Plantarni fascitis, jedan od najčešćih uzroka bola u peti, čini 8% svih trkačkih povreda, i javlja se kod trkača svih nivoa (najčešće u uzrastu između 40 i 70 godina). Kako nastaje i kako lečiti?
Šta je plantarna fascija?
Plantarna fascija je dugačak ligament koji se nalazi neposredno ispod kože i povezuje petu sa prednjim delom stopala. Funkcija plantarne fascije je da pruži statičku podršku stopala prilikom pokreta, ali i da apsorbuje vertikalne sile koje deluju na stopalo prilikom aktivnosti.
Šta je plantarni fascitis?
Plantarni fascitis predstavlja jedan od najčešćih uzroka bola u peti. Prekomerno opterećenje plantarne fascije može dovesti do njenog oštećenja u vidu mikro rascepa.
Koliko je čest plantarni fascitis?
Plantarni fascitis čini 8% svih trkačkih povreda, i javlja se kod trkača svih nivoa. Najčešće se javlja u uzrastu između 40 i 70 godina.
Koji su faktori rizika za nastanak plantarnog fascitisa?
Tačan mehanizam nastanka plantarnog fascitisa nije u potpunosti jasan. Kao i kod svih povreda preopterećenja faktori rizika koji doprinose nastanku plantarnog fascitisa mogu biti unutrašnji i spoljašnji.
Najčešće opisivani unutrašnji faktori rizika su:
- prekomerna telesna težina
- skraćenje mišića lista i Ahilove tetive
- slabost mišića lista
U najčešće spoljašnje faktore rizika ubrajaju se:
- greške u treniranju (prebrzo povećanje distance, intenziteta, učestalosti ili trajanja treninga)
- neadekvatna obuća (nedovoljno često menjanje patika, patike sa nedovoljnom potporom pete i svoda stopala)
Veoma često se postojanje petnog trna dovodi u vezu sa plantarnim fascitisom. Međutim samo 5% pacijenata sa petnim trnom ima bol u peti.
Kako se manifestuje plantarni fascitis?
Karakterističan simptom plantarnog fascitisa je bol sa unutrašnje strane petne kosti. Bol se tipično javlja pri prvim jutarnjim koracima ili nakon perioda dužeg mirovanja i smiruje se nakon zagrevanja. Ovo je najtipičniji znak za plantarni fascitis.
Kada je u pitanju trčanje, bol će se najčešće javiti na početku trčanja, ali će postepeno nestajati sa aktivnošću. Može se javiti ponovo na kraju trčanja. Bolovi se mogu javiti i nakon napornog dana provedenog na nogama, naročito u tvrdim, neudobnim cipelama.
Kako se postavlja dijagnoza plantarnog fascitisa?
Za postavljanje dijagnoze dovoljan je klinički pregled. Prilikom pregleda obično se javlja bol na mestu pripoja fascije za petnu kost, kao i bol prilikom istezanja prstiju. Ostale dijagnostičke metode savetuju se samo ukoliko treba isključiti eventualno postojanje nekog drugog stanja.
Kako se leči plantarni fascitis?
Lečenje plantarnog fascitisa može biti veoma dugotrajno. Više od 90% pacijenata sa plantarnim fascitisom oporaviće se unutar 10 meseci od početka lečenja konvencionalnim metodama.
Lečenje plantarnog fascitisa podrazumeva:
- Izbegavanje provocirajućih aktivnosti
- Krioterapija – primena hladnih pakovanja u trajanju od 20 minuta 3-4 puta dnevno
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi – koriste se za smanjenje bola i zapaljenja
- Fizikalna terapija i rehabilitacija – podrazumeva primenu različitih fizikalnih modaliteta koji smanjuju bol i zapaljenje u predelu plantarne fascije
- Istezanje mišića lista i plantarne fascije predstavlja ključni korak u lečenju. Tipičan pristup bio bi da se sprovode po tri seta istezanja u trajanju od po 10 sekundi zadržavanja i ponavljanjem od po 20 puta za svako stopalo.
5.1. Istezanje plantarne fascije
Sedite na pod ili krevet sa nogama ispred vas. Peškirom obuhvatite taban vašeg bolesnog stopala. Držite nogu ispravljenu i povlačite peškir ka sebi. Držite 10 sekundi i opustite. Ponovite 20 puta. Vežbu obavezno uraditi ujutro pre prvih koraka, i ponoviti u toku dana.
5.2. Istezanje mišića lista
Naslonite se na zid sa jednim kolenom ispravljenim i petom na podlozi. Drugu nogu sa savijenim kolenom postavite ispred. Za istezanje mišića lista i Ahilove tetive gurnite vaše kukove put zida. Zadržite ovaj položaj 10 sekundi i odmorite. Ponovite 10 puta. Potom istu vežbu urudite sa oba ispravljena kolena. Istezanje treba da osetite u listu.
6. Masaža plantarne fascije
U novije vreme sve više se koriste tehnike rolanja plantarne fascije bilo uz pomoć rolera ili drugih predmeta poput teniske loptice. Iako za efikasnost ove metode još uvek nema dokaza mnogi trkači imaju osećaj da im to pomaže.
7. Ulošci i cipele
Silikonski ulošci za petu odižu petu i pružaju joj dodatnu podršku. Takođe se mogu savetovati ulošci za cipele koji pružaju podršku medijalnom luku ili obuća sa debljim đonom i debljim uloškom koja smanjuje bol pri stajanju i hodu.
Ulošci sa ojačanjem za medijalni svod 
Silikonski ulošci za petu
- Noćne ortoze – većina ljudi spava sa prstima put dole. Ovakav položaj relaksira plantarnu fasciju i jedan je od razloga jutarnjeg bola u petama. Noćna ortoza može pomoći da se Ahilova tetiva i plantarna fascija istežu tokom noći, što omogućava bolji i brži oporavak.
8. Terapija udarnim talasima („shock-wave terapija“) i lečenje plazmom obogaćenom trombocitima (PRP) mogu se savetovati ukoliko ostale konvencionalne mere ne pomognu i plantarni fascitis pređe u hronično stanje.
Terapija udarnim talasima stimuliše proces zarastanja u oštećenoj plantarnoj fasciji.
9. Injekcije kortikosteorida („blokade“) deluju protivupalno i mogu dovesti do smanjenja tegoba. Zbog potencijalno ozbiljnih komplikacija, kao što je ruptura plantarne fascije, ovaj metod lečenja treba izbegavati.
Kada možete ponovo da trčite?
Pojedini trkači mogu da se vrate trčanju čak i kada zaostane blag bol u plantarnoj fasciji. Međutim, ukoliko trčanje pogoršava bol nije još vreme za povratak trčanju. Intenzitet trčanja ne bi trebalo povećavati za više od 5-10% nedeljno. Sa vežbama istezanja treba nastaviti i po prestanku tegoba.
tendo.rs
![RACE FOR THE CURE 2024 [NAJAVA TRKE]](https://www.trcanje.rs/wp-content/uploads/2024/05/79-600x337.jpg)
5 komentara. Leave new
Deset meseci imam problem sa ovom povredom koji nisam još uvek rešio. Trentno dva meseca pravim pauzu od trčanja (drugu pauzu ove godine). Molio bi trkače koji su imali sličan problem za neki savet iz iskustva.
Poštovani Damire, na žalost ova povreda se ne leči mirovanjem. Neophodna je fizikalna terapija i rehablitacija, koja na prvom mestu podrazumeva adekvatne vežbe koje za cilj imaju da ojačaju tetivu i povećaju njen kapacitet za opterećenje.
Ako mirujete nećete imati bol, ali se on po pravilu vraća kada ponovo opterite tetivu.
Bilo bi nam drago da nam se javite na konsultaciju, kako bi Vam pomogli da što pre ponovo trčite.
Pozdrav,
Prof. dr Emilija Dubljanin Raspopović (Tendo Vaš fizijatar)
Isti problem imam dve godine. Pauziram pa krenem, pauziram pa krenem i sve tako u krug. Nikako da mi prestane. Imam masazer za stopala i mogu da kazem da pomaze malo ali to nije resenje. Ako moze neki savet sta treba da radim…Pozz.
Ja imam problem ovog tipa od juna 2019. godine. U oktobru iste godine mi je ortoped potvrdio da je u pitanju upala plantarne fascije, i bio je u fazonu samo od sebe će to da prođe, jer se tako i pojavilo.
U februaru 2020. godine sam počeo da se bavim trčanjem, rekreativno, kupio nove patike samo za trčanje, trčao sredinom stopala, nikada na petu, obavezno se zagrevao pre trčanja i istezao nakon trčanja. Do septembra kada sam prestao sa trčanjem, zbog pojačanih bolova u stopalu, sam smršao 11 kg. Prva dva meseca sam koristio hladne obloge nakon trčanja, uz obavezno istezanje mišića lista i plantarne fascije. Nakon tog perioda se bol nakon trčanja umanjio, tako da sam nastavio sa svakodnevnim istezanjima, a trčanje svakih 2-3 dana. Trčanje mi je dosta pomoglo da ne upadnem u kovitlac ružnih misli izazvanih svakodnevnim širenjem panike oko korone. U septembru sam dostigao neki zamišljeni cilj, tako da sam prestao sa trčanjem za ovu godinu, ali je prevashodan razlog bio to što nakon trčanja nisam mogao normalno da stanem na levo stopalo. Tetivu ni u jednom trenutku nisam osetio prilikom trčanja, ali kada se noga ohladi, pored plantarne fascije počelo je da me boli i celo stopalo, najviše gornji svod stopala. Od navedenih metoda lečenja iz teksta nisam probao samo šokvejv terapiju zbog nepristupačnosti, i injekcije kortikosteroida. Pre 3 meseca sam čak i ortozu kupio. I sve u početku kao daje neki rezultat, ali ubrzo postane jasno da nekog napretka nema. U principu se ja krećem najnormalnije, posledice osetim tek nakon dugotrajnog pešačenja u tvrdoj, ravnoj obući (koju inače nosim čitav život), ali ne bih se upuštao u trčanje u ovom stanju, jer se bojim da mi ne ostavi neke trajnije posledice na organizam. U poslednje vreme me počinje žigati spoljna leva strana kuka (gluetusi i okolina), pa sve nekako mislim da ima veze sa prethnodim problemom.
Obzirom da mi se trčanje kao vid rekreacije i ventila za rasterećenje baš dopalo, voleo bih da sa istim nastavim sa dolaskom proleća ili po rešenju problema sa petnom tetivom.
Ukoliko neko ima preporuku za dobrog ortopeda, kliniku, terapiju ili bilo šta drugo, molio bih da mi istog preporuči.
Poštovani Dragane,
sasvim ste lepo objasnili vaše tegobe i posledice koje se sada javljaju u drugim delovima Vaših nogu kao posledica prvobitnog problema sa stopalom. Možemo Vam preporučiti ordinaciju http://www.tendo.rs, gde ćete uz pregled i konsultaciju lekara dobiti besplatni ultrzvučni pregled.