blank
Connect with us

Hi, what are you looking for?

Zdravlje

Endorfin i trčanje – Kada prirodni lek postaje otrov koji smo sami smućkali?

Ovaj članak vam donekle može objasniti vaše omiljene osećaje koje izaziva endorfin nakon trčanja, biciklizma i plivanja. Pri tome ne nastojim da ih umanjim, već da predstavim mogućnost da efikasno i stalno dolazite do njih.

Reč je o grupi prirodnih hormona koji se često pominju kada su u pitanju razne vrste kretanja kod ljudi. Ljudi koji su malo fizički aktivni gledaju posebno u atletičare sa divljenjem zbog napora koji ulažu kao i zbog misteriozne izdržljivosti koja podseća na životinjsku. Tako je još od starih Grka od pre par hiljada godina. No u čemu je tajna koju delimo s njima?

Unutrašnji morfijum

Endorfini rade kao prirodni ublaživači bolova.

Endorfin ili endorfini su endokrini hormoni (jedinjenja aminokiselina). Deo su svih nas a da bi ih pokrenuli potreban je bol. Najčešće nastaju u hipofizi i hipotalamusu kičmenjaka. Šire se prema neuronima kičmenom moždinom. Kod nas se stimulišu tokom vežbanja, povreda, konzumiranja začinjene hrane, slatkiša, slušanja niskofrekventnih tonova, orgazma.

Endorfin je skraćenica od ENDO–MORPHIN (endogenous + morphine) ili unutrašnji morfijum. Svojim dejstvom oponaša opijate zbog sposobnosti da proizvodi analgetike za ublažavanje bolova i prijatne osećaje nakon prestanka bolova.

Endorfini rade kao prirodni ublaživači bolova. Otkrili su ih Džon Hjuz i Hans Kosterlic 1975. godine.

Termin endorfinska groznica je usvojen kako bi se objasnila osećanja stvorena bolom, opasnošću i ostalim oblicima stresa koja navodno nastaju pod uticajem endorfina. To je pojava gde nervni impulsi dođu samo do kičmene moždine, a potom se endorfini  ispuštaju kako bi sprečili nervne ćelije da dalje prosleđuju bolne signale. Odmah nakon povrede, endorfini omogućavaju ljudima da osete moć i kontrolu nad sobom tj. da nastave sa aktivnošću još dugo vremena.

Efekti endorfina

Jedan od poznatijih efekata endorfina javlja se pri dugim trčanjima i izvođenju napornih vežbi. Treninzi ovog tipa dovode nas do praga koji je neophodan za oslobađanje endorfina. Oni se stimulišu tokom dugih, ponavljajućih vežbi i treninga gde je stepen težine između umerenog i visokog i gde se javlja otežano disanje.

Ovo je takođe u vezi sa trenucima gde mišići koriste deponovani glikogen kao osnovnu energiju. Uporedimo to sa trčanjem na laktatnom pragu tj. 80-90% maksimalnog pulsa. Tokom oslobađanja endorfina trkač može biti više izložen povredama i mikrooštećenjima zbog naprezanja telesnih funkcija koje prelaze svoje fizičke limite.

Advertisement. Scroll to continue reading.

Međutim, telo će biti u mogućnosti da nastavi sa trčanjem uprkos bolu, što je svojstveno maratonskim i polumaratonskim trkačima.

Nakon treninga ponovo su endorfini glavni za onaj sjajan osećaj rasta samopouzdanja i sreće.

Nakon treninga ponovo su endorfini glavni za onaj sjajan osećaj rasta samopouzdanja i sreće. Klinička istraživanja potvrđuju da se endorfin dodatno stimuliše plutanjem u kadi, kupki nakon treninga.

Dvočasovni test je pokazao da su se endorfini vezivali za delove mozga odgovorne za emocije. Oni deluju na motivaciju – omogućavaju trkaču da se oseća ispunjeno tokom celog dana i da u glavi ima jednu misao koja se stalno ponavlja – „ništa mi nije teško…“.

Zavisnost od endorfina

Da li je moguće da osoba koja radi nešto zdravo po sebe postane zavisna? Moguće je, i možda ste već primetili na sebi i na drugima – ljudi postaju zavisni.

Rekli biste da je to pozitivna zavisnost ali ona je ipak zavisnost a endorfin je prirodna droga. Lako preobraća onaj početni šareni entuzijazam u prostu bledunjavu zavisnost – ponavljanje istoga. Negativne posledice zavisnosti ljudi od vežbi se ogledaju u njihovom ponašanju i fizičkom stanju. Zavisnost se javlja i kod rekreativaca i kod profesionalaca.

Ljudi koji su opsednuti i zavisni od trčanja imaju tri zajedničke karakteristike:

  • Isključivo zavise od trčanja i njemu sve podređuju
  • Oni nastavljaju da trče dok se ne povrede ili razbole (i često nastavljaju uprkos tome)
  • Imaju simptome depresije kada su treninzi i rezultati slabiji ili nečim sprečeni

Prvi simptom zavisnosti je da trkači zanemaruju upozorenja koja im šalje telo kao što su povišena temperatura, stomačni virusi, prehlada ili upala pluća. Gubljenje kontrole nad svojim telom je jednako gubljenju razuma. Kao krajnja posledica, kao i kod narkomanije javlja se opadanje imunog sistema i potpuno fizičko onesposobljavanje.

Kada bih napisao nešto iza ovog poslednjeg pasusa verovatno bi dobilo formu moralne pridike. Vi najbolje znate vaše ciljeve i načine kojima dolazite do njih. Tako male, fizičke stvari od kojih smo sazdani i koje i ne vidimo deluju mnogo više na nas nego one koje su nam naočigled preko potrebne, kao recimo patike, naočare, tip majice, vrsta staze. „Male stvari“ kao endorfin su oduvek i bile u nama, a ovaj segment je pokušao da vam ih približi.

15 Comments

15 Comments

  1. Gacik

    20.06.2010 at 20:19

    Meni ovaj clanak ne deluje promotivno, cak naprotiv, citajuci ga imam osecaj da cu trcanjem na neki nacin postati narkoman i da je bavljenje sportom veoma stetno po zdravlje. Ipak, da nema endorfina, verujem da bi mnogi rekreativci odustali od trcanja i vratili se ranijim stetnim navikama i neaktivnom zivotu. Eventualna zavisnost od trcanja nije samo stvar endorfina, vec i mentalnog sklopa trkaca. Ako se prepustis, kao i u svemu, krajni ishod je negativan. Gde mogu ovaj clanak da ocenim negativno?

  2. mioMan

    20.06.2010 at 20:50

    @Gacik / Evo upravo si. Promotivno kao kupus u Tempu za dinar ili kao tv plazma u Ideji za dva ? Ne, neće biti nikakve promocije, moraš sačekati neki sledeći tekst na akciji i prelepe hostese…stručni tekst ne traži ljubitelje već kritičare. Ljudi koji ne znaju, poput većine rekreativaca strahovaće dok ne saznaju i iz ličnog iskustva ne spoznaju. Rekreativci nisu neka ugrožena vrsta koja ništa ne razume, trkački mediokriteti nesvesni promena u svom telu i psihi da ne umeju da pravilno shvate ovaj tekst. Gotovo da ne postoji fizičkije stvorenje od profesionalnog trkača, koje skoro sve samopouzdanje izgrađuje iz svog tela i uspeha u sportu. Endorfini su samo mali deo tog ciklusa. Oni koji su skloni krajnostima u svemu, već su ih našli i u trčanju.

  3. Blažo

    21.06.2010 at 00:11

    Kao što sam i mnogo puta do sada rekao, BEZ BOLA NEMA LJUBAVI! Tako i ovde. Ne znam kako da ti objasnim ni ja a tako ni većina ljudi koji se kače na sajt, zašto zimi na -20stepeni izađem i radim trening od 20km. Naravno, bude mi hladno ali ja sam srećan posle toga, ne bih bio srećan da sam tih 90min ostao u kući i blejao za kompom. Poslednje što mi se desilo je da sam polomio koščicu u stopalu i veruj mi da me više ubijala psiha zbog toga što ne mogu da trčim i da se takmičim nego sam bol u stopalu. Sa mnom su svi počeli da trče, i devojka i brat od 110kg, i ljudii iz kraja. Svi imaju neke svoje ambicije, ali mi niko ne objašnjava zašto to radi, jednostavno vole, kad kreneš nedostaje ti, ali bolje da mi nedostaje 20km nego 2cigarete dnevno. Svrha ovog sajta i jeste AKTIVAN ŽIVOT i pre svega ZDRAV ŽIVOT jer svi tome težimo, i zato trči i uživaj a neka biohemija odradi svoje u organizmu.

  4. mioMan

    21.06.2010 at 01:56

    totalno drugčiji od drugih :) negujmo to…

    http://www.chayden.net/Runs/Adidas/index.htm
    .
    .
    .

  5. ninoslav

    21.06.2010 at 07:58

    Auuu što su dobre fotke.. Mioman, hvala puno za link!!

  6. Veki

    21.06.2010 at 08:07

    uu što su dobre fotke.. carski

  7. Veki

    21.06.2010 at 08:36

    Elem, “trčanje je zavisnost” bi bio sasvim dobar slogan.

    Iz ovog ugla kada gledaš bavljenje sportom kao zavisnost dobiješ skroz drugu dimenziju na nečije odluke. Evo ja na primer znam par ljudi koji su totalno u ovom duhu, i još, treniraju svaki dan… i kad ovako pogledaš automatski nekog manje osuđuješ – samo kažeš… brate ti si navučen, saosećam se sa tobom :))

    E da.. jesu malo diskutabilne ove stavke, u smislu da li je sve to endorfina i navlačenja ili ima tu i nekih normalnih naših reakcija

    Npr “Oni nastavljaju da trče dok se ne povrede ili razbole”. To kao da mora neko da se povredi.. sa druge strane jednostavno mora da ima sitnih povreda, kao što su bol u pokosnici koje i nastaju kao posledica treninga, ali brzo prolaze.. ali ima istine i u ovome :))

    “Imaju simptome depresije kada su treninzi i rezultati slabiji ili nečim sprečeni” i ovo mi je normalno ne samo zbog manjka endorfina već i zbog toga što je sasvim ljudski patiti kada nemaš uspeha u nečemu u šta ulažeš, pa ti onda krivo, što si toliko se spremao a sada gubiš svu kondiciju i drugo.. Mada kada pogledaš u ovom kontekstu da je to zbog toga što ti se ne hrane endofini… ludilo

    Sve u svemu, poruka je da kada viditi nekog ko u januaru da trči na minus 5 po ledu, dok vi prolazite u toplom automobilu nemojte odmah da ga okarakterišite kao budalu, nego kao nekog ko je navučen na trčanje :))

  8. Blažo

    21.06.2010 at 08:48

    Ako je trcanje droga onda sam ja narkoman!

  9. Blažo

    21.06.2010 at 08:49

    Kako su dobre fotke!

  10. željko

    21.06.2010 at 09:33

    …svaka čast za Adidasov set…

  11. Sasa Kostic

    04.07.2010 at 14:12

    Hvala za odlican tekst

  12. dragy

    08.07.2010 at 14:42

    Divim se ljudima koji uspevaju da izdvoje i to malo vremena za trcanje,za trening…a neki u kafani provode sate u oblacima dima i kriglama piva…a kazu trcanje skodi,hehe:)

    I ja isto trcim,a moram se sloziti sa ovim clankom,istina je.Kad sam sprecen da odem,kao juce zbog kise,padne mi volja,onako neraspolozen sam…

  13. Marko Jovanovic

    20.08.2010 at 16:33

    komsija (5h ujutru): Vidi ga narkomanchina, opet trchi.

  14. Vladimir Lazarević

    14.07.2020 at 15:55

    Odličan tekst. Ko trči – razume ga u potpunosti, ko ne trči – razumeće ga kad bude počeo da trči. Meni lično savršeno odgovara triatlonska kombinacija treninga i uživam u tome maksimalno. Imam 45 godina i 85 kg. Do pre 5-6 godina sam imao 105 kg, bio pušač i prilično neaktivan. Kada sam počeo sa treninzima kao da sam se ponovo rodio. Sada mi je samo bitno da ne upadnem u zamku pretreniranosti, odnosno da nađem idealnu dozu uživanja.

  15. Ana

    14.12.2020 at 22:34

    Mislim da je poenta ako se osecas lose, ne bi trebalo bas ici na trcanje ili bilo kakav sport. Ljudi su zaboravili da se smeju i uzivaju i u osecaju opustenosti. Kada osetis energiju i onaj suguran osecaj “Uf baš mi se trči”. Onda je to to. A teranje na trcanje da bi se posle toga osecao bolje, onda trcanje jeste droga. Iza svega toga stoji psihologija, dobra. Endorfin u orevodu znaci unutrasnja sreca, dakle srecu treba naci u sebi, dakle ne u trcanju ili bilo kakvim spoljin faktorima. A kada si srecan onda radis prAve stvari. Keep smiling!

Uključi se u diskusiju

Advertisement

Advertisement
Advertisement

Trčite li vi po kiši?

Pogledaj rezultate

Loading ... Loading ...

Povezani članci

Zdravlje

Šta je zavisnost od vežbanja? “Od viška glava ne boli”? Ne da boli samo glava, nego može još mnogo šta da nas zaboli ako...

* Naslovna

Sve je više trkača koji praktikuju dugo trčanje ili trening dužine, i to nije iznenađujuče s obzirom da je, pored fizičke spremnosti, potrebna i...

* Naslovna

Svi trkači znaju taj osećaj: runners high ili trkačka euforija. Sada i nauka potvrđuje ono što mi subjektivno znamo. Trčanje je lek protiv depresije...

* Naslovna

Srce vam brzo kuca. Napetost raste. Dlanovi se znoje, suše se usta. Imate nelagodan osećaj u stomaku. Bujica misli vas preplavljuje.  Ovo nas obično...