Za početak je bitno da shvatite da trčanje po kiši nije isto kao i odlazak na posao po takvom vremenu, ili bilo koja druga prilika koja od vas zahteva da se pojavite makar iole pristojnije obučeni (i suvi). To u startu izaziva frustracije jer znate da ćete u najboljem slučaju na destinaciju stići sa bar mokrim nogavicama, ako ne i kompletno oprani od strane nekog uviđajnog vozača GSP-a koji žuri kao da putuje kroz vreme.
Kada se oslobodite tog tereta i shvatite da je sasvim u redu biti mokar i prljav nakon treninga, vreme je da pristupite izboru adekvatne garderobe i obuće. Tu možda ne mogu baš puno da vam pomognem, ali ono što je sigurno, jeste da pod obavezno nabavite neki tanak nepropustivi šuškavac sa kapuljačom (kačket za one s đozlucima poput mene) ili se prekrijete kesom za đubre ako ste hipster.
Možete recimo i da iskoristite stariji par trkačkih patika, ako vam je žao da uprljate onaj novi. Ukoliko ste ulični trkači, možda nije loše da tokom kišnih uslova i smanjene vidljivosti u saobraćaju, nosite odeću jarkih boja jer svakako ne želite da budete deo statistike Nade Macure na jutarnjem programu sledećeg dana. Sve ostalo je apsolutno na vama da procenite, kada u vezu dovedete sopstveni karakter i vremenske uslove. Neko će se ušuškati malo više, neko čak možda i previše razgolititi, no svakako pazite da sve to uskladite i sa trenutnom spoljnom tempertaturom.
Dosadna upozorenja i korisni saveti
Kada su temperatura i ostali vremenski uslovi takvi da nije preporučljiv duži boravak napolju osim ako niste zagrejani trčanjem, planirajte vašu rutu kretanja tako da kada završite trening, imate još 5-10 minuta pešačenja do kuće, taman koliko je dovoljno da se malo izduvate, a ne završite prehlađeni.
Ako je moguće, birajte ulice sa manje saobraćaja, ili ako vam je poželjnije, šetališta bez njega. Prva stvar na koju bi trebalo da obratite pažnju je da izbegavate bare. Koliko god vas povuče dete u vama i poželite da gazite po vodi, nije pametno da vam noge budu mokre, a još manje je pametno ako vaša noga otkrije da se ispod bare krije vulkanski krater za koji su zaslužni revnosni putari, ili otvoren šaht kao delo društveno svesnih preprodavaca sekundarnih sirovina.
Vreme je za mokru avanturu
Okej, pošto ste upili sva dosadna upozorenja i korisne savete, vreme je za mokru avanturu, da se opustite i trčite. Shvatićete da kao što je lepše spavati dok kapi vode s neba dodiruju tlo, tako i trčanje ima svoju specijalnu draž.
Zvuk, miris, pa i osećaj koji kiša stvara na preostalim nepokrivenim delovima tela, okupiraju vaša čula do te mere da vašu glavu oslobađaju aktuelnih problema i misli koje mogu da utiču na vaš trkački učinak. I početnici vrlo brzo postanu svesni koliko glava više vuče od nogu, te je trčanje po kiši odlično rešenje i za one koji prelaze prve kilometre.
Nadam se da je sve ovo dovoljno da ako još niste probali kišni trening, izađete makar na taj prvi. Ostalo će se desiti samo od sebe.
29 komentara. Leave new
trčim ako kiša nije baš „jaka“ da pokisnem skroz a da nisam ni stigla do staze, dok sve ostalo tolerišem.. i uvek mi je najbolji trening kada pada kiša! 😀 nemam nepromočive patike, pa stopala budu odmah mokra, iako izbegavam bare; a zavidim ljudima koji mogu da nose kapuljače… meni ni na jednom šuškavcu kapuljača ne prekriva celu glavu, uvek vuče unazad, pa ne mogu da opustim vrat, i to ne podnosim (kao ni ono šuškanje u ušima). ako je baš jaka kiša, nosim kačket…
eh pa naravno da postoje i drugaciji dozivljaji i iskustva, zato su komentari na ovakvim tekstovima odlicni da ga dopune 🙂 zivela kisha!
Sjajan tekst, Miloše, motivacija za sve pare! Hoćemo još!
fala mejt, bice i plime i rime 😀
Kako volim tvoj humor. 🙂 Slažem se sa svim navedenim, posebno sa onim delom: “Zvuk, miris, pa i osećaj koji kiša stvara na preostalim nepokrivenim delovima tela, okupiraju vaša čula do te mere da vašu glavu oslobađaju aktuelnih problema i misli koje mogu da utiču na vaš trkački učinak.“ Bravo za pokretačku snagu!
fala mali 🙂 lepo je kad te podrzavaju poznati blogeri 😀
Trčanje po kiši ume da bude jako zabavno! 🙂
jashta! podseca na I-don’t-give-a-f.ck detinjstvo 😀
kada se proba trčanje po kiši, saznamo koliko smo čelični i sve druge trivijalnosti postanu osetno banalnije. isto nemam kapuljaču, ali kačket odradi posao 🙂 pravi tekst pred sezonu prolećnih pljuskova (znatno prijatniji od kasno jesenje – zimskih)
kisa je izazov i pre nego sto izadjes iz kuce, samim tim to kasnije prerasta u vecu zelju da zacrtani trening privedes kraju. a i ta kapuljaca nekako dodje kao back-up ako bas krene da lije, kul je i bez icega 🙂
Za mene, sto je veci kijamet, to bolje trcim. Kisa, sneg, +40C, you are all welcome…
isto vazi i kod mene, ali bez +40 😀
Kad ovako pišeš o kiši, šta li ćeš tek o suncu 😉
ne spominji tog izdajnika proleca 🙂
Sad da se malo hvalim, meni uglavnom ne smetaju ni kiša ni sneg. Zimus, neka od najlepših trčanja su bila ujutru u 6 po snegu koji pada. Pošto se spremam za Beogradski maraton, a da bih bio motivisan držim se određenog programa i rekoh gledam da trčim nevezano za vreme ako mi je u planu. Da ne pametujem, obučem se adekvatno, kapa (kapuljača) rukavice. Mada ja nisam merilo jer rukavice počinjem da nosim već u oktobru. Trčao sam u nike downshifter 4, bele kožne koje se vode kao runnung i uglavnom su nepromočive ali nisu baš nešto udobne za tršanje. Meni su dosta tvrde. Sad kad se vreme popravilo koliko toliko, trčim u reabok realflex scream 2. Po meni, ne mogu se porediti.
Moje mišljenje je da trčanju po snegu i kiši nema mane, nismo od šećera kako su nekada davno govorili deci koja se plaše da izađu na kišu.
Na kraju mala digresija, a da se pomenute grupe ne uvrede, mom kolegi su domaćini u Sankt Petersburgu kada ih je pitao za kišobran odgovorili da ga nose samo pederi i djevuške. Ono, vratio se kući u Srbiju sa žestokom prehladom, ali bože moj.
Nisam mislio ništa loše sa ovih par rečenica, posebno ne da ikoga uvredim ili prozovem.
Verujem da se niko neće naći ni uvređenim ni prozvanim, i ja sam u tekstu napisao da oblačenje uglavom zavisi od kombinacije karaktera osobe i vremenskih uslova jer ne postoje ista pravila za sve. Kao što i sam reče, ti nosiš rukavice od oktobra, neko drugi ih ne nosi uopšte, iste lične odluke važe i za ostale odevne predmete. Stoga i jedini konkretniji savet za koji sam bio dovoljno slobodan da izgovorim, je onaj koji se tiče šuškavca (ili kese za đubre :D), dakle nečeg što neće upijati vodu, već je sprovoditi dalje.
Ne spava mi se. Super si napisao, duhovito i zanimljivo. Mene zezaju apropo rukavica u oktobru itd da sam prava pi….ca. Možeš misliti ja sa 192 cm i 92 kg. Samo sam hteo da kažem kako si u pravu i da nema razloga da se ne trči i po kiši. Dobro, to je moje mišljenje što opet ne znači da je univerzalno prihvatljivo.
ja volim da trcim leti kad upekne sunce neznam zasto mozda sam bolestan u glavu aj jbg tako je
svaka cast na tekstu…cini mi se na trenutke kao da je za tarzaniju pisan..duhovito i iskreno do bola 😀
nosite odeću jarkih boja jer svakako ne želite da budete deo statistike Nade Macure na jutarnjem programu sledećeg dana.
baxaxaxaa istina istina 😀
Super je sve ovo..kisa,sneg.. Ali kako ja da se izborim sa +50? 😕
To jos ni sam ne znam. Tokom leta, jedino resenje je ustajanje u 4-5 pa sta bude 😀
Mene jedino brine grmljavina…:( zbog nje uvek ostanem kući pa vežbam i preskačem vijaču sat vremena… Inače obozavam da trčim po kiši i posle kiše!!! Trčim po keju, pa mi još bolje jer tad nema puno šetača a i vazduh je dalko čistiji! 🙂
Ne bih da dam nekome pogrešan savet, ali bih da prenesem svoje iskustvo. Tvoj tekst mi je simpatičan. Sinoć je padala kiša, patike su ostale na terasi i jutros me „dočekale“ mokre. Naravno da sam ih obuo, krenuo i trčao 7K. Bara kao bara, ako možeš da biraš put biraj, ali pronađi put. „Ko čeka idealne uslove neće puno postići“. Kiša mi nije smetala – oblačenje zavisi od temperature vazduha. Trčanje je all weather condition activity. „Koža je vodootporna“. Nikakvu prehladu nisam zaradio. Trčim u svim uslovima. Imam utisak da mi je veći problem vetar nakon trčanja – tokom istezanja – ako je napolju hladno. „Avantura počinje kada situacija krene neočekivanim tokom“. Što se tiče munja i grmljavine – prelepo, ipak pratim njihovu udaljenost (brzina zvuka je oko 330 m/s).
Ja sam trčao po letnjoj kiši i dobro se razboleo nakon toga. Kako će biti po jesenjoj kiši, ili snegu zimi?
Najvažnije je da se odmah poslije trčanja presvučeš. Meni već nakon 5 minuta neaktivnosti postane hladno.
😀
odličan članak 😀
Trčim po svakakvom vremenu, dobro ne baš na minus deset ili po jakom pljusku i nije mi nikada bio problem. Opet ću reći, nema lošeg vremena ima samo loše odeće i obuće.
Hahahahah kako dobro i realno napisan clanak, trcim po svim vremenskim prilikama, apsolutno cak me je dva puta i grad hvatao sto nije nimalo prijatno iskustvo ali sta da se radi 😀 Bitno je da se trci!
Iz nepoznatog razloga, do sada sam izbegavao trcanje po kisi, verovatno strah od malena ( ne idi po kisi, prehladices se ). >)
Moracu da prebrodim strah.
Hvala za text.