Filip Đokić

Drugi (prvi) kragujevački polumaraton

Tako to ide u trčanju, prvo postavite ciljeve koji deluju izuzetno teški, a onda kada ih dostignete hoćete još, i još, i još, nikada nije dosta. Ne uspemo uvek. Nekada se razočaramo. Nekada sa osmehom prihvatimo razočaranje. Sve je to deo ovog sporta koji svi toliko volimo.

Motivejšn bejbi

Na polumaratonu sam zavideo ljudima koji su imali sluške i šibali napred. Sada mi ništa od toga ne treba. Volim da čujem svoje korake, način na koji dišem, komentare ljudi koji prolaze, vetar koji nemilosrdno šiba dok mu prkosim. Slušam svoje telo, i zbog toga još uvek super prolazim bez pulsmetra i ostalih gedžeta...

Prva trka – prva pobeda!

Dok pišem ovo obuzima me isti osećaj kao tog dana, 20.oktobra 2013. Dan kada sam istrčao svoju prvu veliku, zvaničnu trku, polumaraton u Kragujevcu. Ovo je priča o još jednoj velikoj pobedi, pobedi koju je većina vas već iskusila, ili će tek iskusiti, bitka u kojoj vam je glavni protivnik... vaša glava.

Filip Đokić

Živi i studira u Kragujevcu, anglista. Smatra da je najbitnije raditi u životu ono što čoveka čini srećnim i boriti se za to, protivnik je "sistema". Probao je razne sportove, ali je na kraju njegovo srce osvojilo trčanje i sebično ga privuklo k' sebi. Dečko je lud, voli da pomera granice, ne razmišljajući o posledicama, živi za trenutak. Mašta o posećivanju svetskih maratona i završetku istih. "Don't stop when you're tired, stop when you're done" Viva La Vida!