Pisala sam o trkama iz svih uglova. Iz start koridora, sa cilja, iz press centra, iz sponzorskog šatora. Ali nikada nisam hodala trku. Do juče 🙂
Schneider Electric Niš Business Run & Walk je ove godine prvi put imao zaseban WALK talas, i ja sam se, bez mnogo razmišljanja, svrstala među hodače. Trkači su krenuli u 18h, mi deset minuta kasnije. Prvi put u životu stojim na startu i ne gledam u sat.
Kad ne juriš, vidiš
Kad trčiš, staza je tunel. Gledaš u leđa ispred sebe, brojiš kilometre, dišeš. Kad hodaš, staza postane grad.
Vidiš zidine Tvrđave, drveće, ljude koji su izašli da vide šta se dešava. Vidiš kolege koji pričaju usput i one koji su se zarekli da će „bar malo protrčati” pa odustali posle sto metara. Vidiš navijače, decu, pse. Stigneš da se nasmeješ i da mahneš nazad.
Lepo je. I potpuno drugačije. Nema adrenalina koji te vuče napred, ali ima nečega što trkač retko dobije: vremena da stvarno pogleda gde je.
A Niš je, da znate, šaren grad. Nije mi to bilo jasno dok nisam hodala kroz njega sa još par stotina ljudi u trkačkim majicama.
Rekord koji se vidi
Ovo nije bila obična godina. Na startu je bilo 160 kompanija, rekordan broj za Niš (prošle godine 134), i oko 2.000 ljudi koji su posle posla obuli patike.
Ekipa Grammera je bila najbrža. Mi hodači smo, priznajem, taj deo propustili, jer su oni već bili na cilju dok smo mi razgledali zidine 😄
Sajam na kome sve možeš da probaš
Ono što me stvarno iznenadilo je festivalski deo. Nikada nismo imali ovoliko partnera na jednom mestu. Igrice, nagradne aktivnosti, degustacije, testiranja, sve što možeš da probaš, pipneš i pojedeš. Od hrane do kola. Ljudi su posle trke lutali od štanda do štanda kao deca u prodavnici igračaka, i to je bio jedan od najlepših prizora večeri.
Zelena priča ide dalje
Reciklaža se i dalje ozbiljno radi, a voda se pije iz limenki, ne iz plastike. Mala stvar kad je gledaš pojedinačno. Velika kad pomnožiš sa 2.000 ljudi.
A pošto od svake kotizacije 1 € ide u projekat „Tim za decu”, Niš je sam doneo oko 2.000 evra za dečje trke i programe zdravih navika. Svaki korak je, dakle, nešto vredeo. Čak i moji, spori 🙂
Žurka na Tvrđavi
I onda – After Work & Run.
Postoje žurke posle trka, i postoji žurka na Tvrđavi. Kamene zidine, svetla, muzika, ljudi koji su do pre sat vremena bili kolege, a sada su tim koji je zajedno prešao cilj. Trajalo je do kasno. Ko je bio, zna. Ko nije, neka dođe dogodine.
Dakle, vredi li hodati?
Apsolutno. Ako ste mislili da Business Run nije za vas jer „ne trčite”, ovo je vaš znak. Hodanje nije trka drugog reda. To je način da istu trku doživite potpuno drugim očima.
Sledeća i poslednja stanica sezone je Schneider Electric Belgrade Business Run & Walk, 24. septembra na Adi Ciganliji, gde se očekuje oko 10.000 ljudi. Ja ću opet hodati. A vi?
