Verujem da će mnogi od nas iz karantina izaći sa viškom kilograma.

Karantin zaustavlja sva kretanja i dobra je analogija sa zaustavljanjem automobila. Nema više inercije, pa motor mora mnogo više i jače da radi da bi se dosegla željena brzina.

Tako će biti i sa ekonomijom, ali i sa našom kilažom i našim zdravim navikama.

Mnogi će se vratiti trčanju tek na jesen…

Pošto sada nije vreme kada se krećemo, ovu pauzu možemo (i treba) da iskoristimo da porazmislimo kuda dalje i u kom pravcu nakon Korone.

Nekoliko dobrih pitanja koja nam u tome mogu pomoći su:

  • U čemu sam dobar? Šta to dobro i sa lakoćom radim?
  • Šta mi nikako ne ide od ruke?
  • Šta bih voleo da radim? Neka neispunjena želja?
  • Zašto sve to želim da radim?

(Kao što vidite, pitanja su generalna, možete ih postaviti i u nekim drugim oblastima osim treninga).

Najlakši način da se odgovori na ova pitanje jeste automatsko pitanje: Jednostavno sednete i ispišete odgovore na ova pitanja, rukom na papiru. Papir sačuvate ili ga bacite, važno je da misao izađe.

Šta se dešava kada se krene sa pisanjem odgovora?

Često upadnemo u…

Generalne i socijalno poželjne, neautentične želje

Neki od ciljeva, kao što su mršavljenje, skidanje masnih naslaga sa stomaka, bolja kondicija, definisanje mišića, poboljšavanje zdravlja, upoznavanje novih ljudi su dobri, ali često i nedovoljno konkretni.

Cilj “poboljšanje zdravlja” takođe spada u ovu grupu teško merljivih ciljeva, pošto je sveopšti uticaj trčanja na zdravlje spor i dug proces. U ovom procesu pre ćete odustati nego što ćete stići do trenutka kada će vas trčanje duhovno i fizički oplemeniti.

Ono što treba da se desi jeste da pišete toliko da se setite baš nečega što je za vas važno…

Ono što je istina za vas, nešto što ako uradite osetićete se baš baš živim

Kao što rekoh, od silnog posla, gužve na ulicama u gradu, od jurnjave, čovek zaboravi šta je to što je nekada sanjao da uradi.

Sada je vreme da se čovek seti i uradi nešto što ga je dotaklo.

Npr. možda ste gledali film “Kako postati heroj?” i imali onaj osećaj: pa ovo bih mogao i ja da uradim.

Ili znate nekog ko je od nule (sa kauča) došao do nekog velikog podviga, npr. da je planinario i osvojio neki lep vrh.

Ili nekog ko je bio baš gojazan i nekako pasivan, a onda “oživeo”, tako što se pokrenuo i počeo da vežba.

I da, ne mora taj neko koji je možda inspiracija da bude neko ko je završio trku od 300 km ili ko je trčao 24h bez pauze. Ima mnogo običnih ljudi koji jednostavno vežbaju “održivo” – urade 2-3 treninga nedeljno, ali se dobro osećaju i našli su svoj “đir”.

Za kraj evo pitanja za vas: Kako ovo vreme da iskoristim najbolje za sebe? Život posle Korone se sada kreira.

Najbolja moguća stvar za sve koji bi da počnu sa trčanjem jeste BRC Škola trčanja za apsolutne i napredne početnike u trčanju http://skolatrcanja.com/