Trening za sprint: 100, 200, 400m

100 m je najkraća atletska sprint disciplina koja se održava na otvorenom. Trči se pravom dužinom atletske staze, i uvek iz niskog starta. Opravdano je mišljenje da je ova disciplina sa manjom prosečnom brzinom od trke na 200m, jer se druga polovina ove duže distance trči u punom trku.  Sprinteri obično postignu maksimalnu brzinu negde između 50-60m, a njihova brzina do cilja progresivno, sporo, opada. Cilj svih 100-metraša je da zadrže maksimalnu brzinu što je duže moguće, pa je to i cilj treninga na 100m.

100 m

Svetski rekorder na 100m je Usain Bolt iz Jamajke sa  fantastičnih 9.58, 16. avgusta 2009. u Berlinu.
Svetska rekorderka na 100m  je Florence Griffith-Joyner iz SAD-a: 10.49, u Indianapolisu, 16. jula 1988.

200 m

Atletska trka na 200 m je sprinterska disciplina sa najvećom prosečnom brzinom. Održava se na atletskoj stazi i predstavlja tačno polovinu dužine staze. Start je na kraju ravnine, tj na ulasku u krivinu, pa je potrebna dobra tehnika pokreta da bi se ova staza istrčala najbrže moguće. Kada se uporedi sa trkom na 100m, za nju je potrebna veća izdržljivost uz zadržavanje iste maksimalne brzine.

Ova disciplina privlači mnoge sprintere na 100 m, koji žele da pobede u obe trke. Trkači koji se nalaze u unutrašnjim stazama su sbog centrifugalne sile u lošijem položaju, pa se favoriti uvek postavljaju u srednje ili spoljne staze.

Svetski rekorder na 200m je Usain Bolt iz Jamajke: 19.19, 20. avgusta 2009. u Berlinu.
Svetska rekorderka je Florence Griffith-Joyner iz SAD-a: 21.34, u Seulu, 16 Jula 1988.

400 m

Trka na 400 m je uobičajena sprint distanca. Trči se na atletskoj stazi i predstavlja tačno jedan krug. Svi trkači trče celo vreme u svojim stazama, isto kao za 100 i 200m.  Ovde je jasno da zbog principa na kojima organizam obrzbeđuje energiju i rešava se nusproizvoda organizma, nemoguće postići prosečne brzine kao za 100 i 200m. Sa tim u vezi je i cilj treniranja na 400 m  i dodatno povećavanje izdržljivosti uz podizanje laktatnog praga.

Svetski rekorder na 400m je Michael Johnson iz SAD-a: 43.18, 26. avgusta 1999. u Sevilji.
Svetska rekorderka je Marita Koch iz DDR-a, 47.60, 6. oktobra 1985. u Kanberi.

Ovaj rekord Marite Koch gotovo je sigurno postignut uz korišćenje dopinga.