Trčanje je odličan način da unapredite svoje zdravlje i popravite kvalitet života. Međutim, ako živite u okruženju koje je podložno uticaju zagađenja možda bi trebalo da malo promenite svoje trkačke navike.
Zbog brzog tempa života mnogi od nas pokušavaju da uštede vreme gde god mogu, pa i na treningu. Umesto odlaska do parka, šume ili staze za trčanje, trening počne čim se kroči na ulicu. Učinite uslugu sebi i svom zdravlju i smanjite izloženost štetnom uticaju zagađenja na najmanju moguću meru. Uz malo planiranja učinićete svoje treninge prijatnijim i zdravijim.
Iz automobila na kočije
Zagađenje vazduha u urbanoj sredini je nekada posmatrano kao lokalni problem koji je u vezi sa grejanjem i industrijskim emisijama – izvorima koji su danas pod mnogo većom kontrolom. Međutim, uprkos stalnom napretku i novim tehonologijama u razvoju motora i goriva, danas je urbano zagađenje najviše uzrokovano saobraćajem.
Stručnjaci smatraju da mnoge supstance, direktno proizvedene motornim vozilima, ili indirektno fotohemijskim reakcijama, ozbiljno ugrožavaju zdravlje ljudi. Glavni zagađivači u saobraćaju su:
- ugljen-monoksid – CO,
- oksidi azota – NOx,
- ugljovodonici,
- praškaste materije.
Kako zagađenje vazduha utiče na naše zdravlje dok trčimo
Atmosfersko zagađenje može da izazove i akutne i hronične efekte na vaše zdravlje. Trovanje ugljen-monoksidom umanjuje sposobnost transporta kiseonika u organizmu. Prvi simptom koji se javlja je glavobolja, a kasnije nastupaju i aritimija, pad krvnog pritiska, vrtoglavica i gubitak koordinacije.
Sa druge strane, dugotrajno izlaganje visokim koncetracijama benzena povećava rizik od kancera. Oksidi azota mogu da reaguju sa amonijakom i vlagom iz vazduha, i formiraju azotnu kiselinu, ili da u reakciji sa organskim materijama formiraju ozon, koji izazivaju oštećenja pluća. Praškaste materije su čestice dovoljno sitne da udju u pluća, mogu da iritiraju oči ili da pogoršaju stanje hroničnih bolesnika.
U urbanim sredinama, posebno tamo gde su gustina populacija i gustina saobraćaja velike, očekivano je da ljudi budu više izloženi štetnom uticaju zagađenja. Visoke koncentracije polutanata se javljaju na lokacijama sa pogodnim prostornim rasporedom zgrada i meteorološkim parametrima kao što su brzina vetra i osunčanost. Na primer, u uličnim kanjonima – ulicama koje su sa obe strane zaklonjene visokim zgradama je značajno usporeno raspršivnje zagađujućih materija.
Centar Beograda – epicentar zagađenja
Najbolji način da se sačuvate od zagađenja je da ga izbegavate. Trebalo bi da tokom planiranja svojih treninga uzmete u obzir i informacije o stanju životne sredine. Agencija za zaštitu životne sredine, svakodnevno meri automatskim stanicama kvalitet vazduha na pet lokacija u Beogradu i još par desetina lokacija u Srbiji. Aktuelni podaci su dostupni na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.
U Beogradu najveće aerozagađenje izmereno je u krugu dvojke, centralnim delovima Vračara i Zemuna. Velike količine zagađujućih materija su uvek prisutne u blizini prometnih ulica i javnih garaža.
Ako imate običaj da trčite gradskim ulicama izbegavajte Slaviju, Bulevar despota Stefana i Cvijićevu. Zbog upotrebe javnih garaža u Kraljice Natalije, Dragoslava Jovanovića, Masarikovoj i na Obilićevom vencu, broj vozila u tim ulicama je uvek povećan.
Naselja koja su planski građena, sa daljinskim grejanjem, zelenilom i regulisanim parkiranjem, nemaju problem sa zagađenim vazduhom. Pokazatelji zagađenja u Novom Beogradu i Zemunu su skoro uvek zadovoljavajući. Naravno, uvek je dobra ideja da vaš sledeći trening bude na Adi Ciganliji, Košutnjaku, Kalemegdanu ili Zvezdarskoj šumi.
Koliko ozbiljno shvatamo zagađenje? Verovatno nimalo, jer nam je to svakodnevnica (pritom se radi o nevidljivim stvarima). Ali ipak uhvatimo sebe kako punimo pluća kada se nađemo u nekom zelenilu ili nekoj šumi. Kada ste poslednji put bili u prirodi samo da biste udahnuli malo svežijeg vazduha, a ne zarad provoda sa društvom ili šetnje?
3 komentara. Leave new
Luka, hvala na ovim informacijama, posebno od nekog ko je stručan kao ti.
Ja imam utisak kada se vratim iz nekog manjeg mesta ili npr kada sam boravio u inostranstvu pa kada se vratiš u Beograd, koliko u stvari i grad nije baš tako Beo.
No, da ne kukam, sada najviše trčim na Ušću od Zemunskog keja pa sve do Brankovog i Železničkog mosta. Trčati na Košutnjaku ili na Avali je skroz drugačije, gotovo kao da nisi u Beogradu.
Da li su ta zagađenja manja u ranim jutarnjim časovima ili kasno uveče? Da li postoji negde ta evidencja?
Pored Košutnjaka koji je u Beogradu verovatno najbolji po tom pitanju, ja trčim u Banjičkoj šumi i stvarno se oseti razlika iako je saobraćaj blizu – ta šuma ima nešto.
Podržavam sve akcije „bez automobila“, da se međugradske autobuske stanice izmeste van centra grada, i da Terazije i Kolarčeva budu pešačke zone (ili samo za trolejbuse), a kada vozim, vozim na plin! 🙂
Pošto ovde govorimo o zagađenju uzrokovanom saobraćajem, ujutru kada svi
krenu na posao i na kraju radnog vremena zagađenje je najveće. Takođe
postoji i razlika u koncentraciji polutanata radnim i neradnim danima,
odnosno vikendom. Postoji evidencija, odnosno merenja, ali za sasvim
konkretan odgovor bi bila potrebna detaljnija analiza izmerenih podataka.
Trebalo bi uzeti u obzir i pojedinačne karakteristike svih vrsta
zagađenja i vremenske uslove.