Ne gubite vreme i energiju na bespotrebna istezanja, mahanje ruka i uvrtanje vrata. Cilj zagrevanja je da vas priprermi za glavni deo treninga. Zagravanje mora biti specifično usmerena, ciljana aktivnost na primarne zadatke treninga.
Ako vam se dešavalo da u razgovoru sa iskusnijim trkačima samo klimate glavom i pravite se da vam je sve jasno dok oni izgovaraju pojmove kao što su: aerobni prag, anaerobni prag, laktati, VO2 max, maksimalni puls… To znači da ste na pravom mestu jer ovaj tekst upravo ima za cilj da razjasni neke od tih naizgled zamršenih stručnih termina.
Energija potrebna da bi se završili maraton ili polumaraton većinom se dobija iz zaliha glikogena radnih mišića, glukoze u krvi otpuštene iz jetre, masti prisutne u mišićima i masnih kiselina otpuštenih iz adipoznog tkiva. Ali, treba uzeti u obzir i energiju koja se dobija iz mlečne kiseline i razlaganjem proteina. Ugljeni hidrati kao najbitniji izvor … Read more
Treniranje po fiziološkom modelu podrazumeva treniranje i brže i sporije od takmičarskog tempa, kao i na različitim distancama. Cilj je da naučimo mišiće kako da koriste laktate, povećaju brzinu potrošnju masti i na osnovu njih odrediti trening.
Da bi se kontrakovali, mišićima je potrebna energija, tačnije vrlo posebno gorivo, ATP. Možemo reći da su mišići poput mašina u kojima se hemijska energija pretvara u kinetičku. Osim što koriste energiju mišići je i proizvode, u slučaju dugotrajnog trčanja gotovo se sav ATP proizvede tokom treninga. Mišići proizvode ATP tokom trčanja pretvaranjem ATP-a u … Read more
Osnovni (uvodni) trening Koncept osnovnog treninga je jednostavan ali njegova primena ima mnogo varijanti. Tempo trčanja u toku ove faze je uvek nizak i aerobnog karaktera (zasniva se na unosu kiseonika (O2)), suprotno sledećoj fazi koju odlikuje visoki, anaerobni intenzitet trčanja (praćen potrošnjom postojećeg O2). Obim treninga treba postepeno povećavati uz obavezno uvođenje nedelja smanjenog … Read more