Veliki hit po portalima ovih dana je vest da trčanje produžava životni vek po formuli sat vremena trčanja = 7 sati dodatnog života. Naravno, trkači su to negde intuitivno i znali, bez studija da im to znanje potvrdi, a osnovni motiv trčanja je korist koju imamo ovde i sada.
Beogradski maraton je idealna prilika da ovu temu povežemo sa bezbednosti trčanja, jer iako ako je najzdraviji i najdostupniji vid aerobne aktivnosti, trčanje nije za svakoga i uvek.
Drugu godinu za redom Medigrup je medicinski partner Beogradskog maratona, uvek iskoristim ovu priliku da odem i čekiram zdravlje svog srca, ali i porazgovaram sa kardiologom Opšte bolnice MEDIGROUP, dr Goranom Rađenom, koji je ujedno i medicinski direktor trke, o načinu na koji su trčanje i karidiovaskularno zdravlje povezani i da li zaista možemo da pričamo o produžetku života zahvaljujući trčanju.
Koja su to hronična stanja srca kada trčanje nije preporučljivo?
Postoje brojna hronična oboljenja srca kada nije preporučljivo ne samo trčanje već izlaganje bilo kakvom težem naporu. Ta stanja obuhvataju stabilnu i nestabilnu anginu pektoris, akutnu i hroničnu srčanu slabost, upalu srčanog mišića, upalu srčane maramice, ozbiljne poremećaje srčanog ritma, različite forme kardiomiopatija…
Ovo su sve stanja koja ili znate da imate, ili ćete ih otkriti pregledom, meni je bilo zanimljivo da pitam da li bez pregleda kod stručnjaka možemo da znamo da imamo problem sa srcem i da je trčanje opasno za nas?
Zaista, ne može se bez pregleda znati da li imamo neki problem sa srcem ili ne.
Sa ovim moram da se složim, i to je princip koji primenjujemo kako na sajtu, tako i u Školi trčanja svuda po Srbiji , pregled kod doktora i zeleno svetlo je nužni uslov za rekreativno trčanje. Lično, ne propuštam godišnje kontrole.
U svim MediGroup domovima zdravlja i Opštoj bolnici MediGroup trenutno je aktuelan paket „Čekiraj se“, osnovni pregled podrazumeva krvnu sliku (leukocitarna formula + glukoza), urin, ekg pregled i razgovor sa internistom. Prošireni paket pored svega toga podrazumeva i pregled kod kardiologa, test opterećenja na traci, i analizu kalijuma uz analizu krvi. Više o paketima, lokacijama i uslovima pogledajte ovde.
Da li je ekg pregled dovoljan za zeleno svetlo? šta nam on govori o stanju našeg srca?
Samo EKG nije dovoljan. Potrebno je uzeti detaljnu anamnezu, zatim načiniti kompletan pregled i EKG uz osnovnu laboratoriju.
Pa čak i tada može se desiti da ne može zaključiti da li ima nekih problema sa srcem i potrebno je uraditi dodatna ispitivanja kao što su ultrazvuk srca, test opterećenja ili 24 časovni Holter EKG kako bi se donela ispravna odluka o mogućnosti bavljenja sportom. Svaki čovek je priča za sebe i potreban je apsolutno individualan pristup u proceni sposobnosti za bavljenje odabranim sportom.
Pored EKG; lekarka će stetoskopom poslušati pluća, prepipati štitnu žlezdu i abdomen, i iskuljučiti svaki razlog za brigu. Ove godine, svi su mi rezultati u okviru normale, što je nakon godine slabije fizičke aktivnosti veliko ohrabrenje pred Beogradski maraton. Za kraj najviše me je zanimalo: da li grešimo kada veličamo trčanje?
Kako trčanje potpomaže kardiovaskularno zdravlje – da li je preterano ako kažemo, budući da su kardiovaskularne bolesti uzrok najvećeg broja smrtnih slučajeva u Srbiji da trčanje direktno doprinosi produžetku života?
Svi smo svedoci načina života savremenog čoveka koji praktično pati od bolesti nekretanja. Naime dugotrajno sedenje na poslu, dolazak i odlazak sa posla kolima… dovode do hroničnog manjka fizičke aktivnosti.
Čovek je rođen da bio lovac i da i kretanjem izbegao da bude lovina. To se praktično savremenim načinom života izgubilo i zbog toga je izuzetno značajno da se bavimo fizičkom aktivnošću.
Trčanje predstavlja jedan od najboljih i najdostupnijih vidova aerobne fizičke aktivnosti. Potrebne su nam samo patike i šorc i majica, a tereni za trčanje su praktično svuda oko nas. Podizanje aerobne sposobnosti trčanjem, brzim hodom, vožnjom bicikla, plivanjem ili bavljenjem bilo kojim sportom sa loptom značajno smanjuje pojavu kardiovaskularnih bolesti. Od svih tih sportova trčanje je svakako najdostupnije i može značajno doprineti produžetku života.
Koja je najbolja prevencija kardiovaskularnih bolesti – šta možemo da uradimo već danas da investiramo u svoju zdravu budućnost?
Uravnotežena ishrana mediteranskog tipa sa dosta svežeg voća i povrća, kontrola telesne težine, redovna aerobna fizička aktivnost 20 do 25 minuta dnevno 5 do 6 puta nedeljno, regulacija krvnog pritiska i masnoća u krvi ukoliko su povišeni, ograničen unos kuhinjske soli, prestanak pušenja, kontrola stresa.
Pazite šta unosite u sebe, testirajte stanje svoga srca, patike na noge i produžite sebi život! Vidimo se na stazi
