nicoper

Počinje kao i svaki drugi zimski trening. Sasvim običan dan. Neugledno parče pravog asfalta oivičeno uskim trotoarima i obasjano uličnim svetiljkama taman toliko da ukaže na nedostatak bilo kakvih detalja, ali i da naglasi neizbežnu činjenicu da je lepota sunčanog dana daleko iza. Koraci nisu ništa drugo do merilo uzaludnosti i monotonosti koje samo ovaj put može da izazove.

Iskreno, nisam spreman. Plašim se. Boleće više nego što mogu da zamisllim. Jedino što me smiruje je idealizovana slika mene u trku.. Korak po korak i e...