Pojavila se nova studija istraživača sa Saveznog univerziteta u São Paulu u Brazilu, koja se fokusira na aerobni kapacitet žena. Ova studija sugeriše da maksimalni unos kiseonika VO2max kod žena ima drugačije mehanizme opadanja sa godinama u odnosu na muškarce.
Maksimalni unos kiseonika, ili VO2 max, možda je najbolji pokazatelj dugoročne zdravstvene prognoze i dugovečnosti. Takođe, ovo je ključna karakteristika koja razlikuje elitne sportiste u izdržljivosti. Sve to znamo iz više od jednog veka istraživanja… u vezi sa muškarcima. Da li isto važi i za maksimalni unos kiseonika VO2max kod žena, nije potpuno jasno. Zašt? Jednostavno nema dovoljno podataka o njima.
Maksimalni unos kiseonika VO2max kod žena drugačiji od muškog
Nova studija istraživača sa Saveznog univerziteta u São Paulu u Brazilu ima za cilj da popuni deo ovog nedostatka. Regrutovali su 85 trkačica i 62 ženske osobe koje se ne bave fizičkom aktivnošću. Sve žene su u dobi između 20 i 70 godina. Podelili su ih u mlađu grupu (mlađe od 50 godina) i stariju grupu (starije od 50 godina). Zatim su testirali njihov VO2 max progresivnim testom na traci za trčanje do iscrpljenja. Izmerili sastav tela DXA skeniranjem i prikupili informacije o njihovim treninzima i drugim navikama vezanim za zdravlje. Rezultati su objavljeni (i besplatni za čitanje) u časopisu Experimental Gerontology.
Glavni zaključci nisu iznenađujući: trkačice su imale veći VO2 max od osoba koje ne trče. Što znači da su bile sposobne da unesu, distribuiraju do svojih mišića i iskoriste više kiseonika po minuti. Mlađe osobe su imale veći VO2 max od starijih. Ali kada se detaljnije pogleda, pojavljuju se neki zanimljiviji obrasci.
Šta pokazuju VO2max podaci
Postoje tri načina izražavanja VO2 max. Prvi je apsolutni VO2 max, što je jednostavno najveći volumen kiseonika koji možete koristiti po minuti, obično izražen u litrama po minuti. Ako postanete fizički spremniji, moći ćete brže isporučiti i koristiti kiseonik. To vam omogućava da duže izvodite vežbe koristeći održiv aerobni metabolizam. Suprotno tome, ako postanete fizički neaktivni i vaš VO2 max previše opadne, čak i jednostavne dnevne aktivnosti poput penjanja uz stepenice zahtevaće više kiseonika nego što možete isporučiti, pretvarajući ih u izazovne anaerobne napore.
Evo kako se apsolutne vrednosti VO2 max porede za četiri grupe, gde su trkači predstavljeni krugovima, a osobe koje se ne bave fizičkom aktivnošću kvadratima:
Sve ovo znači da je apsolutni VO2 max koristan marker zdravlja i performansi—ali je manje koristan za poređenje između različitih ljudi, jer količina kiseonika koju koristite zavisi od veličine tela.
Težak veslač može koristiti dvostruko više kiseonika nego mala maratonka, ali ako je dvostruko veći, to ne znači nužno da je fizički spremniji. Umesto toga, trebat će mu sav taj dodatni kiseonik da pomeri svoje veće telo. Bolje poređenje bi bilo da se VO2 max svake osobe podeli sa njihovom težinom, dajući tzv. relativni VO2 max, izražen u mililitrima kiseonika po kilogramu telesne težine. Evo kako ti podaci izgledaju:
Ključna stvar koju treba primetiti ovde je da postoji mnogo veća razlika između trkača i osoba koje ne trče u relativnom VO2 max nego u apsolutnom VO2 max, što je zbog toga što osobe koje ne trče u proseku teže znatno više. Relativna vrednost nudi mnogo bolji odraz koliko su trkači spremniji za trčanje: nije bitno samo koliko aerobne snage možete isporučiti, već i koliki teret ta snaga treba da pomeri.
Zašto je sastav tela takođe bitan
Istraživači takođe predstavljaju manje uobičajen treći način izražavanja VO2 max. U ovom slučaju, podelili su apsolutnu vrednost ne sa ukupnom težinom osobe, već sa težinom mišića i vezivnih tkiva svake osobe.
Da biste razumeli zašto je ovo relevantno, korisno je razmišljati o VO2 max u smislu snabdevanja kiseonikom i njegovom potražnjom. Tradicionalni pogled na VO2 max je da ga diktira snabdevanje kiseonikom—tj. koliko brzo možete uvući kiseonik, difuzovati ga iz pluća u krvotok i pumpati ga do mišića. Sve ovo se smatra “centralnim” ograničenjima za VO2 max. Primarni način promene VO2 max, u ovom slučaju, je da vaše srce postane jače kako bi moglo da pumpa više krvi do mišića.
Ali potražnja za kiseonikom takođe je bitna. Nije bitno koliko kiseonika pumpate do mišića ako vaši mišići nisu sposobni da ga izvuku i, uz pomoć mitohondrija, iskoriste za pružanje aerobne energije. Zato je VO2 max bliže proporcionalan vašoj ukupnoj mišićnoj masi nego ukupnoj težini.
Ako dodate deset kilograma masti svom telu, vaš apsolutni VO2 max se neće promeniti jer mast ne troši kiseonik. Ako dodate deset kilograma mišića, vaša sposobnost trošenja kiseonika će se povećati, a vaša sposobnost snabdevanja kiseonikom će verovatno slediti. Koliko imate mišića i koliko efikasno ti mišići mogu koristiti kiseonik, su “periferna” ograničenja za VO2 max.
Neočekivano otkriće o VO2 max kod žena
Ovde dolazi do iznenađenja. Na osnovu ranijih podataka o muškarcima, istraživači su postavili hipotezu da će ove relativne vrednosti u odnosu na mišiće biti manje pogođene starenjem nego relativne vrednosti u odnosu na celo telo. Drugim rečima, podaci o muškarcima su sugerisali da su padovi VO2 max povezani sa starenjem primarno povezani sa padom centralnih faktora kao što su srce i cirkulatorni sistem. Dok su periferni faktori, kao što je sposobnost mišića da koriste kiseonik, ostali relativno konstantni.
Ali to nije ono što su ovde otkrili. I centralni i periferni faktori činili su se da opadaju sličnom brzinom kod žena.
Zašto maksimalni unos kiseonika VO2max kod žena drugačije opada?
Zašto bi padovi VO2 max kod žena bili drugačiji nego kod muškaraca? Jedna mogućnost je da je ovo slučajnost specifična za relativno malu grupu žena koje su ovde testirane. Ali moguće je i da postoji prava razlika.
Istraživači sugerišu da “intramuskularno masno tkivo”—to jest, male količine masti smeštene unutar samih mišića, koje se ponekad naziva infiltracija masti u mišić—može igrati ulogu. Ova infiltracija ima tendenciju da bude veća kod žena i povećava se sa godinama. Ako je to ono što se dešava, to sugeriše da su mehanizmi opadanja VO2 max-a različiti kod muškaraca i žena.
Postoji još jedna konačna tačka u ovim podacima.Jedna koja, u ovom slučaju, odražava prethodna otkrića kod muškaraca. Trkači su iskusili strmiji pad VO2 max sa godinama nego oni koji ne trče. Ovo bi mogla biti neka vrsta fiziološke regresije prema proseku: što više imate na početku, više ćete verovatno pasti. Ali verovatno takođe odražava činjenicu da stariji trkači imaju tendenciju da treniraju manje nego mlađi, što se takođe pokazalo u ovoj studiji.
Postoji mnogo dobrih razloga za to, ali je takođe podsetnik: ako sada naporno radite da budete super-spremni, moraćete da nastavite da radite jednako naporno kako biste bili jednako spremni i u budućnosti. Kada je reč o fitnesu, štednja za penziju praktično ne postoji i vodi vas samo do određene tačke. Primer su i sportisti koji posle kraja karijere moraju da nastave da treniraju.
