Trening

Suština treninga u nekoliko pasusa

8 komentara

Trkački trening je proces izlaganja adekvatnim naporima i adaptacije na te napore. Pri trenirnju organizam reaguje na trenažni stimulans koji modifikuje njegove određene funkcije i strukture, zapravo izaziva specifične adaptacije koje će dovesti do poboljšanja izvođenja. Treba naglasiti da prilikom adaptacije dolazi do sinteze novih proteina.

Trening utiče na promene u mišićnim vlaknima

Adaptacije u mišićnim vlaknima mogu biti različite. Jedna od promena koja se dešava u mišićnim vlaknima prilikom trkačkog treninga je povećanje broja i volumena mitohondrija, što ima za posledicu veću potrošnju kiseonika koji je dopremljen do mišića. Svako mišićno vlakno ima potencijal sinteze velike količine proteina,  jer ćelijsko jezgro sadrži informaciju koja omogućuje stvaranje bezbroj uzoraka molekula DNK.

Metabolizam proteina

Pojedina vrsta treninga će biti delotvorna ako uzrokuje željene promene, tj. uzrokuje izbor pravog uzorka molekula DNK i tako izaziva sintezu specifičnih proteina. Da bi smo razumeli kako se nakon treninga obavlja sinteza proteina, važno je razumeti kako funkcioniše metabolizam, tj. njegove faze: anaboloizam i katabolizam.

Katabolizam

Katabolizam je proces kojim se veliki molekuli  razlažu na manje. Prilikom trčanja molekuli glikogena se razlažu na glukozu, a trigliceridi putem lipolize na glicerol i tri molekula masne kiseline, mogu se rastaviti i molekuli proteina na pojedine aminokiselinine od kojih su sastavljenje.

Anabolizam

Anabolizam je suprotan proces. Elementarni molekuli se sastavljaju i formiraju veće molekule. Kada katabolizam prevlada, povećava se nivo kataboličkih hormona u krvi (npr. kortizol), dok nivo anaboličkih hormona (npr. testosteron) opada. Katabolizam preovladava u toku teninga, pa čak i nekoliko sati nakon završetka, u slučaju naročito intenzivnog napora. Po završetku treninga preovladava anabolizam. U toj fazi dolazi do stvaranja molekula ne samo da bi se nadoknadilo izgubljeno, već i da bi došlo do adaptacija koje su i sam cilj treninga. Sinteza proteina događa se samo u prisustvu anaboličkih hormona, koji se putem krvi dovode do organa na koje moraju uticati, uključujući i mišiće.

Kako dolazi do sinteze proteina?

Da bi smo objasnili kako anabolički hormoni i biološki signal dovode do sinteze proteina, moramo reći da svako vlakno ima različite tipove specifičnih receptora, od kojih je svaki predodređen za drugi protein koji se sintetiše u mišiću.

Određeni biološki signal će modifikovati pojedine receptore i omogućiti im da se povežu sa anaboličkim hormonima. Anabolički će hormon tada moći da uđe u jezgro mišićnog vlakna. Specifičan receptor omogućiće prolazak hormona u jezgro, gde će pronaći “odgovarajuće podatke“ za sintezu novih molekula.

Kombinacija hormona i receptora ima sposobnost da odredi podatke potrebne za sintezu određenog molekula proteina i kopira ih zahvaljujući molekulima RNK. Sada je uzorak spreman i doći će do sinteze novih molekula pomoću specifičnih telašaca prisutnih u citoplazmi.

Da bi trening bio efikasan, moramo izabrati adekvatna sredstva, metode i opterećenja kako bi se proizveo specifičan biološki signal koji za posledicu ima sintezu novih proteina i metaboličku adaptaciju na višem nivou.

Mali rečnik trčanja
Sedam dana triatlona

Povezani članci

8 komentara. Leave new

  • Nenad Stanković
    april 2, 2011 18:55

    Tekst veoma interesantan ali se potkrala greška, verovatno u pisanju: „Prilikom trčanja molekuli glukoze se razlažu na glikogen…“

    To nije tačno, već upravo obrnuto. Glukoza je prost šećer (monosaharid) i čini sastavni deo glikogena (koji je polisaharid glukoze) pa se prema tome samo glikogen može razložiti na glukozu.

    Odgovori
    • …molim te,možeš li mi navesti par razloga zbog kojih smatraš da treba ukinuti fizičko vaspitanje u školama…pozz

      Odgovori
      • Nenad Stanković
        april 3, 2011 21:03

        Ako ste ikada gledali sa strane jedan čas fizičkog, razumećete sve.

        Većinom se sve svodi na davanje lopte jednoj polovini učenika da igraju šta hoće a druga polovina isto može da radi šta hoće samo da ne ometa ostale učenike koji imaju druge časove. 🙂

        Kod ono malo nastavnika fizičkog što želi da malo progura neki program, dešavaju se povrede koje često nisu ni malo bezazlene, a posledica su loše postavljenih ciljeva i uniformnih zahteva.

        Odgovori
        • … uz svo poštovanje nemam namjeru na ovaj način ulaziti u dalju raspravu..međutim po meni je grijeh i izgovoriti rečenicu „ja sam za ukidanje fizičkog vaspitanja u školama“,strašno…ipak mjesta za takav vaš stav ima, i to u cijelom regionu,neki nastavnici su zalutali u ovu profesiju,a neke je jednostavno pregazilo vrijeme. Školska omladina nije kriva da bi bila kažnjena ukidanjem fizičkog,što znači da je do sistema,od nastavnika-profesora do ministarstva,tu treba vršiti pritisak samo treba biti uporan…u R.Srpskoj se odlično pokazao pilot projekat uvođenjem nastave fizičkog vaspitanja za mališane od prvog do petog razreda,gdje su šansu dobili mladi profesori fiz.vaspitanja,te je početkom ove godine nezvanično dogovoreno da se uvede čas fizičkog od trećeg do petog razreda,i da se poveća fond časova fizičkog.Ova odluka bi dala šansu tek svršenim profesorima difa a poboljšalo bi kvalitet fizikog vasp.,i sa sigurnošću tvrdim da dobar dio nastavnika(bilo gdje u regionu), ipak radi sa mališanima,poštuje plan i program vezano i za ponašanje,sp.kodeks,ritmiku,motoriku..itd.
          -jeste li sigurni da i u sportskim klubovima u bilo kojoj grani sporta,sportski stručnjaci rade sa omladinom ispravno.(principi,primjena u praksi teorije sp.treninga,tr.licenca,gdje,ko….itd.itd)???

          p.s ..sama si dala odgovor na pitanje,poređenje sa amerikom..(uslovi)..i ne samo to,ali da nedavimo ljude na sajtu…opet,procentualno kada sve saberemo i oduzmemo najviše je debila u americi,a većinu sportskih uspjeha im donose obojeni sportisti koje ja izuzetno cijenim….

          Odgovori
      • Zato sto je nacisto besmisleno…vise od pola ljudi sedi na klupama a fizicko rade samo oni koji se vec i bave sportom.
        Ja sam za to da se uvede americki sistem, gde imaju svakodnevno cas i mogucnost da izaberu kojim sportom zele da se bave i da se iz osnovnih i srednjih skola pravi osnova za kasnije ozbiljne sportiste
        Doduse i njihovi uslovi su dobri…svaka skola maltene ima atletski stadion, ogromnu salu za ekipne sportove, bazen, gimnasticku dvoranu itd…
        I jos jedno pitanje …zar fizicko vaspitanje ne bi trebalo i da uci kulturu tela? tj, da bi me razumeli, zar ne bi trebalo imati i casove o tome kako telo funkcionise, slicno biologiji samo prilagodjeno motorici…pa i seksualno vaspitanje
        Zar nije nekad tako bilo ranije? Ispravite me ako gresim?

        Odgovori
    • Hvala Nenade. Ispravio sam grešku, jednostavno sam permutovao pojmove, naravno da smo komleksije može da se razloži na sprostije.

      Odgovori
  • Koliko je meni poznato misici tj. proteini koji ih cine mogu ukoliko su potrebe takve da se regenerisu i u glukozu, ne samo u aminokiseline, zato vecina dugoprugasa i nema misicno izrazenu konstituciju, njihovo telo jednostavno zdere samo sebe…

    Odgovori
  • izgleda da je tekst toliko ne razumljiv, i bez cilja da nama koji ne koristimo molekule i sl. u svakodnevnom jeziku, da su komentari potpuno off-topic. Šteta, naslov je baš obećavao…

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fill out this field
Fill out this field
Molimo vas da unesete valjanu adresu e-pošte.
You need to agree with the terms to proceed