Cela jedna industrija je izgrađena oko tvrdnje da čovek, da bi ostao zdrav, treba da pređe 10.000 koraka na dan.
Na instagramu postoji preko 300.000 postova sa #10000steps ili sličnim tagom
Fitnes influenseri i treneri koji motivišu svoje korisnike da pređu baš 10.000 koraka na dan, zatim aplikacije na telefonima, koje mere 10.000 koraka kao dnevni cilj, pa pametni satovi i još gomila stvari u današenjem svetu se vrti oko čuvenih 10.000 koraka na dan.
Postoji istraživanje koje procenjuje da je u svetu oko 500.000.000 uređaja koji mere 10.000 koraka
Ko je, kako i zbog čega odlučio da treba da pređemo 10.000 koraka na dan?
Ljudi koji se verno pridržavaju pravila o 10.000 dnevnih koraka ili se stresiraju kada naprave manji broj koraka u danu, mogu da se iznenade kad saznaju da ovaj široko prihvaćeni cilj nije nastao kao rezultat godina naučnih istraživanja.
Zapravo je 10.000 koraka potpuno proizvoljna brojka, koja potiče iz uspešne japanske marketinške kampanje sredinom 60-ih.
U pokušaju da iskoristi ogromnu popularnost Olimpijskih igara u Tokiju 1964. godine, kompanija Iamasa dizajnirala je prvi svetski nosivi brojač koraka, uređaj nazvan manpo-kei, što u prevodu znači „brojač do 10 000 koraka“.
Istraživački tim sa Univerziteta za zdravlje i dobrobit u Kiushuu počeo je da istražuje potencijalne koristi od 10.000 koraka. Zaključili su da prosečan Japanac dnevno napravi između 3.500 i 5.000 koraka i da ako ovi ljudi povećaju broj dnevnih koraka na 10.000, oni mogu umanjiti rizik od koronarne bolesti.
Više od 50 godina kasnije, ideja da odrasli moraju da hodaju 10.000 koraka dnevno zadržava svoju snagu.
Šta kažu istraživanja? Da li je 10.000 koraka na dan magičan broj?
Tokom godina, mnogi istraživači su proučavali broj od 10.000 koraka kako bi videli ima li težinu. Odgovor je: da i ne.
Iako dnevni cilj od 10.000 koraka nije univerzalno pogodan za sve starosne i fizičke funkcije, smatra se „razumnom metom za zdrave odrasle osobe“, pokazalo je istraživanje iz 2011. objavljeno u Međunarodnom časopisu o bihevioralnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti.
Svetska zdravstvena organizacija, Američka fondacija za srce i Ministarstvo zdravlja i ljudskih usluga SAD postepeno su usvojili 10.000 koraka kao preporuku za svakodnevne aktivnosti.
Ipak, poslednjih godina se verodostojnost ovog broja sve više dovodi u pitanje. Većina naučnih studija koja su sprovedena kako bi se ispitalo da li je 10.000 koraka dnevno optimalno za zdravlje, i sama su relativno proizvoljna.
Jednostavno upoređuju ljude koji su napravili 10.000 koraka dnevno sa onima koji su napravili daleko manji broj, kao što je 3.000 ili 5.000, a potom mere sagorele kalorije, krvni pritisak i nivo glukoze u krvi.
„Dakle, studija bi mogla utvrditi da 10.000 koraka pomaže da izgubite više na težini od 5.000 koraka, a mediji to vide i izveštavaju: „ Da, trebalo bi da krenete sa 10.000 koraka“, ali to bi moglo biti zato što je studija testirala samo ta dva broja. Na primer, nije testiran uticaj 8.000 koraka, kao ni 12.000. „
Catrine Tudor-Locke – Centar za personalizovano nadgledanje zdravlja na Univerzitetu Massachusetts Amherst
Nije isti nivo aktivnosti za svakog
Za one koji su hronično bolesni, imaju dijabetes tipa 2 ili starije ljude koji su navikli na sedentarni način života, sada postoji zabrinutost da bi brz skok do 10.000 koraka dnevno mogao imati štetne posledice.
„Znamo da je sedeći način života loš, i ako preduzmete manje od 5000 koraka dnevno u proseku, to može dovesti do debljanja, povećati rizik od gubitka kostiju, atrofije mišića, postati dijabetičar... Ali, istovremeno se čini da postoji opsesija oko broja 10.000 i pitanja koliko je koraka dovoljno, a sa stanovišta javnog zdravlja važnije je da se ljudi skinu sa kauča. Pitanje koje bi se zaista trebalo postaviti je: koliko je koraka premalo? “
Koliko koraka je premalo?
Neke studije koje istražuju zaštitnu prirodu vežbanja protiv hroničnih bolesti u rasponu od srčane bolesti do moždanog udara i različitih oblika raka, poput raka dojke i raka reproduktivnih organa, ukazuju na to da bi negde između 6.000 i 8.000 koraka moglo biti donja granica kojoj treba težiti.
Opet napominjemo da je sve ovo individualna stvar i da nijedan broj ne sme da se uzima zdravo za gotovo.
Ipak, ako dnevno napravite oko 3.000 – 4.000 koraka da biste normalno funkcionisali i na to dodate 30 minuta preporučene fizičke aktivnosti, dolazite blizu brojke od 8.000 – 10.000 koraka. Ovo je najjednostavnija matematika, zasnovana na svakodnevnom iskustvu, ne na istraživanju.
Da li će mi korišćenje brojača koraka poboljšati zdravlje?
Istraživanja pokazuju mešovite rezultate. Prednosti mogu uključivati pojačanu fizičku aktivnost i motivaciju za vežbanje, smanjena anksioznost i bolje raspoloženje, poboljšana tolerancija na glukozu i nivo šećera u krvi.
Iako neke studije pokazuju da brojanje koraka može pomoći u kontroli nivoa krvnog pritiska i umanjiti telesnu težinu, barem u kratkom roku, druga su otkrila da to nije slučaj.
Zašto je važno brojati korake?
Brojanje koraka je pre svega dobra stvar za motivaciju. Pokrenuće vas i dati vam jasan i merljiv cilj. Iz toga proizilazi da ćete sigurno poboljšati svoje zdrvalje.
Ako pak, želite da krenete u svet trčanja i treninga, nemojte samo da se vodite brojkom od 10.000 koraka, jer da je tako jednostavno, nije.
Potrebno je da vodite računa o svom zdravlju sa pažnjom, obavite lekarski pregled, imate jasan plan kada, šta i koliko radite. Kao i da definišete svoja očekivanja.
Planove za početak možete da pronađete OVDE
Phillips je sponzor kategorije gežeti.
