Zagrevanje je važan i neizostavan deo svakog trenažnog procesa, jer telu treba nešto vremena da započnu procesi kada je osoba spremna da pruži svoj maksimum uz najmanje napora i rizika za zdravlje.

Trening posle zagrevanja je uvek intezivan, što znači da zagrevanje priprema mišiće “za upotrebu”, a pokreće i one energetske sisteme koje mišiće snadbevaju energijom za odgovarajući tip trčanja.

Pojedini trkači praktikuju da spoje zagrevanje i istezanje, dok neki drugi smatraju da je istezanje u ovoj ranoj fazi treninga kontraproduktivno. Nije zagrevanje jedino vezano za atletiku, svi sportisti praktikuju zagrevanje. U fudbalu je dokazano da dobro zagrevanje minimizira mogućnost povreda. Zagrevanje će u svakom slučaju poboljšati efekte treninga, a treba ga raditi pre svakog treninga.

Direktne koristi od zagrevanja

  1. Oslobađanje adrenalina– koji širi krvne sudove i dovodi do bržeg rada srca; ubrzava se protok krvi i kiseonika;  ubrzava se podmazivanje zglobova.
  2. Povećanje temperature mišića – smanjuje viskozitet mišića i krvi, pa se mišići brže kreću, imaju veću elastičnost; krv brže protiče; pokreću se određeni enzimi; ubrzava se rad hemoglobina i ćelijsko disanje.
  3. Povećava se mišićni metabolizam– dotok energije razgradnjom glikogena iz mišića.
  4. Povećava se brzina nervnih impulsa tj. njihova provodljivost.

Još jedan razl0g zašto se trkači zagrevaju je psihička priprema na trening ili trku koja predstoji. Ako se zagrevanje izvodi kako treba, omogućava telu da pruži svoj maksimum u tom trenutku. U principu, postoje 3 različita tipa zagrevanja:

  • Postepeno pojačavanje inteziteta aktivnosti radi povišenja pulsa
  • Vežbi pokretljivosti zglobova
  • Istezanje i neke jednostavne vežbe spretnosti

Sprečite rizike od povreda

Zagrevanje treba da bude ciljano za aktivnost na koju se odnosi. Dakle, ako se zagrevate za trčanje, onda se akcenat stavlja na tu grupu mišića- noge, donji deo leđa i zglobove. S obzirom da u procesu kretanja učestvuje veliki broj mišića, nije zgoreg zagrevati i ostale mišićne grupe.

U zimskom periodu kada je spoljašnja temperatura niska, zagrevanje ima još veću važnost i ne bi ga trebalo preskakati. Mnogi trkači tada praktikuju da se zagreju i istegnu dobrim delom i na toplijem mestu, recimo u stanu, pre nego što izađu napolje i onda su spremni za pravi trening. Kada su već postigli radnu temperaturu, mišići će je lako održavati bez opasnosti od hipotermije i povreda.

Leti je najlakše uraditi zagrevanje, jer se radna temperatura mišića ostvaruje veoma brzo. Baš zbog benefita koje zagrevanje daje, radite ga uvek i svuda, čak i ako je vaš celokupan trening lagani džogingBrzi treninzi bez zagrevanja nose veliki rizik od povreda, koje se mogu sprečiti na voma jednostavan i lak način – običnim zagrevanjem.

Zagrejte se lepo, pa na trčanje!