30. i 31. jul je bio rezervisan za Trail Race Kopaonik i Tri Strane Kopaonika, a s obzirom da sam na trejl trci i sama učestvovala, ovog puta pišem o njoj. 🙂
150 BRC-ovaca se uputilo put Kopa od kojih, bar trećina, na svoju prvu trejl trku. Za moju grupu ovo je bila prva trka na koju idemo zajedno.
Izbor se sveo na dve trke – 7 i 15km. Veći broj trkača iz grupe se opredelio za ovu dužu.
Uprkos vremenskoj prognozi koja nije obećavala, dan je bio prelep. Organizator se potrudio da trkači imaju gde da kuliraju pre trke uz stoni fudbal, lejzi begove i gomilu „ležaljki“ na koje smo mogli da se izvalimo.
Grupno zagrevanje je počelo uz trenere Beogradskog trkačkog kluba, dok je uzbuđenje zbog početka trke raslo.
7 kilometara punih avanture
Kao osoba koja se svako malo povređuje pa pravi neke pauze, odlučila sam da se ipak pridružim svojoj grupi. Na putovanju, ali ne i na distanci od 15km.
Činjenica da sam se povredila dve nedelje pred samu trku, da sam propustila treninge, a onda prvi vikend otišla na Jahorina Ultra Trail, i da je Kop tek čekao, me je najblaže rečeno, uznemirila.
Pogotovo jer je ovo za mene druga trejl trka, i tek peta sve ukupno.
Izabrala sam stazu od 7km. Nedelje bez treninga su uzele svoj danak, te mi je uspon na samom početku trke (a Boga mi i onaj na kraju) teško pao. Kada trčiš i srećeš ljude nekako te povuku i uspevaš da istraješ.
Staza je više nego uzbudljiva. Trči se uglavnom kroz šumu. Idete gore dole, kroz blato i potoke, i morate biti fokusirani 200% u svakom momentu.
Ovih 7 kilometara mi nije bilo za zezanje, ali 1:21′ nikad nije brže prošlo. Svaki ljubitelj prirode bi se složio. Na stazi nema vidikovaca, ali adrenalin i borovnice na koje smo svuda nailazili su odradile svoj posao. Kada nas je dočekala okrepa na pola, pomorandže nisu nikad bile slađe.
Na trci nedelju dana ranije se mnogo trkača izgubilo odnosno produžilo svojih 10km na minimum 12km, za mene je bilo jako važno da ne doživim slično iskustvo. Markacija na Trail Race Kopaonik-u je bila odlična! Svako malo vidite oznake, a na kritičnim tačkama su, pored jasno označenih kilometara, stajali i ljudi koji su nas sve usmeravali.
Trkač koji pušta klasičnu muziku dok trčimo kroz šumi, zezanje sa društvom, podrška svakog trkača a onda i dobro organizovana trka je učinilo da ova trkaza uzme posebno mesto u mom trkačkom iskustvu.
Ako ste početnik i jedan od vaših strahova jeste da ćete se izgubiti, možda je ovo baš trka za vas! Dovoljno kratka i sažeta a puna izazova za prvi korak ka trčanju u divljini.
Utisci organizatora nedelju dana nakon događaja
Pitali smo organizatore kakav je njihov utisak:
„Sada kada su se slegli utisci, verujemo da je za nama jedno od najuspešnijih izdanja trke Trail race Kopaonik. Ne samo da su oboreni rekordi koji se odnose na broj učesnika, već je urađeno mnogo toga da se nivo kvaliteta podigne na jedan viši nivo i da podignemo lestvicu kada su svi segmenti organizacije u pitanju.
Vodili smo računa o svemu počev od startnog paketa, učesničke majice, kvalitetne medalje, dobrog označavanja staza, okrepnih stanica, fotografija sa trke, pa do nagradnog fonda koji je pored novčanih nagrada sadržao i vredne robne nagrade naših partnera i sponzora.
Ono što je nama izuzetno važno jeste da i posle trke osluškujemo puls učesnika tako da je sprovedena i anketa kojom su učesnici imali priliku da iz svog ugla ocene ovogodišnju organizaciju.
Izuzetno nas raduje to da su utisci više nego pozitivni i da je tokom protekle cele nedelje vladala neverovatno pozitivna atmosfera na društvenim mrežama koju smo videli kroz brojne podeljene fotografije. Važno je i da su sve sugestije za napredak konstruktivne te će nam biti vetar u leđa da naredno izdanje bude još bolje!“
Šta nas čeka sleće sezone?
„Sledeće godine, na redu je osmo izdanje trke Trail race Kopaonik, ali i svojevrsni jubilej za nas jer će biti 10 godina od kada smo ispred Sportskog udruženja „Na sve strane“ pokrenuli trke na Kopaoniku tako da učesnici mogu da očekuju brojna iznenađenja.
Ne bismo previše otkrivali u ovom trenutku stvari koje se odnose na staze trke (šuška se da će biti izmena i novih, dužih staza) ali ono što je sigurno jeste da će se u zvanične kategorije uvrstiti i nordijski hodači koji su ove godine došli u velikom broju na trku i nastavili započetu priču iz 2021. godine.
Koristimo priliku i da se svima zahvalimo na ukazanom poverenju i da pozovemo ljubitelje trčanja da rezervišu kraj jula (28-30. jul 2023.) naredne godine za još uzbudljivije izdanje trke Trail race Kopaonik.“
Ispred sportskog udruženja „Na sve strane“ Nenad Mojsilović
A evo i reakcije trkača Beogradskog trkačkog kluba:
Nikola Petković, 15km trejl i 33km bajs: Ne da na planini nema zime, nego mi je ovogodišnja Kopaonik trejl trka — moja prva — učinila da se toliko zapalim da neću propustiti nijednu narednu. Uživao sam u svakom njenom delu, od starta do cilja. Neko iz organizacije se svojski potrudio da nas provede kroz najrazličitije delove planine, što me je motivisalo da jurim dalje, očekujući da iza krivog drveta, nakon strmog brda, preko brzog potoka, vidim nešto što do tada nisam, oduševim se, udahnem duboko i teram dalje. Sve je bilo vrh, a uspon na Gobelju – vrhčina! Jedino su falile banane na cilju, verovatno su ih pojeli oni brži od mene. E pa dogodine, to neću dozvoliti!
Milena Bojović, 7km trejl: Kako mi je Kopaonik draga planina, bila sam radosna što ću baš tu istrčati svoju prvu trejl trku. Atmosfera, emocije i podrška tokom trke su bili na najvišem nivou. Svidelo mi se što se organizator potrudio oko svih bitnih detalja na terenu kako bi trkači uživali u prelepim šumama Kopaonika. Nadam se da će sledeće godine uspeti da slikaju više trkača. Svi vole uspomene sa trka na kojima su dali svoj maksimum.
Nataša Ristić, 15km trejl: Moram da priznam da mi je ovo bio prvi trail i da vođena čuvenom Canetovom rečenicom „Ništa ne očekujem, samo se nadam“ moja očekivanja od sebe, drugih, same trke i celokupnog iskustva, su bila jako skromna.
Prioritet mi je bio da se ne izgubim, ne povredim i stignem na cilj u roku od 4 sata kako bih uspela da uzmem zasluženu medalju. I van ili uprkos svim očekivanjima, uspela sam. Za početak moram da kažem da sam imala dobre savete od trenera, odličnu podršku drugara iz grupe i jako dobru organizaciju same trke da su se postavljeni ciljevi učinili prelako ostvareni. 15 km i 3 aktivna sata u prirodi stvarno pružaju priliku za gomilu novih iskustava koja po meni, ne bi trebalo da propusti nijedan zaljubljenik u prirodu. Svež vazduh, dobro druženje i aktivan odmor. Ostatak vikenda ovom prilikom ne bih komentarisala, nešto moramo da ostavimo i za paparace.
