Tim kanadskih istraživača kaže da znamo manje nego što mislimo da znamo o tome šta prouzrokuje bolove i povrede pri trčanju
Svake godine oko polovina trkača doživi povredu koja ih odvoji od staze barem nekoliko dana, ako ne i duže.
Previše trčanja, previše rada visokim intenzitetom, nedovoljno istezanja ili nedovoljno treninga snage su se nametnuli kao potencijalni razlozi zašto bi sport bez kontakta imao tako visoku stopu povreda, ali da li je to zaista tako?
Nedavno su kanadski istraživači napravili veoma duboku studiju dostupnih podataka o povredama i utvrdili da možda znamo manje o uzroku povreda i prevenciji nego što mislimo da znamo.
Tim istraživača uključivao je Jean-Francois Esculiera, fizioterapeuta i profesora medicine na Univerzitetu Britanske Kolumbije i Chris Napiera, fizioterapeuta atletskog tima Kanade i autora knjige Nauka o trčanju.
Kako su došli do zaključaka?
Oni su analizirali podatke iz 36 studija koje su uključivale ukupno 23.047 trkača kako bi potražili trendove u istraživanju povreda vezanih za trčanje.
Tačnije, tražili su povezanost između povreda i parametara treninga, kao što su udaljenost, trajanje, učestalost i intenzitet, kao i nedavne promene tih parametara.
Do kojih su zaključaka došli?
Nije iznenađujuće što su istraživači otkrili da su tri najčešće povređena dela tela koleno (25,8 odsto), stopalo i skočni zglob (24,4 odsto) i potkolenica (24,4 odsto).
Ono što nisu otkrili je konzistentna povezanost između bilo kog parametra treninga i povreda.
„Sve u svemu, postojali su oprečni dokazi o povezanosti između nedeljne udaljenosti trčanja, trajanja, učestalosti, intenziteta ili specifičnih promena u parametrima treninga i početka RRI (povreda povezanih sa trčanjem)“, rekli su u svojim zaključcima.
Šta trkači mogu da urade
Bez jasnog krivca za povrede pri trčanju, teško je dati bilo kakve definitivne preporuke kada je u pitanju povećanje kilometraže ili intenziteta, promena treninga ili čak rehabilitacija ili sprečavanje povrede.
Čak i opšte prihvaćena pravila poput „ne povećavajte svoju kilometražu za više od 10 odsto nedeljno“ imaju manje uticaja kada shvatite da povećanje kilometraže možda nije razlog zašto vas koleno boli.
Dakle, šta trkač treba da radi? Koliko god da je primamljivo želeti da smislimo sveobuhvatna pravila za nedeljnu kilometražu, intenzitet treninga i druge parametre, istina je da su povrede u trčanju toliko individualne da će mnogi trkači (izgleda polovina svih nas) završiti sa povredom u nekom trenutku.
Dok ne saznamo više o tome šta dovodi do povreda, trkači moraju stalno da slušaju svoja tela da bi primetili kada se stvari ne osećaju kako treba.
Kada nešto počne da vam smeta, nemojte to ignorisati dok ne postane veliki problem. Odustanite od intenziteta i uzmite nekoliko slobodnih dana ako je potrebno.
Ako nekoliko dana odmora ne reši to, zakažite sastanak sa fizioterapeutom ili drugim praktičarem sportske medicine, koji vam može pomoći da pronađete osnovni uzrok i osmislite akcioni plan koji će vas vratiti na stazu.
