U školskom sistemu nije redak slučaj da se časovi fizičkog obrazovanja ne vrednuju na isti način kao ostala, klasična nastava. To se ogleda i u navikama koje deca (ne) stvaraju tokom školskog perioda, vezano za redovne fizičke aktivnosti.
Džon Rati, ekspert za neuropsihijatriju, tvrdi da integracija fizičkih aktivnosti u nastavu pozitivno utiče na rezultate na drugim poljima.
Smanjena fizička aktivnost i bolesti modernog doba
U Americi postoji trend da se obim časova fizičkog smanjuje, ili se oni čak potpuno ukidaju, zarad veće posvećenosti učenju gradiva i postizanju boljih rezultata na testovima. Međutim, stručnjaci smatraju da akademski ciljevi i ciljevi fizičkog vaspitanja nikako ne isključuju jedni druge, naročito kod dece.
Džon Rati, ekspert za neuropsihijatriju i saradnik medicinske škole na Harvardu, smatra da integracija fizičkih aktivnosti u nastavu pozitivno utiče na rezultate na drugim poljima.
On navodi primer iz Napervila u državi Ilinois, gde su deca školskog uzrasta (njih 19.000) 2003. godine činila deo populacije sa niskom stopom gojaznosti – samo 3%. Nacionalni prosek im je bio 30%.
Što se tiče domaće statistike iz 2013. godine, 15% dece uzrasta od 7-14 godina je prekomerno uhranjeno, a 4.9% gojazno. U uzrastu od 10-19 godina, prekomerno uhranjenih adolescenata je bilo 20.2 %, a gojaznih 8.9% (što zajedno čini 29.1%!). Ovo su rezultati istraživanja zdravlja stanovništa R. Srbije, prezentovani u uredbi koju je donela Vlada Srbije početkom 2018. godine.
Đaci iz Napervila praktikuju 45 minuta vežbanja na dnevnon nivou. Rati smatra da im upravo to pomaže da postižu najviše rezultate na međunarodnim takmičenjima u matematici i drugim prirodnim naukama.
Na koji način časovi fizičkog i fizičko obrazovanje mogu da poboljšaju rezultate u školi?
Fizička aktivnost utiče na hemiju mozga i kod deteta stvara povećanu mogućnost iskorišćenja moždanih ćelija za rast mozga i poboljšanje pažnje.
Zato u Napervilu, nastavnici podstiču đake da se bace na najteži predmet odmah nakon što su fizički aktivirali i svoje telo i svoj mozak.
Na taj način nastaje dugoročni efekat, jer mozak se menja usled redovnog praktikovanja bilo koje aktivnosti.
Ona je suštinski deo razvoja i blagostanja deteta, a roditelji i staratelji treba da podstiču decu da budu aktivna na različite načine.
Vežbanje kao tretman
Iako pojačana fizička aktivnost može delovati bolno na telo, i zapravo jeste vrsta stresa za organizam, to je prolazna bol. Stres koji sam prestaje.
Međutim, stres koji nakupimo kada smo stalno zabrinuti i pod pritiskom je toksična vrsta stresa, ne nestaje tek tako.
Tu stupa na delo gorepomenuta “plemenita bol“. Ona nam pomaže da stvorimo mehanizme odbrane od lošeg uticaja stresa na naše moždane ćelije, i pomaže nam da se prilagođavamo, i da se lakše nosimo sa stresom.
U suštini, fizička aktivnost pomaže da se izgradi otpornost mozga na stres, zbog čega je povećan prag nakon koga se uopšte oseća stres.
Pored smanjenja stresa, Rati smatra da je vežbanje važna opcija lečenja sve češće dijagnostikovanog poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD) kod dece.
Kada vežbamo, povećavamo nivo dopamina i norepinefrina, koji se kroz lekove koriste u terapiji kod dece sa dijagnozom ADHD-a.
Koristi od fizičke aktivnosti su brojne, ali problem je u prepoznavanju njene važnosti, naročito u toku razvoja deteta. Džon Rati tvrdi da su SAD daleko zaostale od ostatka sveta po tom pitanju.
„Kada ljudi prepoznaju moć onoga što je fizička aktivnost u stanju da učini učeniku, njegovom mozgu, njegovoj sposobnosti da primi informaciju, da je klasifikuje i uskladišti, da je prizove i manipuliše njome u svojoj glavi, tek onda će, možda, svet početi da se menja i da počne da ceni činjenicu da je ovo sredstvo da učenika učini boljim učenikom.“ – Džon Rati
Na kraju, ne radi se samo o rezultatima u školi ili gojaznosti. Fizička aktivnost utiče na:
- Fizički razvoj: Redovna vežba pomaže da razviju zdrave mišiće, kosti i zglobove, kao i dobro držanje i koordinaciju.
- Mentalni razvoj: Vežbanje stimuliše mozak i može pomoći poboljšati fokus, pažnju i akademski učinak.
- Emocionalno blagostanje: Može pomoći u smanjenju stresa, anksioznosti i depresije. I promoviše pozitivnu sliku o sebi i samopoštovanje.
- Društveni razvoj: Može pomoći deci da razviju društvene veštine, nauče da rade kao tim i izgrade prijateljstva.
- Zdrave navike: Podsticanje fizičke aktivnosti u ranom dobu može pomoći deci da razviju doživotne zdrave navike. A samim tim smanje rizik od razvoja hroničnih bolesti kao što su gojaznost, dijabetes tipa 2 i bolesti srca.
Kakvo je stanje časova fizičkog u Srbiji
Prema Globalnom istraživanju zdravlja u školama Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 2015., samo 11,8% dece školskog uzrasta u Srbiji se bavi preporučenom količinom dnevne fizičke aktivnosti (najmanje 60 minuta dnevno). Pored toga, istraživanje je pokazalo da 44,6% dece u Srbiji provodi više od 3 sata dnevno sedeći pred ekranom u svrhe koje nisu vezane za školu.
Kao odgovor na ove nalaze, Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije je 2017. godine pokrenulo nacionalnu kampanju za promociju fizičke aktivnosti dece i mladih. Kampanja je imala za cilj podizanje svesti o značaju fizičke aktivnosti i podsticanje dece na redovnu fizičku aktivnost. Ali to je bilo pre šest godina.
Iako je fizičko vaspitanje obavezno u školama u Srbiji, i dalje postoji zabrinutost oko nivoa fizičke aktivnosti dece.
Izvor: https://www.wrvo.org/
Updated: 09. maj 2023.
