blank
Connect with us

Hi, what are you looking for?

Zdravlje

10 saveta za zdrav život

Lista od 10 saveta koje možete odštampati i štikliriati na kraju svakog dana. Rezultat pridržavanja saveta: više energije, samopouzdanje, dobar osećaj i ispunjenost. Jednom rečju vitalnost!

kara-lang-zdrav zivot

1. Ne preskačite obroke

Uvek imajte doručak, užinu, ručak, užinu, večeru.

Neka obrok čine: sveže povrće (zeleno lisnato, narandžasto, mahunarke), sveže voće (sezonsko, koštunjavo), sirove semenke, žitarice od celog zrna: pahuljice, integralno brašno, nemasna mesa, riba – najmanje 1 puta nedeljno, jaja – 3 komada nedeljno, hladno nenprerađena ceđena ulja: maslinovo, suncokretovo…

2. Doručak je najvažniji obrok

Preskakanje doručka vas neće učiniti mršavijim, naprotiv, osobe koje za doručak jedu žitarice ili peciva vitkije su od osoba koje ne doručkuju ili jedu mesne prerađevine.

Dobar doručak uključuje mleko i mlečne proizvode, kao dobar izvor belančevina i kalcijuma, integralno pecivo ili pahuljice, kao izvor složenih ugljenih hidrata, i voće kao izvor prehrabenih vlakana, vitamina i minerala.

Propustimo li doručak, veća je verovatnoća da će nas tokom dana “napasti” glad koja ce nas naterati da zgrabimo prvu hranu koja nam se nađe u blizini. No, doručak ne deluje pozitivno samo na liniju nego i na mentalne sposobnosti. Deca koja ujtru doručkuju bolje funcionišu, imaju bolju koncentraciju, a starije osobe koje redovno doručkuju rade brže, manje greše i bolje pamte, u odnosu na osobe koje preskaču doručak.

3. Jedite raznovrsnu hranu

Ne postoji namirnica koja bi zadovoljila sve potrebe našeg organizma u hranljivim sastojcima. Dobra ishrana mora biti raznovrsna.

4. Voće i povrće su dragoceni u svakodnevnoj ishrani

Voće i povrće su dragoceni u svakodnevnoj ishrani. Ove dve grupe namirnica su bogate vitaminima i mineralima, kao i dijetnim vlaknima i antioksidantima (materije koje čiste krvne sudove). Voće i povrće sadrže nizak procenat masti i predstavljaju niskokaloričnu hranu, pa se njihovom konzumacijom, održava dobra telesna težina i spečava se nastanak gojaznosti. Svakodnevni unos voća i povrća smanjuje rizik od nastanka bolesti srca, dijabetesa (šećerne bolesti), malignih oboljenja.

Trudite se da kupujete sezonsko voće i povrće. Jeftinije je, ukusnije i izbor je veći. Smrznuto ili suvo voće i povrće se takođe računaju.  Razmislite koju vrstu voća i povrća najviše volite. Zatim se potrudite da ga jedete malo više i malo češće.

Advertisement. Scroll to continue reading.

4. Fizička aktivnost

Koristi od fizičke aktivnosti su mnogobrojne. Ako redovno vežbate primetićete: da imate više energije, kondicije, raspoloženja, smanjenje telesne težne i održavanje poželjene težine, poboljšanje nivoa šećera u krvi, poboljšanje nivo zaštitnog holesterola HDL, poboljšanje ostalih masnoća u krvi, smanjenje krvnog pritiska, smanjenje rizika od stvaranja krvnog ugruška krvi u krvnim sudovima, ublazavanje stresa, pomoć u odvikavanju od pušenja.

5. Spavajte dovoljno

San je neophodan za dobro zdravlje. Spavajte najmanje 8 sati dnevno. Spavanje okrepljuje organizam. Ne ležite i ne ustajte kasno!

6. Oprezno sa dijetama

Ne preduzimajte dijete u kojima ćete gladovati da bi brzo gubili kilograme. Kilogrami koji se skinu suviše brzo, suviše brzo se i vrate! Obavezno konsultujte nutricionistu i dobićete dijetu koja je skrojena prema vama.

7. Ne postoje magične pilule za mršavljenje

Lekovi i pomoćna sredstva za koje proizvođači tvrde da služe za mršavljenje – treba izbegavati. Oni su zamka i obmana, a njihov mali učinak plaća se velikom cenom po vitalnost i zdravlje!

8. Umereno sa pićem

Smanjite upotrebu alkoholnih pića i visokokaloričnih i zaslađenih bezalkoholnih pića. Jedna čaša bezalkoholnog napitka sadrži 80-100 kcal, a njih često nazivamo prazne kalorije, jer ne osiguravaju vredne esencijalne nutrijente a sadrže i veliku količinu energije.

9. Pijte vodu

Voda je neophodna za dobro zdravlje. Ona pomaže i u regulisanju težine. Što više vode unesete, metabolizam radi brže. Naravno, treba imati meru. Ako je telo naviknuto na neuzimanje vode, ono se zapravo zadržava u predelu članaka, oko bedara i struka. Onog momenta kada krenete sa svakodnevnim preporučenim unosom vode, te naslage će nestati i izgubićete na težini. Voda pomaže i u disanju, regulisanju telesne temperature, pomaže u funkciji mišića, prenosi hranljive i odnosi štetne sastojke. Pomaže u održavanju kože i ten čini lepšim i svežim.

10. Promenite loše navike u ishrani

Nepravilna ishrana je faktor rizika za nastanak različitih oboljenja: Gojaznost, dijbetes (šećerna bolest), povišen krvni pritisak, arteroskleroza, srčani udar, moždani udar, karijes, alergije, anemije, degenerativne bolesti, rak, kiselost organizma.

Ukoliko je uz nepravilnu ishranu prisutan i dodatni faktor rizika, poput pušenja ili fizičke neaktivnosti, njihov efekat se umnožava i rizik od nastanaka višestrukih poremećaja zdravlja se umnožava.

Advertisement. Scroll to continue reading.

6 Comments

6 Comments

  1. Laoch

    07.12.2010 at 23:36

    Hm, hm, zanimljivo je da ovo nije niko komentarisao, a toliko je korisnog rečeno. Šteta! Jasna, možda bi trebalo još štošta reći o bezvrijednoj (junk food) i manje vrijednoj hrani. To je hrana siromašna hranjivim sastojcima, a “bogata” tj. opterećena lošom energijom (termički obrađene masti, i ugljeni hidrati sa visokim G.I.). O visoko prerađenoj “hrani” (čips, smoki, razni grickalice, slatkiši. itd.). O intenzivnoj proizvodnji voća, povrća, mesa i jako smanjenom udjelu hranjivih materija u takvoj hrani, čak do 70-80 %. Neke novije studije govore o “većoj važnosti” mineralnih materija za organizam od vitamina, bjelančevina, ugljenih hidrata i masti te o njihovom hroničnom deficitu u organizmu zbog ishrane takvom hranom. Što znači da smo mi siti, ali su naše ćelije gladne i u njima se ne mogu normalno odvijati potrebni hemijski procesi. O obevrijeđivanju ionako siromašne hrane sa termičkom obradom – kuvanjem, pečenjem, prženjem i kada to nije neophodno. O minjeralnim, vitaminskim i raznim drugim pomagalima i dodacima ovoj siromašnoj ishrani i njihovoj slaboj iskorištenosti u organizmu (3-5%). Itd.

  2. Tanja

    15.11.2014 at 17:23

    Jako mi se svidja vasa stranica odlicna je i ima puno dorih saveta hvala puno!

  3. vitor

    06.06.2019 at 16:31

    AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAADS,LWKSN’KNL’AWKNHGKEMWHKNWEPA;,VPONHEAWJSA’W

  4. Marko

    25.03.2020 at 09:10

    “Nepravilna ishrana je faktor rizika za nastanak različitih oboljenja: Gojaznost, dijbetes (šećerna bolest), povišen krvni pritisak, arteroskleroza, srčani udar, moždani udar, karijes, alergije, anemije, degenerativne bolesti, rak, kiselost organizma.” Ljudi ne shvataju nista od ovoga dok ne dobiju nesto ….

  5. Emina

    09.05.2021 at 08:24

    Odlicni ste. Volim ovakve kolumne. Nisam keri Bredsov, ali svasta nesto se tu pronadje.

  6. Pingback: Deset saveta za zdrav život – odluči se!

Uključi se u diskusiju

Povezani članci