Da li trčite na vreme ili distancu?

Ovo pitanje se često nameće novim trkačima i trkačicama. Obično ljudi prema kilomtrima počinju da imaju odnos (dakle, primećuju ih), ili kada se odluče za neku trku, ili kada već dovoljno dugo džogiraju pa razbijaju monotoniju i brojanjem kilometara.

Džogeri najčešće trče svoje određene dnevne rute koje mere vremenom, dok oni koji imaju jasno definisane ciljeve svoje treninge mere isključivo prema broju kilometara, a ponekad, tu i tamo, odluče se na vremenske izlete koje čak ni ne smatraju za regularne treninge. Jednom kada se navučeš na kilometre, teško se prelazi na vreme.

Međutim, trčanje na vreme ima velikih prednosti. Naročito psiholoških. Trčanje na vreme daje čoveku šansu da se opusti, da se prepusti, i da jednostavno trči prema sopstvenom osećaju.

Ovo su dobrobiti koje možete da imate kada trčite „na vreme“:

Opušten trening na kiši

Kada niste fokusirani na tempo, svoju pažnju ćete da usmerite na to kako se osećate. Danima kada niste u najboljem raspoloženju za super trening, ili pada kiša, sneg, vetar je prejak, potpuno je u redu da sebe počastite, bez krivice, jednim opuštenim treningom koji će uneti jednu novu dimenziju u vaš celokupan doživljaj trčanja.

Vrlo često su baš ti treninzi najproduktivniji i tada možete da date sve od sebe bez pritiska tempa i distance.

Razbijanje dosade

Ovaj trening može da vam posluži da razbijete dosadu koja se neminovno dešava u nekom trenutku trkačkog života. To su periodi kada je najbolje da radite neobične stvari, bez obzira da li džogirate ili se pripremate za trku.

Otkrivanje novih ruta, bez razmišljanja o kilometrima, svakako može da bude veoma kvalitetno vreme provedeno sa samim sobom.

Dan kada tempo nije najvažniji na svetu

Često se striktno držanje svog trkačkog programa svede na građenje tempa kao glavnog faktora u celom treningu. Vrlo lako može da se zaboravi istinska čar samog pokreta.

I tako, trčeći isključivo prema distanci, najčešće ne menjate tempo, ili samo pojačavate, gde ne ostavljate mesta raznovrsnosti treninga i postajete podložniji povredama ili pretreniranosti.

Aktivni i na odmoru

Kada s vremena na vreme sebi dozvoljavate da ne mislite na kilometre biće vam neopisivo lakše da za vreme odmora jednostavno izađete na plažu i uživate pored mora trčeći onoliko koliko osećate da vam je potrebno u tom trenutku.

Fartlek je odlično rešenje za pravljenje ravnoteže u treningu, a na nepoznatim mestima on može da posluži kao spontani vodič kroz ta mesta. Trčanje je jedan od najboljih načina upoznavanja novih sredina. (Ako pamtite kuda idete da biste znali da se vratite).

Nauka kaže da naš um drugačije pojmi rastojanje i vreme. Kada je cilj (uloženog truda) na vidiku, dobijate vizuelnu povratnu informaciju o tome koliko vam je još preostalo, što vas tera da ubrzate korak ka cilju. Međutim, ova povratna informacija je isprekidana jer je potrebno da stalno gledate na sat.

Studije zaključuju da će tempo trčanja biti stabilniji ukoliko trčite na vreme, ali ako vas interesuju kilometri – trčaćete brže. Oba pristupa imaju svoje prednosti, u zavisnosti od toga šta vas zanima.

Oni koji trče sa garminom ili mobilnom aplikacijom, a namestili su ih tako da im odbrojava svaki kilometar, znaju onaj osećaj kada se javi glas neke Britanke i saopšti im da su pobedili još jedan kilometar i zatvorili još jednu celinu. I približili se cilju, a to je poslednji kilometar. I tako iznova i iznova. Da toga nema, čovek koji je navikao na njen glas na svakih pet minuta može lako da oseti priličnu nelagodu tokom treninga. Da bi se to izbeglo, dobro je da naučimo da trčimo sve kilomtre u toj tišini neznanja.

Šta više volite, trčanje na vreme ili distancu?