Šta je za mene planinsko trčanje?

Predstavljamo vam u kratkim crtama planinsko trčanje iz ugla Aleksandra Anđelića. Nadamo se da ćete razmisliti o planinskom trčanju kao o jednoj divnoj disciplini. Očekujemo da planinsko trčanje i u našoj zemlji uzme maha, kao na primer u Sloveniji, a mi ćemo biti u misiji da vas sve poteknemo na razmišljanje.

Šta je za mene planinsko trčanje? U osnovi većine sportova je trčanje, ali mislim da bih najlakše dao odgovor na ovo pitanje ako objasnim šta u mom životu znači planina…

Kao dvogodišnjak oboleo sam od astme, što je dovelo do toga da se cela moja porodica preseli u Bosnu.

Tamo sam posle godinu dana svakodnevnih izleta na Šator planini, uz jaku hranu i medovinu pobedio ovu tešku bolest u potpunosti, koja je jednog mog vršnjaka iz starog kraja koštala života.

Planina predstavlja veliku motivaciju u mom životu, postižem neke stvari za koje nisam ni pretpostavljao da imam smisla.

Volim prirodu, pa sam je i s kamerom u ruci pokušao da prikažem drugima. U tome sam postao toliko dobar da sam svojevremeno fotografije pejzaža prodavao po ceni od 180 dem kada su, na primer, internacionalni majstori prodavali svoje slike za samo 20 dem.

Otkrio sam i svoje menadžerske sposobnosti, samo da pomenem da sam u srpskom sportu uradio neke stvari u koje se pre mene ni čuveni Dane Korica nije upuštao. Pisanje mi predstavlja izazov i želim da oblast trail trčanja približim čitaocima, jer smo po mom mišljenju baš u toj oblasti stručne literature tanki.

U sportu sam od svoje 9. godine, kroz članstvo u raznim klubovima, a najviše u trčanju. Posebno sam bio posvećen planinskom trčanju zahvaljujući kojem sam dosta putovao po mondenskim ski centrima srednje Evrope i stekao dosta poznanika i prijatelja. Zahvaljujući mom angažovanju Vojvodina kao region je u periodu 2001 – 2002. bila vodeća po organizaciji ove grane atletike u širem okruženju, iako je imala slab planinski potencijal. Zašto Vojvodina to nije i danas, to je za posebnu analizu, ali kod nas se kaže da je bilo „suviše lepo da bi dugo potrajalo“.

Vodio sam naš nacionalni tim, a iako već 3 godine nisam u njemu i dalje sam voljan da uskočim i pomognem gde zatreba. Ljubav prema atletici je razlog što sam proučavao planinsko trčanje.

Ovaj pravilnik je najbolji koji sam imao prilike da vidim, jer dopušta izvesnu elastičnost u pravilima ove specifične grane atletike. Po mojim saznanjima postoji velika verovatnoća da on bude prihvaćen i u našem Atletskom savezu, uz male izmene kao uvertira za prvo državno prvenstvo koje bi trebalo da se održi u Dimitrovgradu na proleće.

Od tzv. „traila“( trčanje po divljem terenu) najdraže mi je planinsko trčanje. U periodu 2001.-2006. sam živeo za planinsko trčanje i imam dosta znanja iz ove oblasti.

Lepo je videti da postoji više grupa ljudi koji planiraju trke, a nadam se da će i do kraja istrajati i da će te trke imati tradicionalni karakter svake godine. U Evropi postoje planinske trke koje se tradicionalno održavaju i po više decenija. Nadam se da ćemo se videti na nekima od njih.

Pozdrav svima!

Aleksandar Anđelić

O planinskom trčanju možete naći dosta informacija na službenom sajtu svetske asocijacije WMRA, koja postoji u okviru IAAF-a.