Sve ono o čemu razmišljamo dok trčimo može da utiče ne samo na naš trening, već i na naše raspoloženje. Iako, nijedan trening nije isti kao predhodni i bez obzira na to što svi mi imamo drugačije navike, postoje neke stvari o kojima najčešće mislimo za vreme trčanja.
O čemu razmišljamo dok trčimo?
I dok profesionlani trkači uglavnom razmišljaju o položaju tela, dužini koraka, tempu i sličnim stvarima. Rekreativci se na trčanju uglavnom osvrću na sve ono što ih okružuje. Mnogi trkači svedoče, kako im trčanje služi da razbistre misli i li osmisle neki novi plan.
Trčanje pored hormonskih reakcija koje izazivaju osećaj zadovoljstva,može da bude i aktivnost koju koristite da na miru razmislite o sebi i svojoj okolini. Ovo su najčešće teme misli trkača po njihovom svedočenju.
Organizacija vremena
Mnogi trkači širom sveta ustaju jako rano kako bi odradili trening. Osim činjenice da im ovo ostavlja više vremena za ostale obaveze u toku dana, po njihovi svedočenjima, jutarnji džoging je ujedno prilika da razmisle o organizaciji svog vremena u toku dana.
Šta ćete raditi u toku svog radnog dana, kako ćete i gde provesti slobodno vreme, kolik ćete vremena provesti u čitaonici spremajući ispit… i druge odgovore možete pronaći baš na jutarnjem džogingu.
Na ovaj način, sem što ćete se osećati dobro tokom celog dana, postižete i bolju organizaciju vrmena što će doprineti osećaju većeg zadovoljstva.
Rešavanje problema
Koliko često vam se dešava da niste u stanju da rešite neki problem, bilo poslovni ili privatni? Veoma često, kada uspete da promenite ugao posmatranja shvatite da je rešenje zapravo moguće, neretko i veoma jednostavno.
Trčanje može da vam doprinese da brže dolazite do rešavanja problema, pre svega tako što ima moć da razmrsi zapetljane moždane vijuge. Naime, kada trčimo, izlazimo iz moda razmišljanja poslovnog čoveka, člana zajednice ili studenta koji ima zadatke ispred sebe. POdsvesno isključujemo „ubice kreativnosti“ kao što su razna ometanja, racionalizacija i osećaj krivice. Pritom telo oslobađa hemikalije koje pospešuju dobar osećaj i za čas posla, mozak počne da daje neverovatno dobre rezultate.
Dodatno, kako naučnici tvrde, trčanje je aktivnost koja koristi desnu hemisferu mozga. Ovo je značajno jer čovek uglavnom, za dnevne operacije koristi levu polovinu mozga. Dakle, trčanje pospešuje ravnomerni razvoj mozga.
Lutajuće misli
Trčeći ljubljanski maraton po snegu pomislio sam kako odavno nisam bio na skijanju? Kada je pored mene prolazio prvoplasirani maratonac, koliko često on trenira? Setio sam se da nisam dugo bio u bioskopu i da želim da skačem iz aviona sa padobranom.
Mnogi od nas i trče kako bi mogli da puste misli da lutaju. Mozak je dobar deo dana fokusiran na poslovne obaveze, decu, stisnut raspored na fakultetu… Kada mu date mogućnost da se oslobodi i luta delujete na mozak oslobađajuće.
Kada su u pitanju lutajuće misli, ipak je potrebna doza opreza. Pre svega, misli mogu da odrede vaš tempo, pa vam se može desiti da ako razmišljate o nečemu, ili nekome ko je brz i vi podsvesno ubrzate tempo trčanja previše. Ovo je opasno kod dugih trčanja, preforsiraćete se i nećete moći da završite trku. Takođe, lutajuće misli mogu da budu otežavajuća okolnost pri tempo treningu, nećete biti skoncentrisani na brzinu kojom trčite, pa rezultat treninga neće biti adekvatan.
Ovo znači oprez, ne ukidanje slobode mislima da pobegnu u toku trčanja.
Čišćenje
Često se dešava da događaje sa posla, koji su vas pogodili, neuspete da zaključate u klancelariji i oni pođu sa vama kući. Veliki je broj trkača i trkačica koji na trčanje idu odmah posle posla, kako bi izbacili anksioznost, bes i stres i oslobodili i sebe i svoju porodicu stvari kojima nije mesto u kući.
Posle trčanja, dolazite kući rasterećeni, uživate sa porodicom, a ono što se dogodilo u kancelariji, ostaje u kancelariji i čeka vas sutra da ga rešite.
Kakve su vaše misli kad trčite?
