Ovaj članak vam donekle može objasniti vaše omiljene osećaje nakon trčanja, biciklizma i plivanja. Pri tome ne nastojimo ih umanjiti već omogućiti vam da efikasno i stalno dolazite do njih. Reč je o grupi prirodnih hormona koji se često pominju kada su u pitanju razne vrste kretanja kod ljudi. Ljudi koji su malo fizički aktivni gledaju posebno u atletičare sa divljenjem zbog napora koji ulažu kao i zbog misteriozne izdržljivosti koja podseća na životinjsku. Tako je još od starih Grka od pre par hiljada godina. No u čemu je tajna koju delimo s njima?

Endorfin ili endorfini su endokrini hormoni (jedinjenja aminokiselina). Deo su svih nas a da bi ih pokrenuli potreban je bol. Najčešće nastaju u hipofizi i hipotalamusu kičmenjaka. Šire se prema neuronima kičmenom moždinom. Kod nas se stimulišu tokom vežbanja, povreda, konzumiranja začinjene hrane, slatkiša, slušanja niskofrekventnih tonova, orgazma. Endorfin je skraćenica od ENDO–MORPHIN (endogenous + morphine) ili unutrašnji morfijum. Svojim dejstvom, oponaša opijate zbog sposobnosti da proizvodi analgetike za ublažavanje bolova i prijatne osećaje nakon prestanka bolova. Endorfini rade kao prirodni ublaživači bolova. Otkrili su ih Džon Hjuz i Hans Kosterlic 1975. godine.

Termin endorfinska groznica je usvojen kako bi se objasnila osećanja stvorena bolom, opasnošću i ostalim oblicima stresa koja navodno nastaju pod uticajem endorfina. To je pojava gde nervni impulsi dođu samo do kičmene moždine, a potom se endorfini  ispuštaju kako bi sprečili nervne ćelije da dalje prosleđuju  bolne signale. Odmah nakon povrede, endorfini omogućavaju ljudima da osete moć i kontrolu nad sobom tj. da nastave sa aktivnošću još dugo vremena.

Efekti endorfina

Jedan od poznatijih efekata endorfina javlja se pri dugim trčanjima i izvođenju napornih vežbi. Treninzi ovog tipa dovode nas do praga koji je neophodan za oslobađanje endorfina. Oni se stimulišu tokom dugih, ponavljajućih vežbi i treninga gde je stepen težine između umerenog i visokog i gde se javlja otežano disanje. Ovo je takođe u vezi sa trenucima gde mišići koriste deponovani glikogen kao osnovnu energiju. Uporedimo to sa trčanjem na laktatnom pragu tj. 80-90% maksimalnog pulsa. Tokom oslobađanja endorfina trkač može biti više izložen povredama i mikrooštećenjima zbog naprezanja telesnih funkcija koje prelaze svoje fizičke limite. Međutim, telo će biti u mogućnosti da nastavi sa trčanjem uprkos bolu, što je svojstveno maratonskim i polumaratonskim trkama.

Nakon treninga ponovo su endorfini glavni za onaj sjajan osećaj rasta samopouzdanja i sreće. Klinička istraživanja potvrđuju da se endorfin dodatno stimuliše plutanjem u kadi, kupki nakon treninga.  Dvočasovni test je pokazao da su se endorfini vezivali za delove mozga odgovorne za emocije. Oni deluju na motivaciju – omogućavaju trkaču da se oseća ispunjeno tokom celog dana i da u glavi ima jednu misao koja se stalno ponavlja – „ništa mi nije teško…“.

Zavisnost

Da li je moguće da osoba koja radi nešto zdravo po sebe postane zavisna? Moguće je, i možda ste već primetili na sebi i na drugima – ljudi postaju zavisni. Rekli bi ste da je to pozitivna zavisnost ali ona je ipak zavisnost a endorfin je prirodna droga. Lako preobraća onaj početni šareni entuzijazam u prostu bledunjavu zavisnost – ponavljanje istoga. Negativne posledice zavisnosti ljudi od vežbi se ogledaju u njihovom ponašanju i fizičkom stanju. Zavisnost se javlja i kod rekreativaca i kod profesionalaca.

Ljudi koji su opsednuti i zavisni od trčanja imaju tri zajedničke karakteristike:

  • Isključivo zavise od trčanja i njemu sve podređuju
  • Oni nastavljaju da trče dok se ne povrede ili razbole
  • Imaju simptome depresije kada su treninzi i rezultati slabiji ili nečim sprečeni

Prvi simptom zavisnosti je da trkači zanemaruju upozorenja koja im šalje telo kao što su povišena temperatura, stomačni virusi, prehlada ili upala pluća. Gubljenje kontrole nad svojim telom je jednako gubljenju razuma. Kao krajnja posledica, kao i kod narkomanije javlja se opadanje imunog sistema i potpuno fizičko onesposobljavanje.

Kada bih napisao nešto iza ovog poslednjeg pasusa verovatno bi dobilo formu moralne pridike. Vi najbolje znate vaše ciljeve i načine kojima dolazite do njih. Tako male, fizičke stvari od kojih smo sazdani i koje i ne vidimo deluju mnogo više na nas nego one koje su nam naočigled preko potrebne, kao recimo patike, naočare, tip majice, vrsta staze. „Male stvari“ kao endorfin su oduvek i bile u nama, a ovaj segment je pokušao da vam ih približi.