Ljudi imaju dnevnu dozu intelektualne (kognitivne) kondicije, koja predstavlja njihovu sposobnost da urade određen intelektualni posao. Sve odluke, velike ili male, svi momenti u kojima smo skoncentrisani i svaki čin mišljenja ulazi u deo naše kognitivne kondicje. Nazovimo ovu kondiciju kognitivni budžet i pogledajmo kako da upravljamo dnevnim obavezama tako da stvorimo redovnu naviku trčanja.
Kada potrošimo ovaj dnevni budžet, u stvari se vraćamo onom starom ja, lenjom koji bira akcije koje su već stvorene u navici, one rutinske i poznate. Preko noći, u zavisnosti od kvaliteta sna, kondicija se opet vraća na staru vrednost.
Možda ste čuli za pojam „snaga volje“. Naučnici će pre koristiti pojam „descision fatique“ (Evo jednog NY Times članka koji je odličan primer).
Kako da menjamo ponašanje, npr da redovno trčimo?
Jedna od mogućnosti je da treniramo kondiciju za donošenje odluka, no mnogo jednostavnije jeste da alociramo već postojeći budžet, tako da imamo dovoljno kondicije za one odluke koje su nam važne.
U čemu je fora sa crnom rolkom Stiva Džobsa?
Svako jutro Stiv Džobs bi otvorio svoj orman i uzeo crnu rolku sa gomile crnih rolki. Po navici, bez razmišljanja i bez potrebe da donosi odluku. Ovo je navika efektnih lidera.
E sad zamislite nekog ko svako jutra bira majicu, košulju, majicu dugih rukava, pa uklapa boje sa farmerkama ili pantalona, pa onda skapira da napolju ipak nije toliko hladno, pa menja sve. A da, imaću sastanak na kraju dana, moram ipak košulju, samo da odlučim koju kravatu danas. Do trenutka kada si spreman za posao, kognitivni budžet je načet i to sa 10-ak odluka koje su morale biti donete. Stiv Džobs je u prednosti za 10 odluka koje može iskoristiti na poslu.
Navike uspešnih ljudi su tu da smanje kognitivno opterećenje na manje važne stvari. One daju mogućnost da se budžet potroši na nešto drugo. Oni najbolji koriste ovaj budžet za najvažnije ciljeve.
Ako ste odlučili da je vaš cilj da budete vitalniji, izgledate bolje i osećate se punim energije, i ako ste odlučili da je trčanje pravi izbor za vas, onda…
Trening plan za trčanje – ušteda
Jedan od najvećih problema sa novim navikama jeste što one zahtevaju veliku količinu kognitvnog budžeta. Zamislite samo šta je sve potrebno da bi se krenulo sa trčanjem. Odluka, gde, kada, sa kim, u kojoj opremi, koliko da trčim, koliko brzo, često, šta da jedem pre i posle… Nije ni čudo što smo iscrpljeni i što često nesvesno i prekinemo sa novogodišnjom rezolucijom da treniramo redovno.
Zato je potreban neko /nešto ko će vam sve ove odluke razrešiti i učiniti da je na vama samo da odete na trčanje. To je trening plan za trčanje.
Uz trening plan znate tačno šta treba da radite. Npr: „U četvrtak, trči intervale 4 x 1500m, tempom 4:10-4:20, pauza 250 sec, fokusiraj se na pravilnu tehniku“. Ja tačno znam šta radim, nije potrebno unapred misliti i zbog toga sam ostavio svoj budžet netaknut.
Posebno zahtevni su novi ciljevi, kao što je npr „prvi polumaratona“ su. Zamislite da se vozite u novom gradu, non stop ste napeti da ne pogrešite skretanje, da ne prekršite neko pravilo… E sad se setite kako izgleda vožnja od kuće do posla – autopilot. To je razlika zašto je prvi put nešto jako teško uraditi, jer non-stop mislite i brinete se za milion stvari o kojima morate doneti odluku.
Beogradski trkački klub organizuje Školu trčanja, program koji u mnogome pomaže početnici da stvore naviku trčanja. Pored plana, tu su iskusni treneri koji odgovaraju na sva pitanja, tu su zakazani termini (ne morate da odlučujete kada i gde da trčite). Tu su već određene trke, ugovoren prevoz, spremni saveti u vezi sa opremom. Prijave za školu trčanja na sajtu BRC su otvorene.
Još 3 dodatne fore za lakšu odluku „Otišao sam na trčanje“
1. Uradi trening ujutru. Ukoliko je prva stvar koju uradite ujutru, nakon ustajanja, trening onda ste povećali šansu da budete redovni u trčanju. Naime, nakon posla vaše rezerve, tj kognitivni budžet će biti skoro pa prazan. Ukoliko tada birate, velika je šansa da ćete pronaći neki rutinski izbor koji ste i do sada radili: gledanje filma, odmor, odlazak na kafu…
2. Oprema za trčanje je lako dostupna. Imate li policu u kojoj se nalazi sva vaša trkačka oprema. Znate li koje su optimalne kombinacije vaše opreme, tako da izgledate lepo, a da pri tome vam bude savršena temperatura za trčanje? Imate li torbu koja je uvek spremna za teretanu? Sve ove navike će vam smanjiti količinu izbora koju morate praviti pre odlaska na trening.
3. Imaj strpljenja. Bez brige, vremenom se navike same prave. Na primer, upoznaćete dobre rute za trčanje u kraju, skapiraćete šta vam najviše odgovara da jedete pre trčanja. Kompletiraćete vašu opremu i tačno ćete znati šta vam dobro stoji i šta treba da nosite kada je napolju magla i hladno. (U nekom trenutku prestanete da mislite o kvačilu, da li sam ubacio u prvu, da li da dam žmigavac ili ne….) Biće lakše 🙂
Ukoliko i vi imate određene rituale koji vam pomažu da redovno izađete na trening, ostavite komentar. Ukoliko ste novajlija u svetu trčanja, slobodno ostavite pitanje ili komentar, tu smo da pomognemo 🙂
23 komentara. Leave new
Zanimljiv tekst, ima tu istine. Nema tu mnogo premisljanja, nego sa prvim petlovima na trcanje i celi dan ti bude ispunjen zadovoljstvom.
Najviše me motiviše to što posle svakog treninga moramre „referiisati“ treneru kako je bilo na treningu. Malo je bzv da mu kažem da sam smoren i da nije odrađen trening 🙂
Ne moraš :))
4×1500 za 4:10-4:20 haha bogami dobar trening…
misli se na 4:10-4:20 po kilometru
Skoro pa ko Rodžer Banister i 4 minute mile 🙂
kad resim da trcim, ustanem ujutru, obucem se i odem;posle cu jesti, i misliti sta dalje..
neukusan tekst, narocito ako ste svesni toga da je dzobs bolovao od raka. kakva crna rolka, dzizas? i koja je logika kompjuterozovati sopstveni zivot – muskarci, zamislite hiljade zena na ulici u crnim rolkama – ne zna se koja bi vam bila privlacnija.
Odelo ne cini coveka. Dzobsa ne pamte po odelu vec po onome sto je ostavio iza sebe. Kad je neko lep i zgodan nisu mu potrebni dekoltei ili druga golotinja da bi privukli paznju
Nije poenta u Džobsu ni rolci. Nego o štednji na nebitnim odlukama. Evo npr, ja sam počeo da razmišljam da li da ti odgovorim ili ne, i onda sam odlučio da ne razmišljam previše i ne trošim svoj „kognitivni budžet“, pa ti i odgovaram. I već sam odlučio da ti ne odgovaram više.
Jednostavno je.
svako sa svoje tacke gledista. fleksibilnost prema dogadjajima i promenama. trcanje dovodi i telo i um u savrsenu kondiciju, na kraju krajeva cini ih sposobnim da sami sebe menjaju, razmisljanjem se radi dodatni tuning uma, … percepcija, kognicija, kondicija, fit …
Iako je najbolje trcati ujutru, iz licnog sedmogodisnjeg polumaratonskog i jednogodisnjeg maratonskog iskustva znam da je vecernje trcanje dobro za izdrzljivost. Ali svako prema mogucnostima. Bitna je zelja vise nego mentalna snaga. Ko zeli nesto dovoljno jako, radice naporno na tome da to i uradi. Trcao po navici bez razmisljanja ustaljenu staui, u isto doba dana i u slicnim odevnim kombinacijama ili trcao kad god mu se ukaze prilika (kao sto ja radim). Ko ne zeli dovoljno jako uvek ce naci izgovor. „Imam samo 20 minuta, treniracu prekosutra“ i ovako svaki drugi dan. Ima jedba izreka – better half mile than no mile at all!
Moji rituali su minimalni, jer je godinama unazad akcija povezana sa spoznajom koliko se dobro osećam dok trčim i posle toga. Trčanje je jedina prilika kada ne vodim računa o estetici oblačenja. Jednom mi je moje dete reklo: „Mama, izgledaš kao beskućnik“ (crna zimska kapa maznuta od muža). Takođe mislim da je umesna parabola sa crnom rolkom Umešnog Čoveka, jer preneseno pokazuje šta je kognitivna kognicija. Sajt vam je super, kao i tekstovi energija i sve akcije koje pokrećete. Ne pišem sa fb naloga da mi se neko ne bi natovario sa zlobnim komentarima.
Hvala na komentaru. Napoleon Hil je u takođe u biblioteci http://www.youtube.com/watch?v=UmCtWskzmAQ
Slične komentare i ja dobijam od sestre kada idem na trčanje 🙂 Hvala!
ooops kognitivna kondicija 🙂
taman sam se zapitala hmm. šta mu dodje kognitivna kognicija 🙂
Jako dobar tekst. Na sitnicama ne treba gubiti vreme jer one cesto sputavavaju coveka da bude efiksaniji i odlucniji. Kao sto je i sam Steve Jobs govorio da je najbitnije pronaci fokus i stremiti ka cilju. Drugim recima treba znati gde, kada i sta hoces. Deluje jednostavno, ali nije bas tako i nekada ne zavisi samo od tebe vec od zivotne situacije i iskustva. Ali na kraju krajeva nema izgovora nego jedino ostvarenje cilja i uspeh. A u ovom slucaju je to redovna fizicka aktivnost u vidu trcanja koja je svakako dobra platforma za uspeh i na nekim drugim poljima. Hvala Veki na tekstu. Vidi se da si uradio kratko istrazivanje o kognitivnoj kondiciji/pamcenju/budzetu. I samo da podsetim covek je bice navika. Nakon redovnih treninga i trcanje postaje navika.
Sjajan tekst, već znam kako ću da primenim! Plus, profesionalno – svaka čast za content strategiju, mene trčanje ič ne zanima a šerovala sam 🙂
trcanje – evolutivni odgovor coveka na dinamiku realnosti
Zaista volim ovaj sajt i pratim ga od njegovog nastanka. Za one koji ne znaju, ovo je bilo divno mesto gde su se okupljali trkaci pocetnici, mesto prepuno pozitivne energije i razmene misljenja. Sve je bilo volonterski, pisalo se iz srca i duse, trcalo se iz ljubavi. Razumem, od necega mora da se zivi i ne osudjujem, ali prateci clanke poslednjih meseci na sajtu trcanje.rs shvatam (na zalost cak i najgluplji su odavno shvatili) da ste clanke poceli da pisete namenski, sa ciljem da progurate opet neku reklamu. Pozdravljam, od toga zivite i svaka cast, ali ako nekoga interesuje trcanje, on ce ovde dolaziti stalno i ako procita najmanje 3-5 clanaka, zar mora bas u svakom od njih da bude poruka da postane clan kluba i p(l)rati trening planove skole trcanja? Zar nije dovoljno da mu jednom nedeljno to nagovestite ili bar samo preko banera sa strane? Dobronamerna kritika, nista vise, cisto feedback stalnog posetioca koji vise ne odlazi na sajt jednih dnevnih novina zbog toga sto su mu se smucili bombasticni clanci a sadrzaj… pa ko o tome jos razmislja, bitne su posete. Jadno…
Kratak komentar: ovaj clanak je namenjen pocetnicima. Iskusni trkaci nemaju te „decije bolesti“, ali kao neko ko je pocetnik, ko polurekreativno trci (ma koga zavaravam-trckara!)-ovaj clanak je pogodak u centar mete! Hvala na njemu!
pa i ja vise volim da trcim pre posla tj ijutru i posao odradim lako pija mi