blank
Connect with us

Hi, what are you looking for?

* Naslovna

Talenat ili trud? Šta nas čini boljim trkačima?

Pitamo se šta čini brzog trkača i koliko je bitan genetski faktor, a koliko se brzina može popraviti treningom.

talenat ili trud šta nas čini bržim

Šta nas čini boljim trkačima, talenat ili trud? Verovatno ste se zapitali da li brzi trkači sprinteri ili maratonci svoju veštinu mogu da zahvale genetici, mukotrpnom radu ili oboma? Ili da li običan rekreativac džoger može da postane “Brzi Gonazales” i na koji način?

Odgovora na ovakva i slična pitanja ima mnogo, a zavise od osobe koju pitate. Svi trkači vam mogu ispričati svoj put i dati neki recept kako su oni nešto dobro uradili ili vas posavetovati šta nikako da ne radite. Najmerodavniji su, dakle, odgovori samih trkača.

Mešavina genetike i mukotrpnog rada

Nije genetika iskljičivi razlog za uspehe elitnih atletičara – bez mukotrpnog rada nema ni vrhunskih rezultata. Kombinacija ova dva faktora se u praksi pokazala pravom. Treninzi pospešuju talenat, ukoliko on postoji. Naravno, postoji i fizička barijera do koje dobar trkač može napredovati.

Neki trkači su prirodno obdareni za ovaj sport i uz vrlo malo treninga postižu neverovatne rezultate. Drugi, opet, ulažu ogromne napore trenirajući, ali postižu osrednja vremena. Jedini pouzdan način da saznate da li ste prvi ili drugi tip trkača je da probate i proverite koliko ste talentovani za trčanje. Jedan od najvećih motiva i radosti u trčanju je pomeranje sopstvenih granica, čime dokazujete sebi koliko ste dobri.

Za obične smrtnike, to je stvar treninga i tehnike

Za većinu nas trkača rekreativaca, genetika igra samo sporednu ulogu. Treba se koncentrisati na unapređivanje brzine treniranjem, što je i dovoljno za amatersko bavljenje trčanjem. Važnost veština koje se stiču treninzima ne treba zanemarivati. Važni su:

  1. Pristup treninzima – adekvatni rasporedi treninga i odmora, ishrana, itd.
  2. Realni ciljevi uz lično zalaganje, upornost, pozitivan stav, disciplinu, itd.
  3. Stil trčanja i tehnika – koji se mogu naučiti i poboljšati

Ne fokusirajte se na prirodna ograničenja, trenirajte jako i trčaćete brže

Ne postoji način kako da izmerimo da li je neko prirodno brz. Veći procenat mišićnih vlakana koji se brzo kontrakuju kod nekog trkača ne znači da će taj pojedinac biti brz. Jedina merljivi i siguran parametar u celoj priči jeste istina da treniranje popravlja nivo fizičke spremnosti i brzinu.

U globalu, što više trenirate, brži ćete biti. Ne preterujte u razmišljanjima gde se nalazi vaša fizička ograničenja. Trenirajte onoliko koliko možete i potrudite se da to uradite kako treba. Budite uporni i strpljivi. Trčanje posle nekog nivoa postaje sve lakše, a vremena će vam se popraviti.

Talenat ili trud? Priroda + trening = brzina

Olimpijski sprinteri prema podacima imaju 80% brzo-kontrakujućih mišićnih vlakana, dok vrhunski maratonci imaju 80% sporo- kontrakujućih vlakana. Istovremeno, postoje dokazi da se pravilnim treninzima jedan tip vlakana može pretvoriti u drugi, dakle, iz “sporog” u “brzi” ili obrnuto.

Početnici treba da znaju da dužina na kojoj žele da se oprobaju nije svima jednaka, pa je potrebno da se testirate na različitim dužinama. Nekima dobro odgovaraju kraće a nekima duže atletske discipline. Ovde treba napomenuti da i masa trkača određuje da li je neko brz ili ne. Što ste lakši (do određene granice) to možete brže da trčite.

Svi trkači se slažu u tome da su treninzi neophodni da bi neko bio brz. Ako i vi želite da brzo trčite, pronađite pravi plan, opremu, motivišite se i… na trčanje!

Advertisement. Scroll to continue reading.
13 Comments

13 Comments

  1. Bane BN

    12.11.2009 at 21:08

    Koliko je bitan genetski faktor,bitan je toliko,koliko odvaja nas i profi trkače,da ne spominjem egzogene i endogene faktore,itd.Zatim treba razdvojiti profi atletičare i rekreativce ljubitelje trčanja,i naravno kad definišemo sprintersku brzinu i brzinsku izdržljivost,mada je suština ove teme već opisana u poglavljima ovog interesantnog bloga.Ne bih da puno mudrujem,samo bih dopunio sa par stvari i informacija da se ljudi koji vole trčanje upoznaju sa materijom jer ovaj sajt zato i služi.Po meni bitna je urođena brzina,koja se treningom vrlo malo može popraviti,međutim iskustva govore da je rad i upornost jedina formula uspjeha a to je 95% rada i 5% talenta,bilo u sportu ili svakodnevnom životu.Postoje tri osnovna oblika ispoljavanja brzine i to:latentno vrijeme motorne reakcije,,brzina pojedinačnog pokreta,,frekvancija pokreta.Ovi oblici ispoljavanja brzine relativno su nezavisni jedan od drugog,jer čovjek se može odlikovati velikom brzinom rakcije a relativno je spor u kretanju i suprotno.Kombinacija ova tri oblika određuje sve slučajeve ispoljavanja brzine.Tako u sprinterskom trčanju,rezultat zavisi od vremena reakcije na startu,brzine pojedinih pokreta/otiskivanje nogom o podlogu/,i tempa koraka.Konačno,najveći značaj ima brzina cjelokupne motoričke radnje a ne elementarni oblici ispoljavanja brzine.Ipak brzina cjelokupnog kretanja ne zavisi samo od brzine,već i od drugih faktora,na primer u trčanju,brzina zavisi od dužine koraka,od dužine nogu i snage otiskivanja od tlo.Brzina zavisi i od strukture mišićnog vlakna/bijela i crvena mišićna vlakna/,brzine kontrakcije,fiziološkog presjeka mišića,broja kontrahovanih jedinica/mišića/u jedinici vremena.Bijela mišićna vlakna se brže kontrahuju i dominiraju nad crvenim vlaknima kod sprintera.Usavršavanje brzine nije nimalo jednostavno.Brzina na treningu mora uvijek da bude manja,nego na takmičenju.Kad već spomenusmo genetiku ističem da je bolje uložiti sredstva i vrijeme tražeći sprintera nego trošiti sredstva i vrijeme”stvarajući” sprintera.Ono što nas većinu ovde zanima to je brzinska izdržljivost koju možemo definisati kao sposobnost da se neka aktivnost vrši duže vremena bez sniženja njene efikasnosti,ili kao sposobnost organizma da se što duže vrijeme suprostavi zamoru.Izdržljivost zavisi od kardiovaskularne sposobnosti organizma(veliki udarni volumen,osig.velikih količina krvi,sportska bradikardija)respiratorne sposobnosti organizma,metaboličkih procesa…Izdržljivost pored navedenih faktora određena je i sa;psihološkim(motivacija),,motorika,,biohemija,,biomehanika…Jedino što još mogu da dodam kada je riječ o brzini je to da treninge brzine trenirate postupno,razmjenjujući mišljenja sa ozbiljnim trkačima i njihovim trenerima jer netreba biti sujetan ili slično,obratiti pažnju na opremu,konkretno mislim na patike i podlogu na kojoj se trenira brzina.Dosta odličnih preporuka već ima na sajtu koje se moraju stalno imati u umu,a podsjećam to zato što je trening jedan mozaik,i što već počinju pripreme za sledeću sezonu,,,,puno sportske sreće

    • Denis

      21.05.2014 at 00:53

      Zdravo bane zanima me par stvari treniram fudbal i trebam da puno radim na brzini i eksplozivnosti kakve vjezbe ti najvise priporucujes? Koliko se to od prilike moze da popravi ? Koliko vremena treba odprilike za napredak.. Hvala na bilo kakvom odgovoru LP

  2. mig

    12.11.2009 at 23:30

    Bane u potpunosti se slažem sa tobom ali generacije koje dolaze neće znanje,neće da nešto nauče, nego rezultate pa ne prezaju ni od čega a kamoli od velikog rada.Uvek idu linijom manjeg otpora.VELIKI RAD je VELIKI KINESKI ZID ZA NIIH.Lakše im je da se “upucaju” sa svačim i da traju 6 meseci i da se tog trenutka priča o njima nego da traju petnaestak godina.Naravno ima tu svega,ali u proseku,još kao i šlag na tortu trenerska sujeta,pa klubovi,pa savez, pa …. uticaj crnih rupa … i to je sve ovako:
    mali rad + trenerska sujeta + “lažni” rezultati + slaba organizacija ili savez = propast naše atletike.Ovo govorim i iz ličnog iskustva,u proseku,a znam da ima još uvek dobrih trenera velikog znanja i njihovih dobrih takmičara.Na kraju godine prema rezultatima u toku godine kod nas i van naše zemlje,na stazi,krosevima,polumaratonima i maratonima mogu da se izdvoje centri na mapi trčanja ove naše Srbije.

  3. Бошко Ступар

    13.11.2009 at 00:48

    Какве мишиће има Кенениза Бекеле? :) Мајстор трчи последњих 400м испод минут…

  4. mig

    13.11.2009 at 01:10

    e da je samo ispod minute,nego i zadnjih 400 na 53″ Weltklasse Zürich
    Zürich (SUI) – Friday, Aug 29, 2008 1 Kenenisa Bekele ETH 12:50.18 :))

  5. mig

    13.11.2009 at 01:25

    Boško,jedini koji je mogao da obori sve rekorde od 800m do 10000m kod nas,u Srbiji, u zadnjih 50god,je najveći od svih Dragan Zdravković AK Morava Ćuprija,trener sada pokojni Aca Petrović,posle njega Dragoslav Prpa tada AK Graditelj Inđija,trener Mirko Vujaklija ….i nažalost sada je došlo do stagnacije rezultata.Najbliži da se približi najvećima ima Mirko Petrović,samo treba ulagati u momka.Od najmlađih snaga ima jedan koji po mojoj proceni može više nego mnogo,ima dobrog trenera,vrhunskog, ali ali … ma videćemo za par godina

  6. Bane BN

    13.11.2009 at 08:49

    Pozdrav MIG,Bole spomenu Bekelea i tih poslednjih 400-ra,kad gledam njegov finiš neke stvari mi uopšte nisu jasne,par dana posle sam pod utiskom,i jedva čekam da vidim kako će trčati maratone.Takođe spomenuo si Zdravkovića,sa sjetom pričamo o njemu ja i moj drugar Žile iz Bijeljine koji je sa Zdravkovićem trenirao u Medulinu na pripremama 80-tih god.i koji je tih godina bio promoter ulične trke u Bijeljini.Ja sam ga jednom gledao uživo na Slobodinom stadionu u Tuzli.U potpunosti te shvatam o čemu pišeš,to jest o problemima organizacije i vođenja saveza,a o današnjim sportistima je posebna priča za koju bi nam trebalo mjesec dana pisanja/najmanje/.Ne krivim sportiste koliko krivim društvo,jer bukvalno u strukturama sporta nalaze se pogrešni ljudi,bilo da je kolektivni sport u pitanju ili u ovom slučaju atletika…vidimo se na trkama pa ćemo pričati

  7. runner4ever

    19.11.2009 at 16:12

    brzina je urođena, i jako malo može da se unapredi, kao što i sami znate. to sam lično i iskusio, nema tu puno pameti, fora je u tome da se odredi gde se odprilike nalazi maksimum kako bi se dostigao, naravno da se podrazumeva rad, ali geni su geni … i vlakna su vlakna, jedna ili druga

    • Mourinho31

      03.02.2011 at 23:03

      pametno zboris, samo se ne bih sa vlaknima slozio, od toga i zavisi dosta da li ces biti trkac na kratke staze ili duge takodje su bitna i prelazna vlakna za koje verovatno mnogi i ne znaju.

  8. Dule

    05.02.2011 at 17:03

    Najlakse je kriviti genetiku kad nismo zadovoljni rezultatima. Misici su onakvi kako se hranimo i kako treniramo. Katabolizmom ih mozemo dovesti na minimalne razmere, anabolizmom ih mozemo povecati do bodibilderskih zivotinjskih razmera. Genetika? nah.. Videlo se sad na snegu i ledu koliko nas je bilo…

  9. Rekreativac

    19.04.2012 at 01:39

    Pozdrav, samo bih htio par stvari nadodati,tocnije korigirati povise navedeni tekst..
    Sto se tice bijelih(brzih) misicnih vlakana i crvenih(sporih) tesko se moze utjecati tocnije nikako da crvena(spora) “predju” u bijela jer eksplozivnost je urodjena te se na nju jako malo moze utjecati,dok je obrnuti proces moguc…uzmite za primjer skakace u vis,koji su iznimno eksplozivni…oni su rodjeni sa prevladajucim bijelim misicnim vlaknima i naravno dodatno ih trenirali..te se ta vlakna mogu “usporavati” do spora misicna vlakna ne mozemo “ubrzati”…da pojednostavnim…nikad od maratonca necete napraviti solidnog skakaca u vis…dok od skakaca cete i moci napraviti solidnog maratonca…

  10. Denis

    21.05.2014 at 00:57

    Zdravo par pitanja treniram fudbal poceo sam da radim na brzini i eksplozivnosti sto mi fali najvise zanima me kakve vjezbe priporucujes? Koliko se to uopste moze da popravi? Koliko vremena je potrebno? Koliko procenata u brzini znaci pravilno trcanje? Hvala na odgovoru

  11. boki

    05.03.2021 at 10:02

    ja licno verujem da je bitan i talent ai trud jednako. naravno za nas koji smo malo stariji ali i dalje volimo da trcimo treba jos po nest o… ja licno pijem nemacki cordyceps jer poboljsava metabolizaciju unutar misica a i daje vise energije. hvala za tekst!

Uključi se u diskusiju

Povezani članci

Ona trči

Novo istraživanje pokazuje da postoje razlike u načinu na koji se muška i ženska srca prilagođavaju maratonskom treningu Tokom poslednjih nekoliko decenija, sportistkinje su...

Trening

Podaci o treningu mogu biti odličan alat za napredak, ali je moguće i preterati sa oslanjanjem na njih. Prosečan trkač danas ima više podataka...

* Naslovna

Prošle nedelje smo pisali o 10 prednosti koje preskakanje vijače donosi našem zdravlju, a sada vam donosimo šest razloga zašto je dobro za trkače....

* Naslovna

Šta je krvni pritisak? Krvni pritisak (TA) je je jedan od glavnih vitalnih znakova čoveka. Predstavlja pritisak krvi na krvne sudove i opada od...