Većina nas, nekada u svom životu ima problema sa viškom kilograma. Moderan način života gde sedimo više nego što bismo hteli, vreme provodimo ispred računara i televizora, od kuće do prodavnice idemo kolima, hranimo se najčešće nezdravo, brzom hranom ili vec delimično obrađenom hranom, jer nemamo vremena, uzima svoj danak.Fizička aktivnost je jedan od kriterijuma na osnovu koga se procenjuje zdravlje pojedinca, a fizička neaktivnost je svrstana kao četvrti vodeći faktor opšte smrtnosti u svetu. Smatra se da godišnje, zbog fizičke neaktivnosti, u svetu, umire 3,2 miliona ljudi. Upravo zbog toga Svetska zdravstvena organizacija preporučuje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti svakoga dana.
Gde se tu nalazimo mi?
Prema podacima u 2013. godini, koje je objavio Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, 43,6% stanovnika Srbije je u toku svog rada (na poslu, kod kuće…) sedelo ili stajalo. U Beogradu je ovaj podatak poražavajući jer on iznosi čak 61,2% stanovnika. Stanovnici Srbije, tokom dana sede u proseku 5 sati! Fitnesom, sportom ili rekreacijom tri puta nedeljno bavi se svega 8,8% stanovnika Srbije, dok svega 4,8% stanovnika Srbije se bavi intenzivnim fizičkim aktivnostima namenjenih jačanju mišića.
Da se nedovoljno zdravo hranimo znami i sami. Ali šta kažu podaci? Beli hleb u ishrani koristi čak 60,1% stanovništva, dok neki od integralnih vrsta hlebova koristi svega 8,2% stanovništva. Ishrana bogata voćem i povrćem može značajno uticati na poboljšanje zdravlja svakoga od nas. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dnevni unos od najmanje 400 grama voća i povrća. U Srbiji 57,1% stanovništva koristi svakodnevno povrće u ishrani (sveže, smrznuto…) i to češće žene nego muškarci. Voće svakodnevno konzumira 45,6% stanovništva Srbije.
Svaki pet stanovnik naše zemlje uopšte ne razmišlja o zdravlju pri izboru načina ishrane, ali je skoro polovina (49,1%) izjavilo da je u poslednjih godinu dana nešto promenilo u načnu ishrane kako i bili zdraviji.
Kakve sve to ima posledice na našu telesnu težinu?
Indeks telesne mase (BMI – Body Mass Index) je široko prihvaćen kao parametar procene uhranjenosti. Jednostavno se izračunava tako što se telesna težina u kilogramima podeli sa kvadratom visine iskazanog u metrima. Prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije normalna uhranjenost podrazumeva BMI između 18,5 do 24,9 kg/m2, od 25 do 29,9 kg/m2 smatra se prekomernom težinom, preko 30 gojaznošću, a preko 35 ekstremnom gojaznošću.
U Srbiji je 40,4% normalno uhranjenog stanovništva, dok 56,3% stanovnika ima problema sa prekomernom težinom (predgojazno 35,1%, a čak 21,2% stanovništva je u grupi gojaznih). Njih 3.2% je pothranjeno. Trend najbolje pokazuju podaci iz ranijih istraživanja. Između 2006. i 2013. godine procenat gojaznih osoba (koje zahtevaju lečenje) je porastao sa 17,3% na 21,2% stanovništva Srbije. Još su gori podaci ako se posmatra obim struka za procenu abdominalne gojaznosti i procenu zdravstvenih rizika. Naime, smatra se da porastom obima struka kod muškaraca na preko 94cm, a kod žena na iznad 80cm, raste zdravstveni rizik za nastanak kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tipa 2. U Srbiji je kod 67,9% žena i 56,6% muškaraca izmeren veći obim struka od gore navedenih vrednosti.
Konačno, zašto su ove vrednosti bitne. U Lancet Diabetes and Endocrinology Journal objavljena je studija koja je rađena na 3.922 ispitanika i koja je za cilj imala da utvrdi koliko višak kilograma utiče na skraćenje života pre svega usled nastanka dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja. Vršena su poređenja između grupa ispitanika koji imaju normalan BMI (18,5 do 24,9 kg/m2) u poređenju sa onima koji imaju višak kilograma (25 do 29,9 kg/m2), gojaznim osobama (30 do 34,9 kg/m2) i ekstremno gojaznim osobama (preko 35 kg/m2).
Rezultati su pokazali da osobe sa povećanom telesnom težinom žive do 8 godina kraće od osoba koje imaju normalan BMI, dok one koje su gojazne žive i do 9 godina kraće. Nedvosmisleno je pokazano da povećan broj kilograma negativno utiče na zdravlje.
Ono što treba imati u vidu kod ovakvih studija jeste da one posmatraju prosek. Ne znači da nijedna osoba koja je gojazna neće doživeti duboku starost već, kada se pozmatra ta celokupna populacija, manja je verovatnoća da će je doživeti.
Bilo bi zanimljivo kod ove studije da je umesto BMI analiziran procenat telesnih masti. Naime, sportisti i rekreativci koji dosta treniraju mogu imati povećan BMI ali mali procenat masti zbog veće mišićne mase, ali eto ideje za neku novu studiju.
Do tada, pazite na svoju ishranu i pokušajte da Vaš BMI bude u granicama normalnog.
Za Life Active – Milica Jagodić
