Najveći problem trčanja u gradu jeste zagađenje vazduha. Svima odmah pada na pamet Beograd ili Novi Sad, ali tu su i Pančevo i praktičkno svi gradovi u kojima je razvijena industrija i saobraćaj.
Postoji više oblika zagađivanja vazduha:
- Ozonom (O3)
- Česticama / ČAÐ
- Ugljen monoksidom (CO)
- Ugljen dioksidom (CO2)
- Sumpor dioksidom (SO2)
- Azotnim oskidima (NOx)
- Olovom (Pb)
- Benzenom
Pored ovih, glavnih zagađivanja, u vazduhu se u tragovima može naći i Živa (Hg) i neki drugi teški metali. U razvijenim zemljama postoje zakoni, ali i društvena odgovornost, da se smanji emisija štetnih materija. To se postiže čistijim gorivom, novijim motorima i ugradnjom filtera.
Ozon (O3) je gas koji ima karakterističan miris, a sastavljen je isključivo od kiseonika (O2). Nije toliko opasan kao ostali, jer se brzo raspada na čist kiseonik (O2), a ima oksidišuće svojstvo (kao što znate, O2 ubija bakterije i druge mikroorganizme). Može nastati na razne načine, a često ga srećemo posle jačeg nevremena praćenog grmljavinom. Dakle, nastaje električnim poražnjenjem u atmosferi, a kada se nalazi u najvišim slojevima atmosfere (ozonski omotač) sav život na Zemlji čuva od opasnog UV zračenja. Kada se nađe pri tlu, u većim koncentracijama, može imati loš uticaj na organizme.
Čađ je mnogo opasnija, a može da izazove astmu i druge probleme. Glavni izvor čađi je u korišćenju starih dizel motora koji rade na stara i prljava dizel goriva. U Evropskoj uniji je zabranjena proizvodnja ovakvih goriva i motora, pa su zemlje EU u velikoj meri rešile ovaj problem. Kod nas stvari stoje na početku, a oblak čađi pravi skoro svaki stariji autobus ili kamion u Srbiji (a takvi se uglavnom i voze ovde). Naši proizvodni kapaciteti i industrija je nerazvijen te NIS nije uspeo da modernizuje pogone i počene sa komercijalnom proizvodnjom eurodizela, koji se inače uvozi da bi se zadovoljila potražnja za ovim energentom. Za stare motore proizvodi se i dalje D2 dizel.
Ugljen monoksid (CO) je otrovni gas bez mirisa i boje, nastaje kao proizvod nepotpunog sagorevanja u starim motorima i industrijskim kotlovima. Lakše se resorbuje nego kiseonik, otrovan je i zapaljiv. Ako se sećate, Paja i Jare su u seriji „Kamiondžije“ imali „kamionče sa furunče“ koji je stvarao ovaj gas za pogon ljute mašine. Ali verovatno ste čuli i slučajeve trovanja ugljen monoksidom. Sada znajte da toga gasa ima i na ulici. Savremeni motori imaju računare koji doziraju gorivo prema opterećenju motora, što uveliko smanjuje zagađenje ugljen monoksidom i potrošnju goriva.
Što se tiče ugljen dioksida (CO2), on se ne smatra zagađivačem poput ugljen monoksida, jer nastaje i prirodnim putem: disanjem biljaka i životinja, truljenjem organskog materijala. Ovaj gas se razgrađuje fotosintezom u biljkama. U motorima i kotlovima nastaje potpunim sagorevanjem ugljenika (C) i jedan je od najznačajnijih uzročnika globalnog zagrevanja. Termoelektrane, toplane, saobraćaj i industrija proizvode ugljen dioksid. Na čoveka CO2 nema negativan uticaj, jer ga i sami proizvodimo u procesu disanja – osim ako se nađe u većoj koncentraciji, kada može biti štetan. Na sreću u toku trčanja nećete iskusti ovaj problem, koji se uglavnom odnosi na zatvorene prostorije.
Sumpor dioksid (SO2) je otrovni gas bez boje, koji izaziva otežano disanje, kašalj, a može da izazove i trajno oštećenje pluća jer u dodiru sa vodom stvara sumpornu kiselinu, koja nagriza tkiva. Sumpor dioksid uzrokuje kisele kiše, a za ovo su zaslužni prerađivači nafte koji i dalje proizvode prljava goriva sa dosta sumpora. Pri upotrebi takvih goriva nastaje sumpordioksid. I ovde je EU uvela restrikcije, pa recimo euro dizel sadrži 99,98% manje sumpora u odnosu na NIS-ov D2 dizel. Auto industrija je napravila nekoliko poboljšanja na motorima, recimo Ad-blue, koji se na zapadu koristi, nažalost samo za teretna vozila. Sumpor dioksid se u prirodi javlja prilikom erupcija vulkana.
Od azotnih oksida najgori je azot dioksid (NO2), koji je veoma otrovan gas crvenkaste boje i jakog gorkog mirisa. Jedan od najvećih faktora zagađenja vazduha, kojeg ni u EU nisu stavili pod kontrolu. Dugotrajna izlaganja preko 40–100 µg/m3 mogu izazvati značajnije zdravstvene probleme.
Ako ste se pitali kako olovo (Pb) može da se nađe u vazduhu, setite se da se u Srbiji i dalje prodaje olovni benzin, a to je benzin kome je dodato olovo u vidu tetra-etil olova, radi stabilnijeg sagorevanja i povećanja oktanske vrednosti goriva. Pronalaskom bezolovnog goriva u Evropi je problem rešen, ali ne i kod nas, jer NIS još nije obustavio proizvodnju olovnog benzina. Ipak i ova situacija bi trebalo vrlo brzo da se i kod nas razreši.
Svima je jasno da je gradski vazduh loš za treninge. U njemu ima raznih kancerogenih materija, od kojih je primarni kancerogen – upravo benzen. Zvanično je potvrđeno da dnevno svaki stanovnik većih Evropskih gradova (i Beograd je tu negde) udiše oko 220 mikrograma benzena dnevno. Naravno ovo je neka okvirna cifra, prave vrednosti se verovatno nalaze u Ministarstvu za zaštitu životne sredine. S obzirom da naša zemlja i dalje troši najgore gorivo na planeti (olovni benzin, čađavi D2 dizel, lož ulje) veoma je moguće da je situacija mnogo nepovoljnija od prosečnih vrednosti u Evropi. Pančevci imaju veći razlog za zabrinutost, s obzirom na petrohemijsku industriju.
U saobraćaju vozači udahnu oko 40 mikrograma/h, a ako se nađu na benzinskoj pumpi, tu im za 3 minuta zadržavanja „sleduje“ oko 30 mikrograma benzena. Benzen nije samo ograničen izduvnim gasovima industrije i saobraćaja, nego i pušači imaju veći unos ovog kancerogenog jedinjenja (oko 7900 mikrograma po paklici od 20 cigareta). I pasivni pušači nisu van opasnosti – oko 65 mikrograma po danu.
Trčite, ali ne za autobusima! Nadajmo se da će Naftna Industrija Srbije u vlasništvu ruskog Gasporoma implementirati nove tehnologije i da ćemo najzad moći da dišemo punim plućima bez opasnosti po zdravlje. U svakom slučaju ostaje nam da se rekreiramo u manje zagađenim gradskim zonama koje su predviđene za sportske aktivnosti. Drugo rešenje jeste da idemo malo dalje, van gradova, u potrazi za idealnim mestima za trčanje.
