Izgleda da pola sata tople kupke može doneti iste zdravstvene koristi kao 30-ominutno trčanje, navode britanski istraživači. Međutim, ali upozoravaju da to nije razlog da trkači zanemare trening i otrče u kadu.
U istraživanju koje je preneo The Sun, istraživači sa univerzitetu Coventry ispitivali su pozitivne učinke opuštanja u vrućoj kadi i trčanja.
,,Kao istraživač, zanima me istraživanje načina poboljšanja života ljudi putem promena u načinu života“, rekao je Tom Cullen, asistent za istraživanje na Centru za sport, vežbanje i nauku o životu u Coventryju. ,,Brojne tipične promene kao što su vežbanje, dijeta i prestanak pušenja često mogu biti teško održive“, dodao je, napominjući da se opuštanje u vrućoj kadi ,,nudi kao izvrsna metoda za promenu načina života koja ima mnoge zdravstvene koristi, ali što je najvažnije, nešto što ljudi uživaju učiniti“.
Topla kupka izaziva povećanje protoka krvi u nogama
Istraživanje je uključilo 20 ispitanika od 26 do 60 godina koji su se uronili u vruću vodu u tri sesije od po 30 minuta u različito vreme tokom tri dana. Zatim su beležili nekoliko zdravstvenih metrika, uključujući krvni pritisak, brzinu otkucaja srca, protok krvi, anksioznost i raspoloženje.
Otkrili su da su ispitanici nakon polusatnog boravka u vrućoj vodi doživeli prosečno povećanje protoka krvi u nogama od 345 posto. Istraživači su ovo uporedili sa efektima lagane polusatne trke. Brzina otkucaja srca povećala se za prosečnih 41 otkucaja u minuti. Što je povećanje koje bi se postiglo brzim hodanjem, kažu naučnici.
Studija je takođe pokazala da je krvni pritisak učesnika opao nakon sesija u vodi te da su nivoi kortizola – hormona stresa – pale u proseku za 22 posto. Što je slično rezultatima vežbanja tokom istog vremenskog razdoblja.
Istraživanje prepoznaje nekoliko preklapanja u zdravstvenim koristima između opuštanja u vrućoj vodi i trčanja. Međutim istraživači ne sugerišu da trkači odustanu od trčanja i zamene svoje treninge opuštanjem u kadi.
U prethodnom pregledu studija koje su istraživale preklapanje koristi pasivnih metoda zagrijavanja – kao što su kupanje u vrućoj kadi, kupanje ili sauna – i aerobnog vežbanja, Cullen i kolege zaključili su da ,,pasivno zagrevanje ne izgleda pružati sve važne koristi vežbanja i potencijalno ne u istoj meri u svim slučajevima“.
Napomenuli su da bi vežbanje:
,,trebalo posmatrati kao primaran način održavanja i poboljšavanja zdravlja“, dodajući da ,,pasivno zagrevanje može biti obećavajuća terapija za one koji teže održavati redovitu telesnu aktivnost“.
 efekat kao trčanje){kind=link}