Zagrebački maraton 2011

Kako opsiati jedan savršen vikend? Prilika za izmeštanje, praćena sjajnim društvom, puno ljubavi uz završetak jednog velikog trkačkog ciklusa sa ispunjenim ciljem – polumaraton ispod 1:30.

Prvih 21km u svom životu sam istrčao marta 2009. u Novom Sadu. Vreme 1:45. Novi cilj za tada prolećnu sezonu 2010. i Lisabonski polumaraton bilo je vreme 1:29:59. To je period mog najjačeg treninga, ali i velikog neiskustva (to tek sada mogu da kažem i jasno vidim) koje je učinilo da se tada nestrpljivo zaletim i podbacim.

Onda i Ljubljanski polumaraton prošle godine, gde sam bio neočekivano blizu… Sve to su možda i greške, a pre će biti lekcije koje su me dovele do toga da sazrim i istrčim najjaču trku do sada. Izgleda da mi rezultati često kasne (kao i pubertet :), ali na kraju, uvek ispadne da kada nešto hoću, to i radom postignem.

Zagrebački maraton 2011 – kao maraton

Zagreb i Hrvatska su 3-5 godina ispred Srbije. U mnogim stvarima. Maraton im je, nadam se samo toliko ispred, a ono što je važno za sve nas, jeste da učimo iz primera koji nam je dostupan. Voleo bih da imamo kapaciteta da vidimo lekcije iz susedstva, a ne da maštamo i zanosimo se nekim istorijskim pričama ili Njujorkom, Berlinom… Ili baš obrnutno, da se zanosimo i da ih pravimo.

Ovo je zadatak i za sve vas koji trčite, da skoknete, pre svega do naših suseda u Hrvatsku, Budimpeštu i Ljubljanu i da podignete standarde koje očekujete. Za 20 € znajte da možete dobiti funckionalnu majicu, kačket, gel, energetsku štanglicu, torbu za patike, čipovanu trku, dobro osveženje, rezultate sutradan, masažu, spikera koji će da pročita vaše ime na cilju, odličnu medalju…  pa i gradonačelnika koji trči sa vama.

Sve ovo treba ispratiti sa maratonom kao platformom da se i sponozi bore među sobom, a ne da se mole… tako su i Adidas i Brooks imali štand, uz paprene cene i nikakve popuste. No doćiće i to… siguran sam da će sledeće godine biznis biti angažovaniji, a da će im kratkovidi interesi, tj mogućnost da zarade veliku lovu na samoj trci biti samo sekundaran cilj.  No, Hrvati uz Nike We Run Zagreb i Adidas školu trčanja lansiraju jednu novu trkačku Hrvatsku.

Moj polumaraton u Zagrebu

Počeo i završio se jako. Kada sam vizueilzovao trku, išao sam 4:10-4:15 prvih 16km a onda sam polako dolazio do 4:00. Kada sam je stvarno trčao držao sam isto i malo jače sve vreme. Na kraju u proseku 4:09 i 1:27:39. Sve vreme mi je bio dobro, trčao sam snažno, tehnički se draftovao uvek sa pravim ljudima. Slušao mog fantastičnog prijatelja, domaćina i neverovatnu podršku Govinda Purija. Na kraju, uz vetar ubrzao poslednji km do 4:00.

p.s. Govija ćemo kao počasnog člana Trčanje.rs dovesti u Beograd da nam ispriča priču kako je od zamalo od invalida došao do Ironmana. On poput maratonaca koji ne broje polumaratone, više ne broji svoje  polu Ironmenove 🙂

Ukoliko vam treba odgovor na bilo koje pitanje vezano za trku, savet ili moje iskustvo o priprema ili čemu god, tu sam. Evo ga fajl sa GPS-a.

Vikend+

Najbolji osećaj mi je bio posle trke. Kada sam onako sa jako teškim nogama (danas ne mogu da siđem niz stepenice) i upalom odmah nakon trke (što nikada do sada nisam imao) došao u Govindovu kuću joge, a moju sobu od 100 kvadrata, spremio  sam sebi recovery drink, uzeo tablete BCAA i uz Georga Harissona i iskakao se na trampolini. Fantastično.

http://www.youtube.com/watch?v=JlbWhSWvG0w

Trkački vikendi su super jer i trčiš i vidiš drage ljude – to jeste radiš dvostruko stvari koje voliš. MiroRajter koji mi je ubacio ideju da bih možda mogao da završim master iz psihologije? Da baš bih to voleo i to mi sve više izgleda kao onoj srednjoškolskoj želji da upišem psihologiju i onoj studentskoj da završim dva faksa, pa zašto da ne? U nedelju na super ručkom sa Antonijom u prelepom starom delu Zagreba.

Hvala

Hvala svima koji su bili uz mene. Tak jebeno klasično, ali to stvarno mislim!

I jedno specijalno veliko hvala mom ličnom i klupskom kouču Ivanu Radenkoviću koji je sve vreme onako sa sigurnošću pratio moj razvoj, ali i dozvolio da preuzmem deo odgovornosti za proces priprema. Tako sam i sam napredovao u shvatanju svog organizma ali i sistema treninga, što je opet možda i najznačajnija stvar koju sam dobio iz svega ovoga.

Ivane, hvala na tvojim osmesima i podršci kada bih odradio neki ubitačno probojan trening… ili kad bi uz puno podrške rekao „pa kako to“ kada bih pukao na nekim tempo trčanjima.

Šta dalje?

Maraton u Ljubljani, a onda mala pauza pa pripreme za triatlon! Prvo plivanje + gym. Uz jogu i masažu. Trčanje neizostavno, na proleće i bajk koji kupujem ovih dana.

p.s. Zahvaljujući Govindu naša klupska biblioteka je sada bogatija za još jednu knjigu koja će nam pomoći u pripremama. U pitanju je Triathlete Magazine’s Complete Triathlon Book.