Skyrunning reprezentacija Srbije i Crne Gore ove godine je prvi put učestvovala na Svetskom Skyrunning prvenstvu u Osoli u Italiji.
Naši reprezentativci bili su Tatjana M. Jovanović, Živko Tomić, Lidija Radulović, Danijel Lončarević, Marija Kostić, Dejan Žerajić, Brano Baltić, Dušan Bazić, i Pavle Varinac. Jovica Spajic je nažalost bio sprečen da prisustvuje. A Brano Baltić je ove godine jedini predstavnik Crne Gore.
Tim povodom, porazgovarali smo sa Tatjanom Jovanović o njenom iskustvu! Pa da počnemo.
Ćao Tanja! Nedavno si bila na Svetskom prvenstvu u SkyRunning-u sa reprezentacijom, ispričaj nam kako je do toga došlo?
Pre svega pozdrav svim čitaocima sajta Tračaje.rs :).
Ekipa koja je išla na Evropsko je trebalo da i u ovoj sezoni pokaže dobre rezultate kako bi ostala u reprezentaciji i na taj način predstavljala našu zemlju i na Svetskom prvenstvu. A trkači koji su se svojim rezultatima istakli u nacionalnoj ligi su pozvani naknadno.
Kakvo je tvoje iskustvo na prvenstvu? Šta je ostavilo najveći utisak?
Jako, jako zanimljivo. Celokupno putovanje. Organizacija samog Svetskog.
Jasno je da je ovaj sport potekao baš u Italiji i da je Skyrunning njihov sport. Trka sa pogledom 360° sve vreme, organizacija, markacije, navijanje od prvog do poslednjeg kilometra je bilo kao da smo na maratonu u Berlinu ili Čikagu, a ne u Alpima i u planini.
Energija ekipe je bila sjajna od početka do kraja. I ta međusobna podrška je možda i ono najvažnije. Stalno smo govorili da je „snaga u timu“. Mene je ta snaga vukla sve do linije cilja. Proći liniju cilja sa srpskog zastavom je ogromna privilegija.
Gde misliš da su Skyrunning reprezentacija Srbije i Crne Gore u odnosu na ostatak SkyRunning sveta?
Mi smo na samom početku putovanja kada je ovaj sport u pitanju. Ali nas nekako cene i poštuju.
Mi smo jedna od retkih reprezentacija koja je toliko bila lepo uniformisana a to jako znači da nas primete i koliko smo bili ozbiljno organizovani.
Ali kao “skyrunning nacija” imamo još puno da radimo. Pre svega na samoj popularizaciji ovog sporta. Svi mi smo ambasadori ovog sporta. I mislim da ljudi tek kreću da se bude i da žele da provedu vreme u prirodi. Što je sjajno!
Kakve bi promene volela da vidiš kod nas?
Pre svega volela bih da ne postoje previranja u raznim savezima. Volela bih da objedinimo saveze i imamo svi istu viziju i misiju – a to je razvoj skyrunninga.
Volela bih da naša zemlja okupi najbolje trkače na jednom mestu, a da ti najbolji trkači idu što više na inostrane trke i kampove, da skupljaju iskustva i da to značajno iskustvo prenesu na mlađe generacije jednog dana.
Važno je da naučimo strpljivo da gradimo jednu jaku i čvrstu zajednicu kakva bi skyrunning zajednica treblo da bude kod nas. A potencijal svakako postoji. 🙂
Da li si zadovoljna plasmanom? I da li vidiš prostor za napredak cele reprezentacije?
Svojim ličnim plasmanom i ne toliko. 🙂 Ali sam svoj cilj ispunila. Cilj mi je bio da učestvujem na samom Svetskom prvenstvu i da nosim zastavu svoje zemlje još kad sam počela da se bavim Skyrunningom 2019. godine i eto me… tri godine poštenog i jakog rada me je dovelo do Svetskog prvenstva.
Naša nacionalna liga je ove godine bila izuzetno izazovna i naporna. Kao takva mislim da nam nije ostavila dosta prostora da se posvetimo samom Svetskom prvenstvu, ali svakako vidim prostor za napredak cele naše reprezentacije. Već smo razmatrali koje su nam opcije i pričali smo da definitivno cela reprezentacija može da bude još bolja.
Kako trenirati Skyrunning u Beogradu gde je najviši vrh – Avala?
Gledali smo Italijane koji žive na 2500 mnv i bili smo pomalo “ljubomorni” 🙂 mi u Beogradu i na Avali sa 511 mnv ne možemo da se poredimo. Ali ono što se mi trudimo jeste da svaki slobodan trenutak provedemo na nekoj ozbiljnijoj visini i da dišemo punim plućima.
Ujedno si i trenerica BRC-a road runners-a ali i trejl grupe. Koliki ti je to izazov u odnosu na Skyrunning?
Posle Svetskog prvenstva došao je i jedan jako vredan poklon za mene. Konačno sam preuzela trail grupu.
Od maja 2018. godine radim kao road trener i sada se ukazala mogućnost da započnen nobo poglavlje, a to je da napravimo i okupimo trail zajednicu u našoj zemlji koja će jednog dana stvoriti i buduće skyrunner-e.
U tom novom izazovu ove sezone ćemo se kolega Boris Ristanović i ja zajedno oprobati. I dalje su prijave za trail grupu otvore tako da pozivam trkače koji vole prirodu da nam se pridruže.
Mislim da je izazov podjednako lep baviti se skyrunningom i biti trener. Potrudiću se da budem dobar trail/sky trener bar koliko sam dobar trkač :).
Šta nas čeka ubuduće? Gde ćemo moći da te vidimo?
Nacionalna liga skyrunninga se zvanično završila. Izostala mi je titula ove sezone, završila sam kao vicešampion ove godine i jako sam zadovoljna. Da li će mi plan ostati kao i ove godine da osvojim skyrunning ligu, videćemo. Moj trener i ja puštamo da se za sada lepo odmorim, bila je ovo jako naporna sezona. Moraćeš kasnije da me pitaš šta su mi planovi u budućnosti. 🙂
Ali sada mi je definitvno fokus da se posvetim svojim trkačima i da im vratim svu onu divnu energiju koju su uložili u svog trenera.
Hvala svim mojim road trkačima i kolegama ove sezone što su bili sjajna podrška i ogromna motivacija.
Ovog vikenda sam bila na Divčibarama, a čeka me i poslednje kolo gradske lige, da vidimo da li ću po treći put odbraniti titulu :). Pratite moj put i dalje sam spremna da pomeram svoje granice i kao trkač i kao trener.
Bacite pogled kako su izgledale nebeske staze:
