeg odredišta Lavse sada nema još puno, 3 kilometra po GPS-u.
Nastavljamo dalje. Pravimo krug oko Lavse, prolazimo pored Kolobučara, pravog gorostasa sa klifovima visine preko 70 metara.
Nakon 7 sati veslanja uplovljavamo u mirnu uvalu na Lavsi sa unutrašnje strane. 40 kilometara smo prešli. Zasluženi odmor, okrepa, kupanje i priprema kampa za noćenje na magičnom mestu.
Slika 10 – Lavsa. Priprema kampa. Kornati.
Tek što smo polegali u šatore, primećujemo da napolju seva. Vetar u pojačanju. Nebo je međutim i dalje vedro i zvezdano. O čemu se radi?
Na Velebitu je očigledno nevreme. S obzirom da su Kornati podalje od kopna, uticaj nevremena se ne oseća u tolikoj meri. Od jakog ciklonskog polja nad planinama odvajaju se manji lutajući cikloni koje lokalci zovu „nevjerini“. Njih valja izbeći.
Kao i u planini leti, najsigurniji period dana za kajak na moru je rano jutro, u osvit zore. More je mirno, veslanje je uživanje. Atmosfera je stabilnija, a verovatnoća za susret sa nevjerinom manja. Nema vrućine.
Zato smo svaki dan ustajali već oko 4:30 kako bi maksimalno iskoristili prednosti jutra.
Treći dan
Mana je ostavila jak utisak prethodnog dana, tako da odlučujemo da se prvo vratimo tamo. Koristimo jutarnju bonacu i veslamo po ulju. Čisto uživanje. Ne osećamo umor od prethodnog dana.
Na Piškeri zatičemo primerak tipičnog kornatskog zida. Pusto, a pregrađeno ostrvo je vrlo neobičan prizor. Čemu zid? Stanovnici Murtera i Dugog otoka, koji su katastarski vlasnici kornatske zemlje, koristili su posede za ispašu stada. Ovce bi ostavljali same u divljini, more je sprečavalo njihov beg, a zidovi su bili neophodni da ne odu kod komšije. I dan danas ovce nastanjuju neke od ostrva, pre svega veliki Kornat.
Slika 11 – Kornatske mure.
Nakon dva sata veslanja sa Lavse, uplovljavamo u kamenu uvalu na Mani.
Slika 12 – Ponovo na Mani. Kornati.
Erozija je skoro izjela ovo ostrvo, čija jedna polovina je potpuno gola, lišena bilo kakve vegetacije.
Veli Rašip, Klobučar i Manu krase strmi klifovi okrenuti pučini.
Slika 13 – Deep Water Soloing (DWS), Kornati.
Slika 14 – Aleksandar Bzdušok: „Prsti u igri snage“
Jučerašnji dan je bio izrazito naporan. Danas ne želimo mnogo da veslamo. A i vrućina je nesnosna. Treba sačuvati i nešto snage za sutrašnji povratak. Čini nam se da nema boljeg mesta za odmor od susedne Levrnake, gde se prebacujemo već oko podneva.
Slika 15 – Lojena. Levrnaka.
Osim spektakularne peščane uvale, na Levrnaki se nalazi i atmosferična konoba, uređen kamp, a more je kristalno čisto. Ne možemo da odolimo ovom „all-inclusive“ komforu i odlučujemo da tu dočekamo sledeće jutro.
U sumrak, kada je prošla vrućina, obilazimo i vrhove ovog ostrva koji nude panoramske poglede za pamćenje.
Slika 16 – Lojena, uvala iz snova.
Slika 17 – Tequila Sunset. Ribarski čamci sa kopna prolaze ka otvorenom moru.
Slika 18 – Na horizontu je Lavsa, desno se nižu Mana, Rašip Veli i Piškera. Sve smo to preveslali. U jednom jedinom danu.
Četvrti dan
Ponovo se podižemo rano kako bi „veslali po ulju“, uživali u jutarnjoj hladovini i stigli na vreme nazad u Telašćicu. Osim kratke pauze na Kornatu, veslamo lagano ali neprekidno. Za nepuna tri sata i pređenih 18 kilometara stižemo na polaznu tačku. Misija je ispunjena!
Ozareni postignutim, ponovo prepakujemo opremu i pripremamo kajake za transport nazad kući. Ostaje nam još par sati vremena da istražimo Telašćicu. Prošetali smo do klifova Dugog otoka, videli slano jezero Mir i posetili rezervat autohtone sorte Asinus Dalmatinusa – simbola Dalmacije.
Slika 19 – Asinus Dalmatinus
Imali smo mirno more i osetili neobičan prostor na najneposredniji mogući način – u sporom ritmu kretanja kroz vodu isključivo snagom sopstvenog tela.
Celu galeriju fotografija možete pogledati ovde https://flic.kr/s/aHskCjNEL5
Wikiloc aquatorijum http://www.wikiloc.com/wikiloc/spatialArtifacts.do?event=setCurrentSpatialArtifact&id=13842759
Slika 20 – Selfi za kraj
Odgovori na pitanja koja mogu uslediti
Kakvo je iskustvo potrebno za ovakav tip avanture?
Vozili smo morske kajake kako bi se kretali brže i efikasnije kroz vodu. Ovakav tip kajaka je uži i nestabilniji od „jezerskog“ turističkog kajaka. Recimo da je prelaz na morski kajak sličan prelazu na time-trial bicikl sa drumskog bicikla.Radi bržeg kretanja kroz vodu, morski kajak poseduje krmu kojom se upravlja pomoću nožnih pedala.
Da li je naporno veslati satima bez prestanka?
Sigurno da jeste. Mišići gornjeg dela tela treba koliko je to moguće da budu spremni da odgovore na ovakav izazov. Plivanje i kajak su aktivnosti koje se odlično dopunjuju. Vežbe snage u teretani takođe su jedna od opcija.
Ono što prvo počne da boli u kajaku to su mišići zadnje lože. Noge su konstantno ispružene, dok mišići gornjeg tela rade, mišići zadnje lože stalno rade „jogu“ 🙂
Za dugo veslanje, potrebno je da i ovi mišići budu gipki. Nama je to nedostajalo, tako da su pauze posle par sati veslanja bile neminovne. Opet je zgodna analogija sa dugim vožnjama bicikla, gde prvo krene da boli periferija a ne noge koje emituju vate.
Kako stvari u kajaku ostanu suve?
Morski kajak poseduje suve komore u koje je moguće smestiti dosta toga. Ako je kajak kvalitetne izrade, suve komore uvek ostaju suve, neznatna količina vlage prodire u njih, čak i prilikom prevrtanja kajaka. Naravno, dragocene stvari treba dodatno osigurati u tzv. Dry-Bags.
Kako smo se hranili?
Self-Catering u kombinaciji sa konobama. Kornati jesu pusti ali postoji par konoba prvenstveno namenjenih klijenteli sa jahti. Tako da cene nisu nimalo naivne (30-tak evra po osobi za brancina porcijaša, salatu, prilog i pivo). Ponuda je ograničena, ali kvalitetna.
Voda je najdragoceniji resurs. Poneli smo oko 10 litara za dva i po dana, i to nam nije bilo dovoljno. Treba kalkulisati sa 4-5 litre dnevno po osobi.
Kako mogu da ostvarim ovakvu ili sličnu ekspediciju ako nemam svoj kajak?
Postoji nekoliko agencija na hrvatskom primorju koje nude zanimljive kajak avanture. Mi smo tako na Levrnaci sreli fine momke iz „Malik Adventures“ tima: http://malikadventures.com
slika 21 – Kolege kajakaši iz ZG.
slika 21 – Kolege kajakaši iz ZG.Autor teksta i fotografija: Nebojša Atanacković, tekst originalno objavljen na blogu : www.nestvarna.net
Kajake za našu avanturu obezbedio je Aquaplan, Zrenjanin.
