* NaslovnaZdravlje

Držanje tela utiče na raspoloženje. Prestanite da podvijate rep – bukvalno ćete se osećati bolje

Nema komentara

Ako imate psa onda sigurno znate ono – kada su srećni, rep je podignut u vis, kada su uplašeni skupljaju se i podvlače rep. E naučnici u poslednje vreme istražuju upravo ovaj fenomen i to tako što su počeli da razumeju da ne samo što emocije utiču na položaj tela, nego važi i obrnuto – držanje tela utiče i na naše raspoloženje. U prevodu: loš položaj vaše karlice dugoročno utiče i na vaše raspoloženje. Evo kako da prestanete da podvijate rep!

Sedenje skraćuje karlične mišiće

Istraživanja pokazuju da pokret ne utiče samo na nas mehanički, već takođe proizvodi biohemijske promene na ćelijskom nivou, menjajući nas iznutra ka spolja. Proces adaptacija tela i oblikovanja kroz pokret se naziva mechanotransduction.

rep podvijanje
Položaj kičme pri nesavijenom i savijenom repu

Izgleda da živimo u svetu koje nam namešta da trćimo naš rep.

Nameštaj na kojem sedimo po ceo dan je otpimizovan za udobnost, ali po pravilu nije ergonomično prilagođen zdravlje našeg karličnog dna (pelvic floor). Ko bi uostalom i mislio o tome?

Problemi sa karličnim dnom su nekako postali normalni, a izgovor je da su normalna posledica trudnoće i porobađaja ili starenje kod mušaraca. Ono što ne radimo jeste da pogledamo i potražimo uzrok malo dublje i to posmatrajući način kako moderni ljudi žive i kako se kreću.

karlično dno žena
Gde se nalaze karlični mišići (ženski presek)

Anatomska funkcija ostatka našeg repa je pored ostale i kontrola otvaranja/zatvaranja karličnog ispusta. Ako posmatrate kučiće ili druge životinje sa repom primetiće da je rep podignut uvis i srećno se vrti kada su životinje dobro raspoložene. Kada vidite kuče koje je podvilo svoj rep između nogu, to je uobičajeno znak da je pas u emotivnom odgovoru: „beži ili se bori“ i njegovo karlično dno je u grču kao prirodna reakcija na opasnost.

Iako mi imamo samo početak onoga što je nekada bio pravi rep sisara, on se ponaša isto. Odvijanje repne kosti otvara karlični ispust a podvijanje je zatvara i steže karlično dno. Pas koji je podvio rep je ekvivalent da čovek sedi na svojoj krsnoj kosti (sacrum), leđima poduprut na stolicu ili kauč. Ako provodite više sati dnevno u ovom položaju, karlično dno nema vremena da se opusti i dozvoli mišićnim vlaknima da postignu svoju prirodnu dužinu u stanju mirovanja. Dakle, vremenom se ovi mišići skraćuju.

U svojoj knjizi Pelvic Power, Erik Frenklin poredi prirodino karlično dno sa zmajem. Kada stojite karlično dno se blago podiže i sužava kao što zmaj uzima vaduh i poleće. Obrnutno kada sednete sa odvijenim repom, na svoje sedalne kosti, karlično dno se širi i opušta do pune dužine, kao što se i zmaj spušta, otvara i sleće. Šta se dešava ako se ovi mišići nikada ne opuštaju?

Stegnut mišić ne znači da je to jak mišić

Biomehanista Kejti Bouman poredi optimalno funckonisanje karličnog dna sa trampolinom. Oni podržavaju težinu naših karličnih organa  i omogućavaju svakoj dodatnom teretu da se odbije od zdrava, elastična vlakna, skupljajući se i opuštajući se prirodno. Ako je mišić sve vreme napregnut, onda ni funckionisanje nije optimalno. I kako se mi navikavamo, naše telo se prilagodi ovom nepravilnom funckionisanju završimo sa skraćenim mišićima.

Gabriel Posner, „somatic“ educator: Želeo bih da istaknem važnost ovog koncepta. Učim sve moje klijente o njemu. Istakao bih važnost i konekciju trtične kosti i ostatka torzoa. Kao što je Thomas Hanna istakao u svojoj knjizi „Somatics“, savijanje kičme je deo refleksa koji svi organizmi imaju kao odgovor na strah.

„Red Light reflex“ kako ga zove Hanna, uključuje kontrakciju svih velikih prednjih mišića torzoa, da bi se zakrivila kičma i sačuvali vitalni organi, te se mi spremili za borbu/bekstvo. Nasuprot ovome je i „Green Light refleks“ koji je odgovor na uzbuđenje i uključuje kontrakcije zadnjih mišića torzoa kako bismo se podigli i gurnuli u svet. Oboje su refleksi, pa samim tim nisu u kontroli naše svesti. Ako smo konstantno napeti, težimo da zadržimo tenziju u ovim „red light“ mišićima. Idealno bi bilo da se naša kičma savije kada smo u stresu, ali da se i vrati u neutralni položaj.

Anterior-Pelvic-Tilt

Nepravilno sedenje prenaglašava ovaj problem što vodi hroničnom skraćivanju mišića. Ljudima se govori da moraju da održavaju „jak kor“ ili „snažan stomak“, a ako kičma krene da se savija, moraju da jačaju leđa. Ono što je ipak možda i važnije od jačanja ovih mišića jeste i opuštanje leđa do maksimuma. To se ne dešava ako je tenzija abdomilanog i karličnog poda stalno napeta.

Ovo se dalje pogoršava korišćenjem vežbi za karlično dno (Kegelove vežbe). Radeći sve više i više ponavljanja i kontrakcija izolovanog mišića i nedozvoljavajući da se mišić dovoljno opusti dobijamo mišić koji je zateknut i skraćen. Stegnut mišić nije jak mišić. Snažan mišić je sposoban da se u potpunosti kontrakuje i opusti.

Zaključak je: sklonite se sa repa i sedajte na sedalne kosti, pešačite više, radite čučnjeve i više se krećite generalno. Poenta je da stvarno počnete da koristite telo. Ponovno upoznavanje i uvođenje različitih pokreta ojačaće mišiće karličnog pojasa i oslobodiće naš rep da funkcioniše slobodno i prirodno. Ovo sve može da utiče na zdravlje našeg karličnog dna i generalno na poboljšanje našeg raspoloženja.

Editors note: Tekst koji ste pročitali je prevod, uz manje dopune prvobitno objavljenog teskta Ivane Dumel, koja je učiteljica joge i pokreta. Ivana u poslednje vreme istražuje biomehaniku, te kako pokret utiče na telo u odnosu na gravitaciju.

Komentar autora teksta na Trčanje.rs, Veroljuba: Dragi svi, kao što znate, nisam medicinski radnik, no trudio sam se da objasnim ovaj koncept običnim jezikom. Da bih to uradio, pročitao sam desetak tekstova i odgledao nekolicinu video klipova. Sve ovo govorim, da shvatite da nisam stručnjak za temu, naprotiv, laik sam, no prilično sam siguran da je ovo jako važna tema, posebno za sve cure i mame. Zašto to mislim? Zato što sam u svojoj praksi video mnogo ljudi koji kreću i trče, ali ne jačaju „važne“ mišiće koje nam daju osnovu za svu kardio aktivnost. Trčanje može da produbi ove probleme, ukoliko postoji. Šta bih vam savetovao? Dalje istraživanje i pronalazak pilates/joga instruktora/ke koji se razume u ovo o čemu pričamo i koji bi mogao da vam pomogne u inkorporiranju ovih vežbi u vaš redovni trkački trening. Toliko, budite dobro i ukoliko imate preporuku, ostavite slobodno komentar na tekst!

Beogradska brza desetka – 7. septembra na Ušću
Zaboravite na rernu: Veganska raw lazanja (ukusnija nego što biste očekivali)
Tags: ,

Povezani članci

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed