Trčanje je dobro za kolena!

Dva istraživanja koje je sprovela bolnica Dunv iz Beča. Od kojih je jedno trajalo deset godina, je podrazumevalo praćenje uticaja trčanja maratona na kolena rekreativnih trkača. Rezultati u najmanju ruku, dovode u pitanje tvrdnju da trčanje šteti kolenima.

Članci su objavljeni u jednom od cenjenijih časopisa u oblasti medicine, Skeletal Radiology.

Pročitaj još – Vežbe za prevenciju povreda kolena

Metodi istraživanja

Metodi istraživanja su osim kontrola, koje su bile redovne. Obuhvatali i brigu o godinama trkača, polu, obrazovanju, BMI-ju, ali i ranijem stanju zglobova ispitanika.

Kratkoročni uticaj trčanja na kolena

Prvo istraživanje se odnosilo na kratkoročne efekte trčanja maratona na kolena. Kako bi istražili, šta se dešava sa našim kolenima, naučnici su tri puta snimali trkače dobrovoljce pomoću magnetne rezonance. Pre trke, neposredno posle trke i dva meseca posle trke.

Rezultati istraživanja su pokzali da je kod šest trkača, koji su pre trke bili bez tragova povreda na kolenima i drugim mestima, stres od trčnja maratona bio neprimetan, tačnije da nisu imali nikakve posledice. Ovi trkači su i posle dva meseca imali zdrava kolena, kao pre trke.

Kod jednog trkača, koji je imao manje oštećenje meniskusa, posle dva meseca su se pojavili znaci progresivnog osteoartritsa, dok su kod svih ostalih trkača kolena imala samo kratkoročni stres koji se video samo na snimku odmah posle trke, oni su posle dva meseca ponovo bili dobro.

Pročitaj još – Kako da izbegneš povrede pred trku i šta ako se povreda ipak desi?

Dugoročni uticaj trčanja na kolena – ponovljeno merenje posle 10 godina

U drugom istraživanju, naučnici su, pomoću magnetne rezonance, snimali kolena učesnika maratona u Beču, pre i posle trke. Pozvali su njih osmoro na ponovno testiranje, deset godina kasnije. Koristili su istu tehnologiju i snimali su kolena maratonaca pod identičnim uslovima.

U toj grupi su bili njih sedmoro koji su nastavili aktivno da trče i jedan trkač koji je, u međuvremenu, prestao da se bavi trčanjem.

Rezultati su pokazali, da je šest od sedam aktivnih trkača, koji su i pre prvog merenja imali zdrava kolena, bili apsolutno zdravi i posle deset godina rekreativnog trčanja maratona.

Kod jednog trkača koji je još aktivan, artrotične promene su bile agresivne. Dok je osoba koja je prestala sa trčanjem imala ozbiljne znakove propadanja unutrašnje strukture zglobova.

Stanford Univerzitet – trčanje je dobro za kolena

U istraživanju Satnfor Univerziteta su učestvovale dve grupe ispitanika. Trkači koji su na početku testiranja imali 50 i više godina, i duga grupa pojedinaca koji su njihovi vršnjaci ali nisu trkači.

Razlika izmešu dve grupe, sem što su u jednoj bili trkači a u drugoj ne, bila je i ta što je među trkačima bilo 6.7% onih koji su imali blage probleme sa artritisom dok u drugoj grupi niko nije imao ovakve smetnje.

Ove dve grupe su praćene sledećih 20 godina, istraživanje je počelo 1984.

Naučnike je začudila činjenica da je u grupi trkača, posle dvadeset godina njih 20% imalo znakove artritisa, dok je čak 32% pripadnika kontrolne grupe sada imalo probleme sa kolenima.

Zaključak

Ova istraživanja, ali i nekoliko drugih, dokazala su da trčanje nije ništa više štetno po zglobove i ligamente kolena od drugih sprtova. U nekim istraživanima su rezultati pokazali i da trčanje štiti kolena. Najpre time što trčanjem, oblikujemo svoja kolena, ligamente i zglobove, tako da sve dok normalno prenosimo teret nepostoji rizik od povreda.

Kako onda povređujemo kolena?

Svako od istraživanja koje smo naveli daje sličan zaključak. Trčanje nije odgovorno za povrede kolena, druge povrede koje mi zanemarujemo ih prouzrokuju. Dakle, kada vas samo malo boli vrat, stisnu leđa, slučajno malo istegnete zglob i slično. Nesvesno tada narušite ravnotežu kojem vaše telo teži. Telo koje ima za cilj da vas zaštiti od teških povreda. Prebacuje teret i stres na druge delove tela, na drugačiji način od uobičajenog, pod drugačijim uglom i na taj način pokušava da zaštiti mesto koje je povređeno.

Često su kolena ta koja trpe taj neočekivani i neprirodan teret i vremenom, ukoliko neprimetimo ili ignorišemo povredu i sama kolena stradaju. Zato je jako važno da se odmaramo posle treninga, da slušamo svoje telo i da ga ne pretreniramo jer tada dolazi do povreda koje se u normalnim uslovima nikada ne bi dogodile.

Prevencija

Osim odmaranja i praovremenog lečenja drugih povreda. Kolenima možemo da pomognemo i tako što ćemo treningom da jačamo mišiće i ligamente u njihovoj okolini.

Jaki stomačni  i leđni mišići će držati telo pravim i u prirodnom položaju. Jaki gluteusi, listovi i predna i zadnja loža morju da budu dovoljno jaki da budu prava podrška našim kolenima. Zato je pre svega, kao preventiva, preporučljiv usmereni i kvalitetan trening snage. Čim neki od ovih mišića popuste, ligamenti su ti koji preuzimaju teret, tako nastaju povrede.

I za kraj, kako su ova istraživanja počela još osamdesetih godina, imajte na umu da neki od učesnika i danas trče. Manje nego pre i dosta sporije, ali u svojim devedesetim godinama i sa kolenima koja su još  uvek zdrava.