Indeks telesne mase (eng. BMI– Body Mass Index) je statistički pokazatelj uhranjenosti pojedinca. On stavlja u odnos težinu i visini, a primenjiv je za sve osobe starije od 20 godina. Iako ne prikazuje procenat masti u organizmu, BMI je koristan pokazatelj koji se jednostavno meri. Određuje se formulom:

BMI = m / h2

m – masa osobe u kilogramima
h – visina osobe u metrima.

Jedinica mere indeksa telesne mase je prema tome:  kg/m2

Ukoliko nemate kalkulator pri sebi koristite ugrađeni kalkulator u Guglu (ovde je dat primer osobe teške 76kg i visoko 185cm – ubacite vaše podatke i kliknite Search)

bmi
Indeks telesne mase je jednostavna numerička mera koja pokazuje koliko je neko debeo ili mršav. Ovaj pokazatelj omogućava profesionalcima (lekarima, nutricionistima, trenerima…) da lakše objašnjavaju pacijentima objektivne probleme. BMI se može predstaviti grafički ako se na x osi izrazi masa u kilogramima, a na y osi visina u metrima. Iz grafika se jasno može zaključiti da su osobe koje imaju BMI ispod 18,5 pothranjene, dok su one preko 25 preterano uhranjene. BMI ispod 17,5 je znak da osoba možda pati od anoreksije, a vrednost preko 30 je indikacija gojaznosti.

BMI

Stepen uhranjenosti

Rizik za bolesti

<15

Teška pothranjenost

Vrlo visok

15-17

Pothranjenost

Umeren

17-18.5

Slaba uhranjenost

Minimalan

18.5-25

Normalna uhranjenost

Nizak

25-30

Preterana uhranjenost

Umeren

30-35

Gojaznost I stepena

Visok

35-40

Gojaznost II stepena

Vrlo visok

>40

Gojaznost III stepena

Ekstremno visok

Indeks telesne mase se ne može upotrebljavati kao precizan način određivanja masnog tkiva u odnosu na mišićnu ili koštanu masu, koji su pravi kriterijumi za ocenu uhranjenosti. Primer tipične greške i slučaja gde je BMI loš pokazatelj su recimo dve osobe od kojih jedna ima viška masnog tkiva i gojazna je, dok sa druge strane je bodibilder koji ima identičnu masu (težinu), ali i veoma razvijene mišiće. Njihov BMI bi takođe bio jednak (BMI uzima u obzir samo visinu i težinu, a ne i količinu mišića) te bi lako mogli da zaključimo da su bodibilderi gojazni, što naravno nije tačno. U principu BMI je koristan, ali se za detaljniju analizu koriste i drugi pokazatelji poput procenta telesne masti (body fat, BF) putem “skinfold” testa i bioelektričnim optorom.

Ova statistička krivulja BMI se označava kategorijama: Teška pothranjenost, Pothranjenost, Slaba uhranjenost, Normalna uhranjenost, Preterana uhranjenost, Blaga gojaznost, Teška gojaznost.

Uz određenje vrednosti BMI indeksa se vezuje i određeni rizik za oboljenja. Jasno je da gojazne osobe češće pate od kardivaskularnih oboljenja, sklonije su infarktu… Proverite vaš BMI, podsetite se efekata trčanja na zdravlje i pravac na trčanje!

No more articles