Da li ste znali da 80% gojaznih ljudi, koji putem restriktivne dijete izgube veći broj kilograma, sve to vrate u roku od godinu dana? Jedna do dve trećine ovog broja, vrati još više kilograma nego što su na početku imali. Svi smo čuli za jo-jo dijete, ali da li znate koje objašnjenje se nalazi iza njih? Ne, nedostak snage volje nije odgovor, tako da slobodno možete da prestanete da kinjite sebe (ili druge) za neuspehe u gubljenju kilograma.
Još jednom ću pokušati da ispričam ovu kompleksnu priču na što jednostavniji način. Da, dobar deo odgovora leži u hormonima, a ovaj put su to leptin i grelin.
U prethodnom tekstu pokušala sam da približim priču o leptinu i ulozi koju on ima u našem organizmu i procesu mršavljenja. Njegovo glavno dejstvo jeste osećaj sitosti, ali nepravilan “rad” ovog hormona (pre svega rezistentnost), direktno je povezana sa prekomernom telesnom težinom (http://trcanje.rs/mrsavljenje/hormoni-gladi-leptiri-gremlini-u-stomaku-deo/).
Kako je glavni zadatak leptina da donese osećaj sitosti, tako je grelin zadužen za stimulaciju apetita i gladi.
Hormon grelin je pre svega stimulator gladi.
Grelin
Grelin se proizvodi prvenstveno u želucu i pankreasu. On je glavni hormon gladi jer povećava apetit, unos hrane, ali i skladištenje masti. Kao da sve to nije dovoljno, pokazalo se takođe da ima uticaja i na deo mozga koji je povezan sa sistemom nagrađivanja tj. amigdalom (amigdala je odgovorna za ispoljavanje i doživljavanje emocija). Znate ono kada jedemo da bismo se smirili ili kad smo tužni? E, to je taj gremlin!
Koliko grelina će vaš stomak lučiti zavisi od: godina, pola, BMI-a, glukoze u krvi, nivoa insulina, nivoa leptina, hormona rasta i drugih faktora.
Kako funkcioniše grelin?
Za razliku od leptina koji dugoročno reguliše telesnu težinu, grelin ima trenutno dejstvo. Kao što smo rekli – on se proizvodi u stomaku, ali onda kada smo gladni. Njegove koncentracije u krvi tada su najviše i tada do mozga, opet putem krvi, stiže poruka: “Vreme je za klopu!”. Tek kada jedemo, koncentracija grelina opada.
Ono što se desi svima nama s vremena na vreme jeste da pregladnimo. Imamo previše obaveza u toku dana, neplanirane situacije, nedostatak vremena… u tim momentima, nivo grelina je poprilično visok, a i posledica je prilično poznata – nekontrolisana glad i, u najvećem broju slučajeva, kada do hrane dođemo – prejedanje.
A šta se događa kada mi namerno ignorišemo ove signale gladi? Odlučili smo da je dosta bilo sa svim viškovima, “spojlerima” i “bojlerima”, okrenuli novi list, od danas samo pasemo travu, a za užinu ćemo da meditiramo i ponavljamo afirmacije tipa: “nisam gladan/gladna, nisam gladan/gladna…”. Možda se u prva dva dana priviknemo na osećaj gladi, ali krajnji rezultat definitivno jeste konstantno povećana koncentracija grelina u krvi. Česta posledica dijeta jeste stalni osećaj gladi, bez obzira na učestalost i količinu hrane koja je uneta. Ovo je samo još jedna od činjenica koje idu u prilog beskorisnosti popularnih, restriktivnih režima ishrane. Tako da onaj plan, “Malko ću da crknem od gladi par meseci, a posle ću da održavam”, pada u vodu.
Najniži nivo grelina koji imamo posle dijete, viši je nego najviši koji smo imali pre dijete. (Cummings i sar., 2002). Mislite o tome…
Grelin i hormon rasta
Pre nego što se strašno naljutite na grelin, da kažemo nešto i u njegovu odbranu. Za početak, ne bi valjalo da ga nema – glad je prirodna i fiziološka potreba bez koje bismo pa… umrli. Naš organizam je ipak pametniji od nas i ne zanima ga preterano što je trenutno u modi biti mršav i blago do umereno anoreksičan. Drugo, ima ljudi koji zaista budu toliko zaneseni poslom i obavezama da bi, bez ovih signala, zaboravili da jedu. I treće, grelin stimuliše i hormon rasta (GH – growth hormone). GH je zadužen za rast, reprodukciju ćelija i regeneraciju tkiva. A ovo je, složićete se, prilično bitno…
Evo još par zanimljivih činjenica o grelinu:
- Iščekivanje hrane znatno doprinosi rastu grelina u krvi – što duže sedite i gledate hranu, jače će se on i lučiti;
- Grelin je obrnuto proporcionalan unosu hrane (više hrane, manje grelina);
- Najznačajnije smanjenje ovog hormona beleži se nakon obroka bogatog ugljenim hidratima; nakon obroka bogatog mastima pad je manji, ali i dugoročniji, dok su istraživanja nakon proteinskog obroka pokazala kontradiktorne rezultate (neki čak tvrde da uopšte nema smanjenja);
- Pokazalo se da gojazni ljudi imaju najmanju, a anoreksični imaju najveću koncentraciju grelina u krvi;
- Hroničan stres i neispavanost su faktori koji umnogome doprinose porastu grelina.
Sve je očiglednije da mršavljenje uopšte nije jednostavan proces i da nije dovoljno samo izdržati tu dijetu. Postoje mnogo efikasniji i pametniji načini da ostvarimo ono što smo zacrtali. Možda nećemo to dobiti prekosutra, ali opet – manja je šansa da će nam se kile vratiti. Pogledajte još jednom savete iz prethodnog teksta i dajte se na posao. Srećno!
